Контрол банка: Милион евра на реч

Пише Наташа Јовановић

Како се десило да уместо суочавања са кривичном одговорношћу, Милорад Џамбић добије једно од кључних места у „Новој Агробанци“?

Постоји неписано правило – тамо где је безакоње крунисано финансијским малверзацијама, а оне одобрене од стране људи на власти, само један закон опстајава. То је закон ћутања. Ваљда је управо овај принцип нужне сарадње успостављен између починилаца кривичних дела и оних који су их ангажовали, а уживају имунитет, била пресудна да један човек, државни службеник, уместо да одговара за проневеру туђег новца бива награђен, ни мање, ни више, него местом председника Извршног одбора „Нове Агробанке“. Они упознати са случајем черупања стечајне имовине „Контрол банке“ непогрешиво знају да је реч о Милораду Џамбићу, својевремено директору Агенције за осигурање депозита. Њему је одлазећа власт у освит најављених промена доделила ову функцију, ваљда као награду за новац који је, како је сам признао пред сведоцима, под притиском политичке странке, узео од „Контрол банке“ и наложио предметну исплату извесном Јовици Алексићу и његовој фантом фирми.

ПОД МАСКОМ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ
Да подсетимо, у намери да јавности разјасни методологију „вампирске демократије“ и економске политике претходних„финансијских власти“, „Печат“ је посветио низ текстова случају „Контрол банке“ која је постала парадигма за све прљаве радње које су се дешавале под маском интернационализације банака.
У тој причи посебно место припало је поменутом Јовици Алексићу, власнику фирме „Кока хибро комерц“ и његовим помагачима на терену државних институција.
Наиме, крајем 1966. године, „Контрол банка“ је са фирмом „Кока хибро комерц“ закључила Уговор о пословној сарадњи. Уговор, како каже у разговору за „Печат“ адвокат Ђорђе Иванишевић, у суштини никад није профункционисао јер „Кока“ није створила услове за производњу, иако је претходно била издашно подржана од банке у делу текуће ликвидности са преко три милиона динара. У моменту гашења банке једини облигациони однос између банке и „Коке“ била су управо само потраживања банке.
У међувремену, „Кока“ је спровела „правне“ процедуре и уз помоћ Завода за вештачење из Новог Сада уместо дужника постала поверилац „Контрол банке“. Тако је пред почетак спровођења процедуре намирења поверилаца банке створена следећа ситуација, да су укупна потраживања свих поверилаца „Контрол банке“ (без „Коке“) утврђена на износ од 421.000.000 динара, а да је само за „Коку“, пак, резервисано чак 773.495.000 динара, односно близу 10 милиона евра, од којих је милион у динарској противвредности исплаћен јануара 2008. године. Aнгажован од стране већинског акционара ове банке „Тапингтон трејдинг ЛТД“ из Велике Британије да сазна зашто поступак ликвидације тако дуго траје, Иванишевић се, како наводи, суочио са крајње необичним правним случајем да банка води судски спор у двојакој улози: као тужилац и као тужена са фирмама „Кока хибро комерц“ и „Кока хибро комерц“ д.о.о.

НЕКОМ СМЕШНО, НЕКОМ НЕ
Банка је тада одбила да одобрава нове краткорочне кредите, с обзиром на то да ни динар није био враћен и после неколико продужавања рокова враћања.
„Колико год изгледало смешно да неко ко није вратио ниједан динар од кредита, које се обавезао да врати у року од 60 дана, тужи банку што му и даље не даје кредите, то никако није било смешно Привредном суду у Београду, који је у периоду од 1997. године до маја 2005. године донео три првостепене пресуде, којима је усвајао тужбени захтев “Коке хибро комерца”, последњи пут у висини од 41.549.960,00 динара, са законском затезном каматом од 13. 11. 1999. године, па до исплате. Та пресуда је била потврђена од стране Вишег привредног суда пресудом од 11. 07. 2007. године, тако да је у том моменту обавеза “Контрол банке” по пресуди износила око пет милиона евра. Све три првостепене пресуде биле су потврђене од стране Вишег привредног суда (Вишег трговинског суда), али су по ревизији “Контрол банке” биле укидане од стране Врховног суда Србије, последњи пут 2008. године. Оно што је посебно интересантно у свим овим поступцима, то је да је сва три пута вештачио Завод за вештачења из Новог Сада, иако у Београду постоји Градски завод за вештачења. Вештаци тог Завода, од којих је један пољопривредни инжењер, а двојица дипломирани економисти, су у свом налазу “утврдили” да је “Контрол банка” одговорна за штету зато што није исплатила целокупну суму по Уговору о пословно-техничкој сарадњи (иако по том уговору није исплаћен ниједан кредит, него су исплаћени краткорочни кредити за обртна средства), што ниједном суду није било необично, па ни Врховном суду који је пресуде укидао због погрешног начина обрачуна висине штете, док ни за Врховни суд штета није била спорна, иако су на тај начин наведени вештаци одлучивали и о правном питању – основи накнаде штете, иако ниједан од њих није био правник“.
Занимљиво је, како је „Печат“ већ писао, да се посао са „угинућем пилића“ за ову фирму показао изузетно профитабилним, зато што је на име истих неухрањених бројлера Јовица Алексић, власник „Кока хибро комерца“, по истој матрици тужио и фирму „Јума“, власништво породице Карић, будући, како је навео, да је услед непоштовања Уговора о заједничком улагању крива за помор 200.000 пилића. Но, оно што је забрињавајуће у овој причи није број тужби које је Алексић поднео, већ чињеница да је на име њих, а по пресудама Трговинског суда из стечајне масе „Контрол банке“, одобрено обештећење у износу од милион евра, односно 60 одсто потраживања свих поверилаца „Контрол банке“.

МОРАЛНО
Сада се враћамо на почетак приче. Као директор Агенције за санацију стечаја Џамбић доноси одлуку да се Алексићу исплати 850.000 евра. Све што је Алексић требало да уради јесте да се обавеже„под моралном, материјалном и кривичном одговорношћу“ да ће новац, који буде примио по решењу за главну деобу Трговинског суда у Београду 2008. године вратити у складу са законом, aries horoscope are the leaders of the pack, first in line to get things going. за случај да се ревизијом Врховног суда Србије укине правни основ за исплату и то на рачун стечајног дужника „Контрол банке“ а.д. у стечају, без приговора. Морално обавезан Алексић је постао власник новца у висини од 60 одсто свих потраживања банке. И морал га, дабоме, није обавезао да по одлуци Врховног суда којим се укида правни основ за исплату, новац врати.
Али шта је обавезало директора Агенције за осигурање депозита да се одлучи на овакав потез упркос чињеници да у стечају нема извршења, ни правоснажних судских одлука, како остали стечајни повериоци не би били оштећени, као што се у овом случају догодило? Адвокат Иванишевић каже да зна да је Џамбић упитан зашто је дозволио исплату, иако је постојала одлука Одбора поверилаца да се не врши исплата уколико не постоји јако и реално обезбеђење да ће новац бити враћен, пред сведоцима изјавио да је на то био присиљен од стране председника једне моћне политичке партије.
Други мотив могао би бити бојазан да не остане без посла. На ту могућност упућивао је случај Савка Поповића, ранијег ликвидационог управника „Контрол банке“,  који је у више наврата одбијао да одобри исплату Јовици Алексићу, указујући на незаконитости судских одлука на основу којих је тражена исплата. У поднеску упућеном Трговинском суду 2004. године, Поповић је навео да подаци о трансферу новца, односно свим уплатама извршеним у периоду од тренутка ликвидације банке до 2004. године, нису утврђени, те „да би надлежни органи требало да испитају све учеснике ове ујдурме“ . Указивање на нерегуларности показало се кажњивим. Поповић је убрзо смењен са места ликвидационог управника „Контрол банке“…
Сада када је суд донео све пресуде којима је коначно доказано да фантом фирма Јовице Алексића није претрпела никакву штету, те да су сви подаци исфабриковани од стране Јовице Алексића и лица повезаних са њим, Тужилаштво одбија кривичну пријаву која је требало да иницира поступак у којем би били осуђени они који су све ово радили као злочиначко удружење. Разлог овакве одлуке требало би тражити у чињеници да се у кривичној пријави поред осталих налази име Милорада Џамбића, сада председника Извршног одбора „Нове Агробанке“, кога је, подсетимо, председник једне парламентарне странке замолио да исплати новац и заузврат прихвати пуко обећање Алексића да ће, ако буде требало, новац вратити.
Случај „Контрол банке“ зато није завршен и он не постоји само као пример шта се све може десити ако се нађете у вртлогу реформи по моделу „демократског препорода“. Нова власт која се заклиње у народ, мораће народу да изнесе на видело све тековине претходне власти. А то захтева и обрачун са демократским помагачима, па било да су они у редовима странке која прибавља себи право да налаже исплате из стечајне масе или, пак, о кадровским и организационим људима из правосуђа који жмуре на тако флагантно кршење закона, као што је давање милион евра на реч. И то милион туђег новца.