ММФ и бекство са Запада: Москва уздасима верује!

Пише Зоран Милошевић

Догађа се нешто доскоро незамисливо – све више Европљана тражи посао у Русији!

 

Ситуација у економији Запада је све тежа, што између осталог утиче и на озбиљно урушавање  репутације чиновника Међународног монетарног фонда (ММФ). Извесно је да тек предстоје стварно непријатна питања која ће бити упућена овој наднационалној институцији,  а извесно је такође да неће бити нимало умирујући одговори који ће уследити поводом ових питања. На страницама сајта британског BBC могуће је прочитати и изјаву стручњака за маркетинг и пословне стратегије Питера Дојла, који каже да се стиди што се његово име повезује са ММФ-ом. Дојл је отишао из ММФ-а, где је радио око 20 година. У писму упућеном извршном директору оптужио је ову институцију за „некомпетентност“. ММФ је крив, каже Дојл, јер није упозорио на долазећу финансијску кризу и кризу у еврозони. Он се такође негативно одредио и о стручности актуелне директорке Фонда Кристине Лагард, која је, како он тврди, на место директора постављена „незаконито“. Овај дојучерашњи службеник ММФ, тврди чак и да је ММФ „системски скривао информације о положају дела светске економије“, што је довело до финансијске кризе 2008. године. Да зло буде веће, стручњаци ММФ-а нису успели да брзо и ефикасно реше проблем дугова у Еврозони, већ је Фонд деловао само као ватрогасац, „да се проблем даље не шири“. „Уместо да иницира процес изласка из кризе,  ММФ само одговара на проблеме, чији број се увећава“ – приметио је овај стручњак у образложењу о одласку. У Међународном монетарном фонду – постоји – каже Дојл, још један проблем – то је начин избора руководиоца, благодарећи ком се у главним улогама увек налазе Европљани.

ИНСТРУМЕНТ ЗА „ПРАВИЛА ИГРЕ“

[restrictedarea]

Да би се јасније разумело о чему је реч, подсетимо на чињеницу да је ММФ створен у старом систему у оквиру Бретон-Вудсове сагласности да је потребан инструмент који ће наметати „правила игре“ Запада (западног система) остатку света, то јест за финансирање прозападних реформи. СССР је потписао Бретон-Вудсов договор, али га није ратификовао. Да јесте, развој ММФ-а би вероватно ишао другим путем. У сваком случају ММФ је постао центар у коме су се разрађивале либералне реформе после којих би се нека од незападних држава и економија укључивале у западни систем поделе рада.
Но, проблеми у западној и њој потчињеним економијама су почели да се продубљују и појавиле су се озбиљне невоље, а западни лидери нису умели да нађу адекватна решења, при чему је било од стране неких нижих чиновника и независних експерата разумних предлога, које „лидери“ нису уважавали, јер су несагласни са либералним погледом на економију. У таквим околностима, најбољи чиновници и експерти у ММФ-у су почели да размишљају вреди ли и даље везивати судбину са јавно банкротираном идеологијом и неделотворним економским обрасцем? Наиме, постало је јасно да добитници Нобелове награде и добро плаћени универзитетски професори, као и експонирани функционери, немају могућност да размишљају на овај начин, али у средњем слоју интелектуалаца и бирократије је присутно да не желе да буду упамћени као део једне нечасне историје и интелектуалног и стручног дна.
Почетком 1993. године у тим „младих реформатора“ су стигли бројни кадрови који су се отворено бавили преварама, што су брзо схватили и почели да постављају питања старијим колегама. Одговори су били стереотипни: нема потребе да о томе размишљате, ко ти даје толики новац и могућност учешћа у међународним конференцијама на туђи рачун? Но, сада тај нечасно зарађени новац и промашене конференције постају камен о врату амбициозним људима из ММФ-а који желе да граде каријеру и да опстану у струци.
Питање је, дакле, шта урадити у таквој ситуацији? Део ових кадрова у ММФ-у је радио ћутећи 20 година, а сада су наводно схватили шта није у реду, што делује лицемерно и, мора се признати, неубедљиво. Сасвим другачије звучи кад се каже да сте све знали и раније, те да сте то и говорили начелнику, али су Вам забранили да говорите истину, јер постоји невероватна „либерална солидарност“ коју на Западу тек сада разбијају.

ПРВИ „ПАЦОВИ“ НАЈБОЉЕ ПРОЛАЗЕ
Ситуација у економији се и даље погоршава, а репутација чиновника ММФ-а пада, те је очекивати, ако не да им се суди, оно бар да одговарају на крајње непријатна питања. И то је ситуација која онима који први побегну доноси велику добит. Дојл је изгледа први „пацов“ који је напустио тонући брод Запада, а за њим ће, пре или касније, кренути други.
Да је економија Запада посрнула сведочи и незапосленост. Доскора митологизована Европска унија се суочила са радикалном незапосленошћу, па су бриселске бирократе предложиле незапосленима да постану мигранти и потраже посао у свету. У односу на прошлу годину, број незапослених у ЕУ је порастао за 1,9 милиона и тренутно 24.550.000 људи тражи посао. Ситуација са незапосленошћу је најбоља у Аустрији, Холандији, Немачкој и Луксембургу где износи прихватљивих 5 одсто. Најгора је у Грчкој где 21 одсто радно способних тражи посао, Португалији (15 одсто) и Шпанији (23,6.). Следе Летонија, Ирска и Литванија са 14,5 незапослених. У Португалији и Шпанији незапосленост младих од 25 година достигла је 50 одсто. Незапослене омладине старости до 25 година у Европској унији је 5,5 милиона.
Но, ситуација са економијом Уније никако да се поправи. И овогодишње саопштење „Eurostat-а“  је песимистично, јер је видљив раст незапослености у Европској унији – преко 10 одсто, док је у Русији испод 5 одсто. Овај упоредни податак говори нешто доскоро незамисливо – да  све више Европљана тражи посао у Русији! Сарадник руског сајта „ХедХнатер“ (hh.ru), наводи да је у 2008. и 2009. години број заинтересованих за посао скочио за 116 одсто, а тренутно на ову цифру се додаје још 22 одсто заинтересованих. Онлајн мрежа за тражење посла „The Network“ у Русији објавила је статистику о кандидатима који желе да раде у Русији. Према овим подацима 36 одсто Финаца, 13 одсто Канађана, 11 одсто Енглеза, 10 одсто Француза и 9 одсто Немаца жели да ради у Русији.
Где би Европљани могли да раде у Русији, тј. на којим пословима?

ЕВРОПЉАНИ И РУСКА ПРИЧА
Према информацијама сајта „Super Job“ 42 одсто би радило у трговини, 25 одсто у грађевинарству и продаји некретнина, 18 одсто у прехрамбеној индустрији и пољоприведи, односно у транспорту.
Шта привлачи Европљане да раде у Русији? Прво, поменута ситуација на тржишту рада у сопственој држави.  Међутим, интересантно је да ови трагаоци за послом, према подацима сајта Michel Page Russie веома лако нађу посао у Русији. Други разлог због чега Европљани траже посао су порези. Наиме у Русији је порез на доходак физичких лица само 13 одсто, без обзира о којој се цифри ради. Треће, општа атмосфера оптимизма која зрачи у Русији, такође привлачи Европљане, јер, објашњавају појединци, „ имате утисак да чега год се прихватите да вам иде од руке“.
Русија има раст на годишњем нивоу од 4,3 одсто што је врло привлачно за транснационалне компаније, које виде могућност за развој свог посла, па доводе и стране стручњаке у недостатку домаћих. „То није гигантски раст, међутим када се упореди са оним што се догађа у Европи и Северној Америци он изгледа благотворан“ – каже Џонс. У Европској унији раст је 2011. године износио 1,5 одсто, а у САД 1,7 одсто.
Највише заинтересованих из Уније за рад у Русији тражи посао у банкама и финансијском сектору и у области нафтне и гасне индустрије.
Услови рада су слични као у Унији, али постоји и једна разлика. Странци који раде у Русији су на питање новинара „Комсомольске Правде“ о условима рада одговорили да их задивљује радни елан и жеља људи да се докажу. „Код нас (у ЕУ) рад почиње у девет ујутро и у шест навече више нема никога на послу. Овде се често могу видети људи да раде до седам или осам увече“.
Према речима Сергеја Смирнова, директора Института социјалне политике више економске школе у Москви у Русији има места за стране стручњаке, јер држава није водила добру кадровску политику. Произвело се мноштво економиста и правника, али недовољно инжењера, програмера… Највећа препрека ангажовању страних стручњака је језичка. У Русији да би сте добили добро плаћен посао морате знати руски.
Москва као магнет привлачи незапослене из Европске уније. „У последњих шест месеци имамо много посла“ – тврди Гетин Џонс (Gethin Jones), директор компанији Troika Relocations која се бави запошљавањем Европљана у Русији. Као и Џонс и друге московске агенције за запошљавање трљају руке, јер стабилни раст руске економије подстиче стране стручњаке да траже шансу у Русији. Тренутно је у Европској унији рецесија, па економија Русије изгледа још стабилније, тврди директор компаније Kelly Services CIS Јекатерина Горохова. Према њеним речима тржиште у Русији има потребе за кадровима из Европске уније, јер се ради о стручној и веома квалитетној радној снази.
И још нешто важно: страни радници у Русији могу рачунати на великодушан социјални пакет: компаније плаћају расходе за стан, превоз и обезбеђују визу, при чему нема дискриминације странаца по питању зараде, јер су сличне као и код локалних стручњака.

[/restrictedarea]