Stiže li nuklearni kraj sveta?

Piše Vladislav Panov

Nova knjiga slavnog kanadskog profesora Majkla Čosudovskog, „Scenario Trećeg svetskog rata i opasnost nuklearnog rata“ otkriva tajne američke ratne mašinerije i pokazuje kako su političke, ekonomske i vojne strukture SAD-a udružene u afirmaciji novih ratnih doktrina, s potpuno slobodnom primenom nuklearnog arsenala u predstojećim ratovima protiv neposlušnih, „terorističkih država“

 

U godini kada nam je po najavama svakojakih proroka suđeno da kao svet konačno prestanemo da postojimo, ostaje jedino da naslutimo šta će izazvati naš nestanak. Za čuvenog kanadskog profesora ekonomije i vodećeg zapadnog aktiviste i intelektualca u borbi protiv globalizacije Majkla Čosudovskog (pisali smo o njemu prošle godine u okviru serijala o borcima protiv globalizacije), sudeći po onome što tvrdi u svojoj novoj knjizi „Scenario Trećeg svetskog rata i opasnost nuklearnog rata“, kraj dolazi u sveopštem nuklearnom ratu  koji će započeti SAD i Izrael u sprezi sa ostalim zapadnim saveznicima udruženim u NATO. Oni će da započnu odavno isplaniranu i najavljenu invaziju na Iran i tom prilikom će da upotrebe taktičko nuklearno naoružanje, što je takođe odavno pripremljeno.
Kada u ataku na neku zemlju prvi put posle Hirošime bude upotrebljena atomska bomba, sled događaja i strašnih posledica tog čina su potpuno nepredvidljivi. Moguće je čak i iniciranje uzročno-posledičnog niza koji bi doveo do potpune devastacije sveta. Ali, ne bi trebalo pogrešno shvatiti novi literarni rad slavnog kanadskog profesora. On se nije bavio fantastičnim prognozama i kalkulacijama. Njegovo delo nije SF roman ili politički triler za brzo zgrtanje novca na račun straha od kraja sveta. On je mnogo ozbiljnije štivo koje s jedne strane predstavlja rezultat desetogodišnjeg istraživanja, a s druge sled naučne dedukcije ovog čoveka posle izuzetno cenjenih knjiga koje je objavio tokom protekle decenije, „Novi svetski poredak“, „Globalizacija bede“ i „Američki rat protiv terorizma“. „Scenario Trećeg svetskog rata i opasnost nuklearnog rata“ je, dakle, logična sublimacija pomenutih tema i, zapravo, njihovo posledično ishodište. Ona je završna karika objašnjavanja lanca zla kojim su SAD prožele ceo svet u nameri da izvrše njegovo potpuno potčinjavanje svojim planovima, potrebama i trajnom pozicioniranju svoje sile kao ultimativne i dominantne.

RAT SVIH RATOVA

[restrictedarea]

U ovoj knjizi vrlo traženoj širom sveta, trenutno dostupnoj preko Interneta i u elektronskoj i u papirnoj varijanti, profesor Čosudovski u šest poglavlja detaljno otkriva preokret u američkom shvatanju nuklearnog rata koji bi mogao do dovede do nuklearnog holokausta najširih razmera. Taj preokret je nastao pod pritiskom privatnih američkih korporacija umešanih u proizvodnju nuklearnog oružja. Otud, sasvim prikladno, novi nuklearni rat zove privatnim, a ne državnim. On će se voditi najpre u interesu povećanja prihoda moćnih korporacija koje čine nuklearni lobi. Paralelno, ostvariće se i pomenuti dugoročni planovi američke administracije i njihovih saveznika, prevashodno kada je reč o osvajanju prirodnih resursa. Čosudovski na toj platformi postavlja detalje o „ratu svih ratova“, u kojem će se koristiti sva moguća sredstva i uglavnom oružje koje je, barem deklarativno, zabranjeno raznim dokumentima.
Ključni zaokret u prihvatanju nuklearnog oružja načinjen je posle tajnog sastanka cinično upriličenog na godišnjicu atomskog napada na Hirošimu, koji je 6. avgusta 2003. godine održan u vazduhoplovnoj bazi u Upravi američke strateške komande, u Omahi. Tog dana se okupilo preko sto pedeset najviših funkcionera nuklearne industrije i takozvanog američkog vojnoindustrijskog kompleksa. Nikome od njih nije na umu bilo podsećanje na pogrom koji su učinili bombardujući atomskim naoružanjem Hirošimu. Gledali su oni u budućnost, a ne na prošlost. Jedan od najznačajnijih momenata ovog tajnog sastanka bilo je ustanovljavanje scenarija nuklearnog napada na „nevaljale države“ korišćenjem takozvanih mini-nuklearki i „razbijača bunkera“ (izuzetno moćnih bombi sa nuklearnim glavama) koje bi ubuduće trebalo koristiti zajedno s konvencionalnim naoružanjem. Tako su na mala vrata, bez prisustva ijednog člana Kongresa, uvedeni sasvim novi termini kada je reč o atomskom oružju. Ustanovljena je navodno nova generacija ovih bombi koje su manje i zato, iako izuzetno efikasne, „skoro bezopasne“. Otišlo se toliko daleko da su „nove“ bombe nazvane mirotvornim! Strašne i dugoročne posledice radijacije i takozvane nuklearne zime koja se javlja posle upotrebe atomskih bombi, nisu ni pomenute.
Samo nedelju dana pre ovog sastanka Nacionalna nuklearna administracija odlučila je da rasformira takozvani Savetodavni komitet koji je služio za navodno nezavisni nadzor nad američkim nuklearnim arsenalom, njegovom upotrebom i testiranjem. Tako je otklonjena i poslednja, iako u suštini nebitna, nadzorna instanca, pa je korišćenje atomskog naoružanja prepušteno privatnom sektoru, odnosno industriji koja je okrenuta proizvodnji i isporuci nuklearnih naprava i raketa. Ceo taj sistem je po Čosudovskom u rukama šest privatnih kompanija koje imaju ekskluzivne ugovore sa državom („Boing“, „Nortrop Gruman“, „BAE sistems“, „Lokhid Martin“, „Dženeral dajnamiks“ i „Rejteon“). Ovih šest kompanija su u 2010. godini bile na vrhu svetske liste kompanija za proizvodnju oružja, sa zvaničnim godišnjim profitom od šesnaest i po milijardi dolara.

TEATAR NUKLEARNIH OPERACIJA
Paralelno sa obezbeđivanjem uslova za budući još veći profit ovih privatnih kompanija, što je u suštini privatizovanje nuklearnog arsenala, Pentagon je otpočeo sa žestokom propagandom s ciljem da se politički i na svaki drugi način prihvati i odobri korišćenje nuklearnog naoružanja u budućim ratnim „kampanjama“, posebno kada je reč o odbrani američke teritorije. Počelo je instaliranje potpuno neverovatne logike po kojoj je atomsko oružje sredstvo za stvaranje mira i sprečavanje kolateralnih šteta. Upravo pod utiskom ovakvih propagandi američki Kongres 2003. godine dopušta Pentagonu mogućnost primene taktičkih nuklearnih oružja na, kako rekoše, „konvencionalnim ratnim teatrima“ (trenutno su to aktuelni i predstojeći ratni teatri na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji).
Uz termin o takozvanom pravu američke vojne sile da napadne prva, Nacionalna bezbednosna doktrina uvodi i termin „spoljnih neprijatelja“, koje je, pošto su to, naravno, uvek najgnusniji teroristi, sasvim opravdano napadati i nuklearnim potencijalom, i to prvim napadom, a u cilju, dakako, samoodbrane. Time je daleko prošireno polje delovanja američke vojne sile koja više ne mora da koristi nuklearno oružje samo u slučaju odmazde od nuklearnog napada, već sada ima slobodu da ga primeni prva. I, najvažnije, za angažovanje ovakvog naoružanja više nije neophodna dozvola predsednika. Sada o taktičkoj primeni ovakvog arsenala odlučuju generali, odnosno takozvani borbeni komandanti koji su zaduženi za operacije na svakom od nekoliko „teatara nuklearnih operacija“ koji će biti ustanovljeni u borbi protiv terorizma i spoljnih američkih neprijatelja. Još je strašnije to što sada više nema nikakvih ograničenja u gomilanju ovakvog arsenala. Pošto je on naprasno prestao da bude štetan, nije ni potrebno da bude ograničavan, pa će „male“ nuklearne bojeve glave da postanu sastavni deo borbenog arsenala na terenu i samim tim njihova količina neće biti kontrolisana!
Po Čosudovskom, gotovo je izvesno da će Iran prvi iskusiti taktičku primenu ovih „malih i bezopasnih“ nuklearnih projektila.

AMERIČKI DUGI RAT
U svojoj knjizi slavni profesor objašnjava i takozvani Američki dugi rat, odnosno globalni i dugoročni vojni program, pa samim tim i scenario eventualnog „trećeg svetskog rata“. Pošto je Čosudovski profesor ekonomije, on ubedljivo i argumentovano u knjizi gradi poglavlje u kojem objašnjava veze između ratova i aktuelne ekonomske krize, ali i odnos između izmišljene i prave krize, privatizaciju atomskog rata, Obaminu nuklearnu doktrinu, plan integracije nuklearnog i konvencionalnog naoružanja, ulogu zapadne Evrope u svemu ovome, neverovatnu činjenicu da je de fakto Nemačka postala nuklearna sila, američki krstaški rat u centralnoj Aziji i na Srednjem istoku, američko-izraelsku vojnu koordinaciju, prljavu ulogu medija u ratnom huškanju, elektromagnetno naoružanje, američki vanpravni program ubijanja neprijatelja, rat za naftu koji se u pozadini uveliko vodi i, naravno, ulogu globalizacije u osvajanju svetskih resursa energije.
Na kraju on odgovara i na pitanje da li je novi svetski rat i atomski pogrom koji bi izgleda on neminovno doneo nekako moguće izbeći. Po njemu ipak još nije sasvim kasno da se zaustavi scenario atomskog holokausta. Ali za to je neophodno hrabro i sveobuhvatno internacionalno delovanje svih protivnika rata. Po njemu, potrebno je razotkriti laži gorenavedenih ratnih huškača, nadvladati moćne medije establišmenta, uključiti se u postojeće antiratne organizacije i pokrete, stvarati otpor svuda i na svakom mestu, posebno u državnim strukturama i vojsci, odbiti poslušnost u borbenim zadacima, uključiti se u internacionalni mirovni proces…

[/restrictedarea]