Руска база у Киргизији још 20 година

Пише Богдан Ђуровић

Москва наставља да парира Америци у зонама својих виталних интереса – ако Вашингтон инсталира трупе и гради војне објекте дуж читаве границе Русије, логично је да Кремљ адекватно одговори

 

После недавне најаве руских званичника да Москва планира отварање три војне поморске базе (формално као сервисно-техничке центре) – на Куби, Сејшелима и у Вијетнаму – глобална трка старих ривала као да је добила још више на замаху. Ових дана, два догађаја изазвала су пажњу експерата из области међународне безбедности. Први је договор Москве и Бишкека о продужењу закупа руске „здружене војне базе“ у Киргизији, што је термин којим се означава низ стратешких објеката Оружаних снага РФ на територији ове централноазијске републике. Истовремено, стручна јавност анализирала је непотврђену вест да је руска подморница класе „Акула“ (ознака по НАТО стандарду) неколико недеља непримећено боравила у америчким стратешким водама у Мексичком заливу.
Ову информацију донео је портал „Вашингтон фри бикон“, познат по везама са конзервативцима из Републиканске партије. Како се тврди, руска нуклеарна подморница пројекта 971 „Шћука-Б“ или како је Американци зову „Акула“, једна од најтиших ове врсте, наводно је овог лета неколико недеља неопажено боравила у стратешкој зони америчке ратне флоте, у близини саме обале САД-а. Како наводи Бил Герц, уредник портала и аутор чланка, Американци су подморницу опремљену крилатим ракетама дугог домета опазили тек пошто је напустила Мексички залив. У штампи се одмах развила полемика – да ли је подморница стварно постојала или је то био само пи-ар потез штаба републиканског кандидата Мита Ромнија?

„ДЕМОНСТРАЦИЈА ЗАСТАВЕ“

[restrictedarea]

Експерти су се сложили да је руска подморница – ако је стварно постојала – пројекта 971, која не спада у руско наоружање последње генерације. Упркос очекивањима да ће руско Министарство одбране демантовати наводе америчког републиканског портала, то се није десило. „У овом тренутку подморнице Ратне морнарице РФ су на борбеној служби по распореду у различитим деловима Светског океана. У складу са општом праксом деловања подморничких снага Ратне морнарице, маршруте њиховог кретања, а тим пре борбене службе, не објављују се у званичним саопштењима и представљају затворену информацију чак и по истеку деценија“, саопштено је агенцији „Итар-Тас“ у руском Министарству одбране. На тај начин, само су подгрејане спекулације да је „демонстрације заставе“ у Мексичком заливу заиста било.
Међутим, Пентагон категорички демантује. „Не знам одакле се појавила таква информација, али она не одговара стварности“, поручила је портпарол Пентагона Венди Шнајдер. И није необично што Руси дају магловите одговоре на ово питање, док званични Вашингтон одбацује сваку помисао на тако нешто. Поменути портал укључен је у Ромнијеву кампању и у самом тексту се оптужује Барак Обама да је, смањивањем издатака за армију, довео САД у позицију да супарничке подморнице наводно шврљају уздуж и попреко.
Са своје стране, пак, Москва, ако је већ примећена како њена подморница напушта Мексички залив, нема разлога да оштро демантује – пре свега зато што на тај начин увећава међународни престиж као војна сила првог реда. Такође, признање МОРФ-а да његове подморнице свакодневно носе „борбену службу“ широм света, веома је јасна порука. Јер, у терминологији руске Ратне морнарице, „борбена служба“ означава извршење задатака дела снага у мирнодопско време – у далеким регионима света, у којима би те снаге деловале у ратним условима. Другим речима, „борбена служба“ јесте нека врста симулације рата у реалним условима и на конкретном месту. Што, пак, значи да је руска подморница неколико недеља симулирала ракетни и напад торпедима у Мексичком заливу, недалеко од америчке подморничке базе у овој области!
„Вашингтон фри бикон“ иде и корак даље, и подсећа да су у јуну и јулу руски стратешки бомбардери улазили у ограничени ваздушни простор САД-а, у регионима Аљаске и Калифорније. Све то послужило је републиканском сенатору Џону Корнину (који, како се верује, и стоји иза поменутог портала), да упути писмо заповеднику Ратне морнарице САД-а, адмиралу Џонатану Гринерту, и затражи од њега да потврди или оповргне ове информације. „Подморнице поред наших обала, заједно са насртајима на наш ваздушни простор, одражавају веома агресивну и дестабилизијућу војну политику Русије, што представља претњу националној безбедности САД-а. То изазива посебно узнемирење у вези с тим што председник Барак Обама тежи великом смањењу одбрамбеног буџета, којим предвиђа, између осталог и смањење финансирања пројеката противподморничке одбране“, написао је Корнин у писму адмиралу Гринерту.

ЗДРУЖЕНЕ ВОЈНЕ БАЗЕ
Ово позивање тексашког сенатора републиканца на некакву „руску претњу“ сасвим је у складу са изјавама његовог председничког кандидата Мита Ромнија, који Русију назива „геополитичким непријатељем број један“ и прети да ће „уништити Владимира Путина и његову империју зла“. Ромни већ месецима своју председничку кампању гради на критици Обаме, због наводне попустљивости према Москви и прети да ће, када (и ако) он дође на власт, створити „свет под вођством Америке“. Међутим, када Корнин (у име читаве Републиканске партије) оптужује руског председника за „веома агресивну и дестабилизујућу војну политику Русије“, он прећуткује да није Путин, већ Вашингтон, директно и индиректно, одговоран за смрт стотина хиљада људи широм света у последњих десетак година. О Путиновој „агресивности“ најбоље сведочи чињеница да је, августа 2008, руска војска стала надомак Тбилисија. Због могућих цивилних жртава и разарања није отпочела напад у којем би коначно неутралисала Михаила Сакашвилија.
Званичном Вашингтону се, разумљиво, није допала вест о „Путиновој подморници“, па стога није имала већег одјека у водећим медијима. Њоме се, рецимо, позабавио утицајни „Форбс“ – али из угла америчке супремације. Тако, колумниста овог магазина Марк Адоманис процењује да су годишња улагања Вашингтона у ратну морнарицу бар четири пута већа него руска, па се зато не би требало плашити. Наравно, Адоманис није узео у обзир да Русија, за разлику од Америке, већ годинама не води ратове ни на копну, ни на мору, и да је производња у руским војним фабрикама знатно јефтинија него у америчким. Ипак, провладина „Росијскаја газета“ оценила је да се у Мексичком заливу руске „подморнице налазе стално“. „Значи, ‘најбољи на свету’ амерички подводни сонарни системи их једноставно не виде“, закључује овај лист. У прилог овој тврдњи иде и то што се пре неколико месеци кинеска дизел подморница неопажено приближила америчким бродовима у Окинави на свега стотинак метара…
Ако је мисија руске подморнице под велом тајне, посета првог потпредседника руске Владе Игора Шувалова Киргизији објављена је у свим медијима. Током четвородневне посете Бишкеку, Шувалов је са председником Алмазбеком Атамбајевим постигао низ стратешких, дугорочних споразума, међу којима је најважније продужење уговора о лоцирању руске „здружене војне базе“ у овој земљи до 2032. године. Са друге стране, Москва ће инвестирати у изградњу крупних хидроенергетских објеката у Киргизији (једну хидроцентралу и нову брану за другу) и отписаће етапно њен државни дуг од 493 милиона долара према РФ.
За узврат, Бишкек неће повећавати закуп за руске војне објекте на својој територији и продужиће уговор за 15 година, почев од 2017. године – за авиобазу „Кант“, затим базу за тестирање противбродског наоружања „Каракол“, радиосеизмолошку лабораторију „Мајлуу-Суу“ и сеизмолошку станицу „Ичке-Суу“. Осим тога, Киргизија је поднела званичан захтев за пријем у Царинску унију Русије, Белорусије и Казахстана, што ову републику од пет милиона становника на граници са Кином – сврстава у ред најближих руских савезника. Утолико ће бити тежи задатак помоћника америчког државног секретара за Јужну и Централну Азију Роберта Блејка, који у октобру долази са истим задатком – обезбедити наставак коришћења авиобазе „Манас“, преко које Вашингтон остварује војне транспорте за оближњи Афганистан.
У сваком случају, једно је јасно: Русија наставља да парира Америци у свим зонама својих виталних интереса. То што Москва и Карипско море сматра за такву зону – не би требало да чуди. Јер, ако Вашингтон инсталира трупе и гради војне објекте дуж читаве границе највеће земље света, логично је да Русија адекватно одговори. Председници Дмитриј Медведев и Владимир Путин, уосталом, на то упозоравају Белу кућу већ неколико година, захтевајући да САД прекине са војним опкољавањем Русије. Јер, руским хиперсоничним ракетама „Булава“, које носе по 10 независних нуклеарних блокова свака – сасвим је свеједно да ли ће из подморнице бити лансиране на 50 или на два минута лета до циља. Њих у овом тренутку ниједан систем антиракетне одбране не може да ухвати.

[/restrictedarea]