Religije o Armagedonu: Novo doba i sveopšti pokolj (deo prvi)

Piše Vladimir Dimitrijević

Na Bliskom istoku, gde se sreću tri velike monoteističke religije, od kojih svaka ima svoj pogled na apokaliptičke bitke uoči Sudnjeg dana i svoja viđenja eshatoloških zbivanja

 

Odavno su misleći ljudi uočili da vreme ubrzava; što je manje peska u gornjoj posudi klepsidre, to brže ističe ka dnu. Oni koji su ostali bez Boga (a, kako reče blaženi Avgustin, bez Boga niko ne ostaje nikad, osim onog ko se Boga odriče) i ustali protiv Boga, počinju da drhte: savest ih podseća na činjenicu da žive bez Onoga Koji je izvor života. Bogoboračke sile su sve jače, i one streme uspostavljanju Novog poretka, koji je otac Justin zvao dobom „atomske tehnike i prašumske etike“. Tom poretku treba da prethodi veliki pokolj zarad oslobođenja od „suvišnih“. Najpoznatiji satanista 20. veka, Alister Krouli, koji je radio i za britansku obaveštajnu službu, u svojoj „Knjizi zakona“, nastaloj 1904, tvrdio je da je završeno hrišćansko doba, i da nastupa doba Horusa, pobedničkog božanskog deteta, pre čijeg se dolaska svet mora kupati „u moru krvi“. Inicijacija u Novi eon , po Krouliju, znači rat i masakre kakvih do tada nije bilo. Predstavnici pokreta Nju Ejdž, koji u sebi spaja elemente liberalnog hrišćanstva, orijentalnih religija i okultizma, tvrde da je svet izašao iz patrijarhalne epohe Ribe i ušao u oslobađajuće Doba Vodolije, ali, da bi bio potpuno skladan (jedna svetska država, jedna svetska vojska, jedna policija, jedno sudstvo, jedan parlament, i, naravno, jedna, univerzalna sinkretistička religija), moraju biti uklonjeni oni koji sprečavaju integraciju. Nju Ejdž proročica, Rut Montogmeri, još 1986. je izjavila: „Milioni će preživeti, a milioni neće“. O sveopštem masakru, pre svega hrišćana koji se ne odriču svoje „riblje“ vere, pisala je i Alisa Bejli, koja je stajala na počecima pokreta.
Tvorci globalnog „čovečnika“ (izraz Aleksandra Zinovjeva), koji su do sada i radili na stvaranju sinkretističkih Nju Ejdž papazjanija, da bi što više razgradili tradicionalne hrišćanske vrednosti Zapada, više se uopšte ni ne kriju: rešili su da „proročke“ najave „vodolijaša“ sprovedu u delo. Osećaju se tako moćni da se već i poigravaju sa svojim žrtvama, ljudima mravima „globalnog čovečnika“. Recimo, sredinom devedesetih godina 20. veka u SAD pojavile su se tzv. „karte iluminata“, za jednu vrstu strateške igre. Na njima su se, pola decenije pre 11. septembra 2001. godine, pojavile slike rušenja Kula bliznakinja i napada na Pentagon.Oni koji prate ovu problematiku, već su uočili na tim kartama nešto što liči na rušenje Big Bena u Londonu, i paniku koja nastaje. Na internetu su se već poodavno pojavile spekulacije da će antielita na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. inscenirati neki teroristički čin, sličan onom od pre 11 godina, koji bi mogao da bude uvod u „treći svetski rat“, rat za istrebljenje čovečanstva i svođenje istog na „zlatnu milijardu“. Sasvim je moguće da su ove spekulacije plod razmišljanja uplašenih umova; ali, posle nedavne tvrdnje izraelskog čelnika, Ehuda Baraka, da je Hezbolah, iza koga navodno stoji Iran, napao izraelske turiste u Bugarskoj, Mosad i Šin Bet su se razmileli po Velikoj Britaniji, a preko 20 hiljada britanskih vojnika obezbeđuje Olimpijske igre, uz tvrdnju da će Iran „sigurno napasti“ (kao što je Sadam Husein „sigurno“ imao „oružje za masovno uništavanje“).
„Treći svetski rat“ se sprema, ali ne zbog Hezbolaha (oni su samo pioni na „velikoj šahovskoj tabli“ Bžežinskog ), nego zbog unutrašnje logike terminalnog kapitalizma, zvanog globalizam. To je znao i Aleksandar Panarin (umro 2003), genijalni ruski sociolog i filosof, koji je, u svom ogledu, „Agenti globalizma“, zapisao: „Šta može biti arhaičnije, suprotstavljenije prosvetiteljskom idealu novog svetskog poretka, nego što je to novi svetski rat? Izgleda da baš on danas ulazi u sistem tajni globalnog ezoterizma. Jednopolarni svet, umesto obećanog policentričnog, zasnovanog na pravednom usaglašavanju interesa Istoka i Zapada, neumitno srlja u novi svetski rat. Dosledna jednopolarnost, u kojoj SAD dobijaju monopol na upravljanje svetom, neuskladiva je sa postojanjem velikih suverenih država, ma gde se one nalazile. Postepena demontaža tih država očigledno je deo zamisli arhitekata jednopolarnog sveta.“
Ovoj demontaži svakako se može pristupiti i korišćenjem mnogobrojnih religijskih protivrečja, pogotovu na Bliskom istoku, gde se sreću tri velike monoteističke religije, od kojih svaka ima svoj pogled na apokaliptičke bitke uoči Sudnjeg dana i svoja viđenja eshatoloških zbivanja.
Tematika ovog teksta je previše složena da bi se na njene izazove moglo odgovoriti jednim novinarskim (kao i uvek, letimičnim i neizbežno nedovoljno naučnim) pogledom. Uloga religija u svetu u kome živimo, pa i u pitanjima rata i mira, iako veoma važna, ipak je manja od uloge bankstera, globalističkih gangstera maskiranih u bankare, čiji je jedini bog „zlatno tele“. Takođe, u okviru svake religije postoje razni pravci, stavovi, konfesije: recimo, mnogi ortodoksni judaisti, tzv. „haredim“, izraziti su protivnici koncepta cionista, i smatraju da je Izrael država koja nije nastala s Božjim blagoslovom, jer je stvorena pre dolaska mesijanskod doba. Mnogi Jevreji se uopšte ne slažu s neokonzervativcima, i pripadnici su levičarskog antiglobalističkog pokreta (Noam Čomski i Naomi Klajn svakako nisu isto što i Džošua Muravejčik i njemu slični). U islamu suniti i šiiti imaju različite poglede na apokaliptiku, kao i na ulogu Mahdija, a pravoslavni, rimokatolici i protestanti se takođe jasno razlikuju u tumačenju „kraja istorije“ (da i ne govorimo o razlikama u okviru samog protestantizma, od liberalnog do funadamentalističkog; uostalom, i liberalno-ekumenistički pravoslavci Otkrovenje Jovanovo doživljavaju samo kao sagu o ekološkim problemima). Zato se ovaj članak može čitati kao skica, mada utemeljena, za analizu značajnog problema savremenog sveta, koji je našoj javnosti uglavnom nepoznat.

DOLAZAK IMAMA MAHDIJA
Nedavno je iranski duhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, pozvao svoj narod da se priprema za veliki rat pred kraj sveta. U poslanici koju je uputio vernima istakao je da je došlo vreme da se pojavi poslednji, dvanaesti, „skriveni“ imam, Mahdi, koji dolazi pre Strašnog suda da bi spasao muslimane i obezbedio svetsku pobedu islama. Ali Hamnei je istakao da je dužnost svih vernih da se disciplinuju za dolazak velikog vođe, i dodao: „Ako sebe smatramo ratnicima dvanaestog imama, onda moramo biti spremni za rat. Pod rukovodstvom Alaha, i uz njegovu nevidljivu pomoć, učinićemo da islamska civilizacija trijumfuje na svetskoj pozornici. To je naša sudbina“, rekao je Hamnei.
Iranski mediji su, sa svoje strane, izjavili da pretpostavljeni vojnicima dele brošuru „Poslednjih šest meseci“, koja govori o potonjoj, apokaliptičnoj bici, i o tome kako se treba spremati za Mahdijev dolazak i borbu protiv Zapada. Sve je propraćeno pretnjom islamske revolucionarne garde Americi i Izraelu – poslata im je poruka da pogađaju kakve će bojeve glave nositi iranske rakete usmerene ka njima. Medžlis (parlament Irana) glasao je da se Ormudski tesnac zatvori za brodove država koje su Iranu uvele sankcije.
Opasni događaji koji su na vidiku nisu bez religiozne usmerenosti, bar kad je njihovo osmišljavanje u zemljama – akterima mogućeg „trećeg svetskog rata“ u pitanju. Krenimo redom.

MESIJANSTVO U JUDAIZMU
Savremeni judaizam je, nastavši kao reakcija na novozavetno hrišćanstvo, duboko zagledan u mesijansku budućnost svojih sledbenika, ali i čovečanstva. Ova monoteistička religija ne priznaje za Spasitelja Isusa iz Nazareta, zato što nije ostvario očekivanja fariseja, koji su uobličili savremeni judaizam. Po Juliji Koš, autorki knjige „Alef bet židovstva“, mesija će biti veliki vladar, ne božanske prirode, koji će „doneti konačni mir svima/…/ Nastupit će novi svjetski poredak, olam ha-baa, budući svijet, u kome će biti uništeno i samo načelo zla, a oni što su za života bili pravedni, uživat će zauvijek zajedno sa Mesijom./…/ Treći, posljednji i vječni Hram u Jeruzalemu spustit će se s neba na mjesto prvoga i drugoga Hrama, posve dovršen i savršen“. Dvanaesta tačka Majmonidovog ispovedanje vere glasi:“ Mesija će doći, a ja ću se svakoga dana pripremati za njegov dolazak“. Po Juliji Koš, judaisti ne prihvataju Isusa iz više razloga: dopuštao je da ga smatraju Mesijom, pa je, samim tim, „lažni mesija“; nije ostvario raj na zemlji (da lav mirno leži sa jagnjetom i da se mačevi prekuju u plugove), trpeo je bol i patio (a Mesija, iako čovek, biće iznad patnje i bola), pa je neprihvatljiv kao spasiteljska figura. Mesijanizam judaizma je drugačiji.

DOGODINE U JERUSALIMU
Arije Kaplan, jevrejski naučnik i teolog, u svojoj knjizi „Jerusalim – zenica vaseljene“, kaže da izreka „Sledeće godine u Jerusalimu“ ne znači samo vekovnu želju za povratkom u Sveti Grad, nego je reč „o molitvi za početak mesijanskog doba“. Mesijin dolazak, po Kaplanu, može se desiti ili čudom (ako ga Jevreji zasluže) ili, pak, ljudskim naporima. Kaplan kaže da je mesijanski optimizam bio velika pokretačka sila Jevreja: „Upravo taj mesijanski optimizam doveo je do uspona cionizma, pokreta za nacionalno oslobođenje – prvog takvog pokreta u svetu. Jevreji su znali da će stvari morati da se poboljšaju i da će izbavljenje obavezno doći. Sam Bog je to obećao, a ako ne dođe pomoću čuda doći će zahvaljujući ljudskim naporima. Svi koji su bili na čelu preporoda Svete zemlje, možda su i nesvesno učestvovali u prvim činovima mesijanske drame koja je obuhvatala ponovnu izgradnju zemlje/…/ Postoji predanje koje kaže da će okupljanje izgnanih i ponovna izgradnja Jerusalima ići kao dva najvažnija znaka koja nagoveštavaju dolazak Mesije. Predanje govori da će se najpre mali broj izgnanih vratiti u Svetu zemlju, a da će potom Jevreji preuzeti upravu nad Jerusalimom i iznova ga izgraditi.“ Ili, kako bi rekao Geršom Šolem, izučavalac kabalističkog misticizma: „Judaizam je uvek ostao odan poimanju iskupljenja kao događaja koji će se očito izvršiti na istorijskoj sceni, unutar same zajednice – rečju, zbiće se u vidljivom svetu i nezamisliv je bez te pojave“.
Zaneti mesijanskom idejom, sledbenici judaizma su se u istoriji suočavali s nizom pojava lažnih spasitelja – od vođe ustanika protiv Rimljana, Bar Kohbe, do Šabataja Cvija, koji se u 17. veku javio u Smirni u Maloj Aziji, i za kojim su krenuli sledbenici čak iz Škotske i Poljske, verujući da će Cvi upostaviti hiljadugodišnje carstvo i preuzeti vlast od sultana. Međutim, kad je bio utamničen u Carigradu, Cvi se pred vlast imajućima odrekao svoje titule, poturčio se i bio zaposlen kao čuvar amama; sahranjen je u Ulcinju .
Arije Kaplan kaže da će se pre dolaska Mesije, obnoviti Sanhedrin (Sinedrion) koji treba da kruniše Mesiju. (To se desilo 2005. godine, kada se sedamdesetak rabina raznih tokova judaizma – ortodoksnog, reformisanog i liberalnog krila – udružilo i formiralo ovo ključno upravno-sudsko telo svoje religije.) Po njemu, dve su glavne ideje budućeg „zlatnog doba“: Mesija će dovesti Jevreje u savršeno duhovno stanje, a zatim će oni druge narode učiti da se povinuju božanskim zakonima, dok će Jerusalim biti duhovno središte celog sveta. U knjizi predsmrtnih intervjua, osnivač Izraela, David Ben Gurion, istakao je da će savet dvanaestorice mudraca, u „postistoriji“, upravljati svetom iz Jerusalima.
Pre blaženstva mesijanskog doba, biće veliki rat, u kome će, po talmudskim predanjima, izginuti trećina čovečanstva. Pobediće sledbenici mesije, koji će sedam godina spaljivati oružje pobeđenih naroda. Pobeđeni će priznati njegovu vlast, i doneće darove, a bogatstvo mesijinih sledbenika biće neograničeno, pa će i oni najsiromašniji imati po 2.800 robova. Oni koji ne priznaju eshatološkog cara biće uništeni, a ostali će se obratiti u judaizam, i nastaće raj na zemlji: njive će, bez obrade, davati medenjake, vunenu odeću i pšenicu čije će svako zrno biti kao dva bubrega najvećeg bika.

IZRAEL I DREVNA PROROČANSTVA
Tradicionalna religioznost veoma je uticala na formiranje države Izrael. Patrik de Lobe, u svojoj studiji „Eshatologija“, piše: „U Deklaraciji nezavisnosti 1948. godine govori se o rasejanju i neposredno se kaže da se „jevrejski narod neprestano molio za svoj povratak, i uvek se nadao na vaspostavljanje svoje političke slobode“, de fakto izgubljene posle rimskog osvajanja Palestine (63. godine pre Hrista). Formula pripadnosti jevrejskom narodu, neophodna za repatrijaciju u Izrael, glasi da se Jevrejin mora roditi od majke Jevrejke, i „da ne može da pripada drugoj veroispovesti“ (izmenjeno posle ispravki 1970), zbog čega 1962. godine, poljskom Jevrejinu, koji je postao rimokatolički monah (brat Danijel), nije dozvoljena repatrijacija. Pravo zaključivanja i raskidanja braka u Izraelu imaju samo verske vlasti, a oko 1/6 birača glasa za partije koje zagovaraju teokratsko ustrojstvo života/…/“
Nije slučajno da je, kako kaže ruski putopisac Sergej Putilov, „rat u susednom Iraku u Izraelu bio shvaćen ka početak drevnih proročanstava i znak skorog kraja sveta“, i to zato što se u drevnosti na teritoriji Iraka nalazilo Vavilonsko carstvo, u kojem su Jevreji, pod Navukodonosorom, robovali 70 godina, pri čemu je Sadam Husein sebe zamišljao kao naslednika vavilonskih careva (što su i njegovi neprijatelji rado prihvatali kao pravu bit Huseinove istorijske pojave). Što se tiče Irana, ova država je drevna Persija, a zna se da su i persijski carevi porobljavali Jevreje, zbog čega se i sa njima, jer danas opet ugrožavaju Izrael, mora povesti boj. Izraleski tumači drevnih proroštava u svetlu naših dana sećali su se da je rečeno da će se od buke pri zauzeću Vavilona potresti zemlja (avioni američke vojske na Bagdad su bacali bombe GBU 28, težine dve tone, sa laserskim navođenjem), i da će se čuti jauk među narodima (bura protesta u mnogim zemljama protiv ovog rata, koja, uzgred budi rečeno, rat nije sprečila).

U sledećem broju: Kraj sveta po tumačenju zapadno-hrišćanskih religija

2 komentara

  1. Hvala na ‘detaljima’, pa neka je i letimican pregled u jednoj opsirnoj i slozenoj tematici… Uzgred, zar prema islamskom predanju – ‘Mahdi’ nije drugacijeg izgleda od predstavnika semitske ‘rase’ ?! … Pre () godina, zabelezena je iranska reakcija, povodom smrti jednoga iz porodice italijanskih automobilskih magnata, a cije je ime ( nakon prelaska u islam) bilo – Mahdi ?! A u vezi fariseja ( ‘elite’), o cijem gordoumlju svedoci Jevandjelje, zar nije jos Sv. prorok Danilo napisao da “nevaljali nece razumeti” ?! I njihovo je ucenje pogresno i predstavlja – prelast, jer nisu u stanju da shvate Istinu – kao i njihovi prethodnici ?! …. Tragicno je sto takva lazna prorostva ( a i tumacenje Pisma jeste vrsta prorostva ?!) zavode mnoge, daju lazne ‘indentifikacije’ i pripremaju teren za velike nesrece i stradanja ?! A noge brze za prolivanje krvi – bile su i ostale bogomrske ?!

  2. Česte priče o”Velikom bratu” /”glupom” i “moćnom”/, sa dobrom namerom, bez ikakve sumnje, vrlo studiozno, analitično i kopetentno, nikoga ne ostavljaju ravnoduš-
    nim, već naprotiv – pomalo: nemoćnim, obeshrabrenim, defetizovanim, tužnim … “poraženim” , bez mogućnosti za borbu, a o pobedi i da ne govorimo ?!
    Ako se ovoj temi dodaju i njoj srodne i vrlo prisutne teme u čitalačkoj publici, poput – KRAJA SVETA, ESHATONA, ARMAGEDONA, ANTIHRISTIJANSTVA…, onda to, vremenom, malo-pomalo, od čitalaca stvara neku vrstu “zavisnika” za ovakvom vrstom sadržaja /informacija/, a što jeste ŽELJA i NEMARA “Velikog brata” i njegovih satrapa – protivnika Boga i Čoveka!
    Hteli mi to ili ne, kod prosečnog čitaoca ovakve teme izazivaju zebnju, neizves/t/nost, bezvoljnost, strah /kod labilnih/ … – one vrste negativnih, mentalnih energija kojima se negativni entiteti, naseljeni /useljeni/ u duše pristalica ”Velikog brata”, hrane, održavaju i bitišu.

    Zbog toga ja nisam protiv ovakvih tema, ali zato priče o SILI ZNAČENJA MISLI I REČI, EMOCIJAMA i KOSMOSU moraju biti nezostavni deo – završni deo gore
    pomenutih tema!

    VELIKI BRAT = OTROV!
    MOĆ, SILA ZNAČENJA MISLI I REČI, EMOCIJE I KOSMOS = PROTIV OTROV!

    VELIKI BRAT = PESIMIZAM!
    MOĆ, SILA ZNAČENJA MISLI I REČI, EMOCIJE I KOSOMS = OPTIMIZAM!

    “SAMO SVETLE, TIHE, MIRNE MISLI…” – Otac Tadej Štrbulović!

    Pošto “Veliki brat” svojim hedonističkim, mamonističkim mislima, rečima i delima uništava Planetu Zemlju, a Ona se, inače, nalazi u ciklusu bolnog, kosmičkog preobražaja, slično kao i bremenita žena u /pred/poroćajnom stanju, a i mi sa njom zajedno, hajdemo, onda, kao njeni sinovi i kćeri – zavapimo:

    – da Njena rotacija i gravitacija JESU i BUDUu stabilnom i ravnotežnom stanju;
    – da Njeno elektro-statičko i elektro-magnetno polje /zajedno sa severnim i južnim mangnetnim polom/ JESU i BUDU u stabilnom i ravnotežnom stanju;
    -da Njen vazdušni omotač /troposfera, stratosfera, mezosfera, jonosfera, ozonski omotač…/ JESU i BUDU u stabilnom i ravnotežnom stanju;
    – da sav biljni, životinjski i mineralni svet, sa svim pravoslavno živućim dušama u telu na Zamlji i svim ljudima dobr volje, živućim na Planeti Zemlji, JESTE i BUDE dobar, zdrav, čist, pametan, plemenit, stabilan i ravnotežan;
    – da sva voda u atmosferi, okeanima, morima, jezerima, rekama, rečicama, potocima, potočićima, sva izvorišta čiste pijaće i lekovite mineralne vode JESU i BUDU
    u zdravom, čistom, dobrom, pametnom, plemenitom, stabilnom i ravnotežnom stanju;
    – da sva hrana koju jedemo JESTE i BUDE u zdravom, čistom, dobrom, pametnom, plemenitom, stabilnom i ravnotežnom stanju;
    – da Zemljina kora /litosfera/ i Njena unutrašnjost JESU i BUDU u zdravom, čistom, dobrom, pametnom i plemenitom stanju…

    Može se sve ovo učiniti i malo suvišnim, ali ne zaboravimo da Tvorac REČJU stvara Svet, a da smo Mu mi sada, u ovom trenutku, sapomagači svojim dborim mislima i rečima u kosmičkom preobražaju /preporađanju/, Hristoobličenju Majke
    Planete Zemlje zajedno rodom ljudskim!

    A što se tiče “Velikog brata” /”bate”/ u odnosu na SRBSKI NAROD, Sveti Sava plače, ne bili od Gospoda Boga izmolio milost za svoj, Srbski narod DA SE POKAJE, SLOŽI, UMNOŽI I OBOŽI!!!

    SUZE SVETOG SAVE:

    S-atiru
    U-nijate,
    Z-lobne
    E-vropejce!

    S-vetosavce
    V-askrsavaju,
    E-vropejce
    T-erju,
    O-tpadnike /od/
    G-ospoda!

    S-atiru
    A-meriku,
    V-ražiju
    E-vropu!

    Sada JESTE i BUDE svima nama DOBR/ij/A i IZVESNA sadašnjost, kojom /pre/ obličavamo prošlost i osvajamo budućnost!
    Ovo je parafrazirana misao ARESENIJA PAPAČOKA, poznatog rumnuskog starca, ispisnika pok. Patrijarha Pavla, likom i delom kao brata blizanca!

    Gospod Bog u Knjizi Postanja REČJU stvara Svet DOBRIM,
    a otpadnik od Boga, sa palim ljudima, oličenim u” VELIKOM BRATAU”, sada pokušava da stvoti”BOLJI” SVET?!
    Otuda i objašnjenje, u smislu MOĆI, SILE ZNAČENJA MISLI i REČI,
    da nam treba ostati u DOBROM, a ne u – “BOLJEM” SVETU!!!

    Dragan Slavnić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *