Фински Фауст

Пише Александар Ђаја

Марти Ахтисари је пожурио да Николићу, Дачићу и Вучићу замахне „штапом“ испред носа – видно разочаран што његови „жути пулени“ одлазе у политички и историјски заборав!

 

Непријатно сам изненађен поновним уласком у наш живот бившег финског председника и специјалног изасланика УН за преговоре о статусу Косова, током бомбардовања Србије 1999. године, Мартија Ахтисарија. Јер, ако су неки од нас помало и заборавили чињеницу да је Ахтисари својим „мировним планом“, који је третирао повељу 1244 СБ УН као „тоалет папир“, повукао окидач за насилну сецесију Косова и Метохије од Србије, и да му је у знак захвалности за такво сакаћења наше земље Норвешки комитет за доделу „Нобелове награде за мир“ између 197 кандидата доделио чек на 1,4 милиона долара, као и да је лично генерални секретар УН Бан Ки Мун поздравио додељивање те награде поменутом „миротворцу“ – како то да се „повампирио“ баш сада? У тренутку, када нова власт, тако рећи, још није била ни положила заклетву, Марти Ахтисари је својим „најхитријим кораком“ пожурио да Николићу, Дачићу и Вучићу одмах замахне „штапом“ испред носа – ваљда, видно разочаран што његови досадашњи „жути пулени“, који су наредбе Запада, чак и на сам помен речи „шаргарепа“ извршавали боље и од Душка Дугоушка –  одлазе у политички и историјски заборав!

[restrictedarea]

МРЖЊА И ЊЕНА РЕФЛЕКСИЈА
„Србији не би требало дозволити да уђе у Европску унију док не буде признала Косово. Србија је одавно изгубила право над Косовом. Она се годинама лоше понашала према Косоварима (шмрк!) Ако желе у Русију, нека иду тамо. Никакви уступци нису прихватљиви“, рекао је Ахтисари коментаришући изјаву председника Србије Томислава Николића да неће признати Косово, чак и по цену да његова земља не уђе у Европску унију. Али, разлога за чуђење има још мање, ако се подсетимо да је Марти Ахтисари, кога су власти у Приштини окитиле „Златном медаљом за независност“, још 2008. године, током преговора између Срба и Шиптара говорио за Си-Ен-Ен:
„Људи су у заблуди, мисле да би ми – делегација Београда, делегација Приштине и ја, као медијатор – требало да нађемо компромис између те две стране. Али, ситуација је оваква: Србија је као лопов који је украо новчаник Косову и ја као медијатор нећу да размишљам колико украденог новца ће лопов да задржи. Он мора да врати цео проклети новчаник и оде у затвор због тога што је учинио!“
Од кога је то Србија украла Грачаницу, Високе Дечане, Пећку патријаршију или Богородицу Љевишку – и коме би требало да их врати?!
Оваква, готово необјашњива ирационална мржња према Србима, заправо је само рефлексија његове мржње према Русији, великом српском брату и фрустрација чињеницом да је Финска некада била руска губернија. Јер, не би требало заборавити да је Ахтисаријев отац, Оива Ахтисари, за време Другог светског рата служио у батаљону „Норд-Ост“, који је 1941. године био састављен од 1.200 финских добровољаца и као део „Вафен СС дивизије“ послат на Источни фронт. Батаљон је добио похвале чак и самог Хајнриха Химлера: „Тамо где стоји фински војник, непријатељ неће проћи.“ У време бомбардовања Србије 1999. године Финска је одлучила да подигне спомен- плочу финским нацистима из батаљона „Норд-Ост“, који су погинули у Украјини у злогласним „Викинг“ СС трупама, што је наишло на оштро реаговање јеврејске заједнице широм света. Европски јеврејски конгрес при Паризу је оптужио Ахтисарија да је његова комеморативна подршка финским нацистичким СС ратним злочинцима, акт насиља усмерен против свих жртава Хитлеровог нацизма. Такође, према америчким и британским обавештајним изворима у току Другог светског рата већина Шиптара се придружила немачким и италијанским нацистима који су и основали, познату по бестијалности СС „Скендербег дивизију“, која је учинила небројене злочине и етничко чишћење српског, јеврејског и другог живља… Има ли то икакве „тајне везе“ са вашим „романтичним осећањима“ према Шиптарима, „herr  Martti Oiva Kalevi Ahtisaari?“

ПРАВИ АХТИСАРИЈЕВИ ЏЕПАРОШИ
Ако нема, зашто се тај човек, који велича своје нацистичко наслеђе, љубимац генералног секретара УН-а Бан Ки Муна, а који је 1999. године претио да ће Београд изравнати бомбама као канцеларијски сто, на заласку свог политичког и биолошког живота поново устремљује на српски народ, тврдећи да је Србија одавно изгубила право над Косовом!… Чак ни Фауст није потписао тако паклени уговор са Мефистом, какав је Ахтисари потписао са Шиптарима, породицом Клинтон и Веслијем Кларком, који би да покраде српски угаљ са Косова! Ко су онда „џепароши“, а чији је „новчаник“ – није тешко проценити.
А, Запад, ако Србе баш и не посматра увек као зечеве за одстрел, онда их проучава у  лабораторијским условима… „Нема сумње да ће ова српска влада, много више него претходна, која се доказала као прозападна, улагати напоре да докаже своју проевропску оријентацију, као и да нема никакве сумње да ће земље ЕУ које су признале независност Косова и САД то искористити. Међутим, ако притисак Запада не буде добро дозиран, Србија би могла ићи у другом правцу“ – пише бечки „Стандард“.
Сви смо ми у Србији, за западне туторе били и остали само једна лабораторија „in vivo“ за симулацију будуће агресије на Русију. Разлика је једино у томе што, док би Ахтисари да нам одмах заврне цевчице и за инфузију и за трансфузију, уколико не признамо Косово, како би наводно ушли у ЕУ, друге његове колеге (надам се да ту није и др Менгеле) би да цео експеримент још мало пролонгирају, „дозирајући“ нам неопходне телесне течности, тако да што дуже останемо у стању контролисане коме. Заборавили су само чињеницу да политика „Душка Дугоушка“, која је доскоро гласила: „ЕУ нема алтернативу“, од 20. маја у Србији више не важи! А, што је још важније, да и сама ЕУ – очајнички тражи „алтернативу“ самој себи!

[/restrictedarea]