ДС у гаћицама

Пише Милорад Вучелић

Појава Бориса Тадића у купаћим гаћицама са одмора на Јадранској плажи осванула је једног августовског дана на насловним странама таблоида. Следећег дана Тадићев заменик у ДС-у Драган Ђилас је преко новинске агенције саопштио „да ово није лето у којем би ДС требало да буде у купаћим гаћама“ и „на одмору који нисмо заслужили“. Читаоцима и гледаоцима, наводно је, остало нејасно да ли се Ђиласове речи односе на Тадића, па су на сцену морали бити призвани  бројни познати аналитичари, који се и иначе не скидају са новинских стубаца и ТВ екрана, да би нам протумачили ово питање од одлучујућег народног и државног значаја. Национално бити ил’ не бити постало је питање: „Да ли је Тадић на мети Ђиласа“? Та борба мишљења наших аналиста и аналитика траје већ данима, али изгледа да је превагнуло мишљење да је Ђилас, ипак, мислио на Тадића који се у међувремену два пута поново појавио у гаћицама, али спортским и то на кошаркашком терену. Каже да му је рука сада мекша и шут на кош бољи око чега ће наши аналитичари  наредних дана укрстити копља, а мора се свакако рачунати и на наше чувено истраживачко новинарство. (Прочитати текст М. Зарковића „Бука и бес“, у овом броју „Печата“). У сваком случају, како рече наш бриљантни глумац, „због Тадићевих грешака у баскету народ ће бити безбеднији“.

 

Када је већ реч о истраживачком и „инсајдер“ новинарству занимљиво је да су његовој професионалној пажњи измакле готово све теме и појаве злоупотреба власти и пљачке буџета које нас сада просто опседају и по својим димензијама запрепашћују. То можда и није чудно када се зна да је један дневни лист који је био и остао ударна песница жутог картела од државе и јавних предузећа приходовао читавих 12 милиона евра. Диоптрија у виду 12 милиона очито мења не само поглед него и сам предмет који се посматра.
Занимљиво је и то да сва та, увек иста, дружина аналитика која се већ више од деценије из дана у дан мота по нашим новинама и телевизијама такође ништа није приметила. Поштапајући се полусазнањима о Волстритским дешавањима, а све правдајући светском кризом тешке неуспехе српског режима, нису ни приметили да је тај исти режим на „Агробанци“, а и на неколико других банака применио волстритски патент и да се све то непосредно одвијало пред њиховим носем и очима.
Минутажа поменутих аналитика и експерата на телевизијским екранима у Београду је далеко већа од минутаже свих новинара, репортера и уредника са територије бивше Југославије из деведесетих, а који се често оглашавају одговорним за ратно хушкање. Ако се упорно говори о одговорности ових првих било би  поштено говорити и о одговорности оних који већ једну деценију, а неки и две, хушкају на пљачкање буџета, уништавање привреде, рушење независности правосуђа, незаконито хапшење и одређивање бескрајних притвора, пљачкашку приватизацију, а злоупотребе власти не само да прикривају већ их идеолошки и институционално утемељују. Све време се ова делатност одвија под покровитељством и уз финансирање жутог картела који новац захвата не из било каквог новог посла и добити већ директно из државно-економске супстанце или онога што је преостало од ње. Део енормног и прекомерног задуживања Србије је отишао и у њихове џепове и они су се уталили у јавни дуг који је већ достигао 60 одсто бруто националног производа.
Пред нашим очима се поново одиграва још једна преварна политичко-медијска операција по којој централно државно-национално питање постају односи у Демократској странки и то ко ће у унутарстраначким сукобима победити, Ђилас или Тадић. Ту се уопште не хаје за то што готово комплетно политичко крило жутог картела, оличено у вођству ове странке, мора да понесе сваку врсту одговорности, па и кривичну, за сва недела почињена против економије и правосуђа, народа и државе. Ту су и сви они надлежни из тужилаштава, криминалистичке полиције, судова и безбедносних служби који су пропустили да гоне починиоце и да благовремено спрече најгоре пљачке државне имовине које су вршене под највишим политичким покровитељством.
Владавина вођства ДС-а, политичког крила жутог картела, на дуг је рок, ако не и трајно, унесрећило и унередило Србију и довело је до економског банкрота, потенцијалних територијалних губитака и потпуног институционалног и државног краха. То је разлог изборног пораза Бориса Тадића и Демократске странке, и зато њихов одлазак с власти није тек уобичајена смена која следи после пораза на изборима већ је последица очајничког трзаја народа који је био на издисају. Зато не може бити ни речи о могућностима неког позитивног континуитета како то покушавају да прикажу прикривени или отворени пропагандисти и припадници жутог картела. На том трагу нема шта да се баштини или како би одлично рекао већ цитирани Милан Лане Гутовић: „Нека ови нови греше, али бар не на исти начин“.
Они који су отишли с власти прво би требало,  сви заједно, да положе рачун грађанима и државним органима, па онда они преостали нека се до миле воље међусобно бирају и баве „унутарстраначком динамиком“. Није реч о унутрашњој одговорности за њихов  пораз на изборима већ о кривици за системску корупцију, најгоре злоупотребе власти, деструкцију правосудног система, пљачку, безакоње, рушење државних институција. Све набројано била је права политика досадашње власти, па тако и странке која је чинила њен суштински део. То, а не њихово међусобно бирање, наше је централно питање
Уосталом, ево како гласило снова наших евроатлантиста описује стање у Србији: „Нова Влада Србије суочава се са суровом реалношћу, укључујући све већи буџетски дефицит, смањивање привредних активности и слабљење домаће валуте… Србија није банкротирала, али је веома близу тога…“ („Фајненшел тајмс“)
Ко кога  ту у политичко-пословном крилу жутог картела реформише? Они под чијим је непосредним покровитељством обављена пљачка преко „Агробанке“ хоће да реформишу оне који су правосуђе довели до тешког нокдауна, они који су приватизовали обавештајне службе хоће да реформишу оне који су уништили и распрчкали аграрни фонд, они који су непосредно радили на предаји и издаји Косова хоће да реформишу оне који су вршили злоупотребе и крађе у Развојној банци и фондовима Војводине… Она јадна смлата која каже „да имамо гнусно наслеђе погрешних политика иза нас, од 1912. до 2007. године“ (!!!) или тачније од Балканског ослободилачког рата до одбијања Ахтисаријевог плана, хоће да реформише знаменитог приватног инвеститора у станоградњи у Београду. Његов друг градоначелник, који би све да изреформише, па и самог Тадића је најбоље плацеве у центру Београда прогласио пашњацима, а онда тај станоградитељ који је истовремено највећи натовац хоће да реформише оног по чијем су налогу криомице  и на готово криминалан начин  куповане „Политика“ и „Вечерње новости“.  Они који су по београдским кафанама разрешевали и постављали тужиоце и судије хоће да реформишу оне који троше десетине милиона на конфор змија отровница у свом завичају, па тако испада да се иста свота новца користи за народне кухиње и за птице и гмазове.  Онај који је својим законом и прописима зауставио и скоро уништио домаћа грађевинска предузећа би да реформише оне који су у јавним набавкама украли 600 милиона евра… Ударио јунак на јунака.
И сада би српска јавност требало да навија за једне или друге реформаторе и да слави победнике и посматра их као очишћене од греха. И да на самом врху пирамиде буде досадашњи или нови реформатор и из истог шињела.
И онда ће после исхода сукоба међу реформаторима  политичко-пословно крило жутог картела бити „још јаче него раније“, са спремношћу и жељом да нас поново зајашу и наставе путем на којем су их народ и победа Томислава Николића зауставили.
По саморазумевању политичког крила жутог картела, досадашњи и горе описани „ДС је национална институција“. По њиховом схватању света, они и јесу национална институција. Тамо где су они „национална институција“  нема места ни за кога другог сем можда за традиционалну трку жена у венчаницама или „Бир фест“. Ту нема места за „Народни музеј“, па су га већ десетак година затворили, ту нема места за „Музеј савремене уметности“, јер је и он одавно затворен, ту нема места за „Народну библиотеку“ која је после много година поново отворена и то са одстрањеним националним знамењима… „Народна библиотека“ реновирана јесте, али без одговарајућих депоа за чување старих и уникатних или ретких књига, због чега су оне тако изложене сигурном пропадању, а да ту не би пропадале постарао се ранији управник Угричић који је 14.000 књига, па тако и највећи део Краљевске библиотеке, бацио у контејнер. За селекцију књига били су задужени војници на цивилном служењу војног рока. Тамо где је ДС „национална институција“, САНУ мора бити понижена и претворена у пуко служинче режима, тамо такође нема места ни за „Градски музеј“, док је цео Винчански комплекс затворен и неприступачан  посетиоцима баш као и Виминацијум (о чему ћете више читати у следећем броју „Печата“)…
Ту, у сусрету са учинком ДС-а као „националне институције“, крије се и прави одговор на питање о томе шта је патриотизам у култури, питање  којим смо се бавили у прошлом и овом, а бавићемо се и у  наредним бројевима „Печата“. Да не буде нејасноћа – ово што је рађено у последњој деценији против културе и њених основних институција је чиста и смишљена национална издаја, антисрпско деловање  и деструкција. Ту ништа, ама баш ништа, није случајно.
Мој пријатељ каже да је пад нашег кредитног рејтинга добра вест јер ћемо се теже задуживати, па ћемо тако почети да се уздамо у саме себе и у снагу нашег предузетништва и способности да производимо. Можда је ово, на парадоксалан начин и условно, добра вест. Али  стварно права добра вест је несумњив факат да је народна подршка путу без алтернативе, путу  у ЕУ, пала испод педесет одсто.

 

3 коментара

  1. “ДС у гаћицама” кад је у питању насловна страна новина али кад су обмањујући слојеви у питању,има их небројено као у случају ГО ДС Сремске Митровице ,шта се зна о експресном искључењу 50 чланова из Демонократске странке?

  2. Шта су све радили од 5 Октобра многи ће остати и без гаћа.
    Они се осипају јер брод тоне пацови трже спас старо правило.
    Ко ће све доћи под слово закона и правде зависи од брзине рада
    нове владе и председника Србије. Кацин рече оно што ми знамо
    али незнамо зашто је морао бити примљен на нај вишин нивоима
    није те позиције да га прима председник и премијер Србије он
    нас Србе понижава исто као и Атхисари. За Србију и Србе такви
    нам нетребају праг кућни прелазити. Доста је било понижавања
    Ви који сте добили мандат народа недозволите таквима улазак у
    Србију.

  3. Zaboga,zar je vazno,Tadic ili Djilas,Sutanovac ili Petrovic,Pajtic ili Canak.Potpuno je besmisleno traziti razliku koja apsolutno ne postoji.Ideologija je kod njih vazna a njome ih je brutalno zarazio Ideolog i uzor njihov.Pare i samo pare u moje djepove a drzava sam ja i ono malo oko mene,do 200 porodica kako rece Ideolog.Jos ako bas insistirate u toj bratiji Boro je najcisci.Tako se i ponasao celo vreme kao na pisti.Setite se samo krezubog Cede pre kontra revolucije,nije imao ni za plombu a sada ga strani helikopteri taksiraju po Amerikama.I jos mu Dacic obezbedjenje placa i mojim parama.Apsurd do apsurda,bruka do bruke.A narod cuti,li cuti.Treba ga jos vise….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *