Piše Zoran Milošević
Do kraja godine ćirilica će najverovatnije steći status službenog pisma na teritoriji Evropske unije: Bugarska je od 2007. godine vodila borbu za ćirilicu u Briselu, kada je bugarski jezik postao službeni u EU
Blagodareći bugarskoj vladi, ćirilica (bugarska, srpska, ruska) do kraja godine najverovatnije će steći status službenog pisma na teritoriji Evropske unije, preneli su bugarski i ruski mediji. Drugim rečima, imena i prezimena, geografski nazivi mesta, planina i slično, a napisani na ćirilici imaće istu pravnu snagu kao i napisi na latinici, tj. biće ravnopravni sa onim na latinici. Naravno, ako ova odluka Parlamenta Evropske unije opstane, ćirilica će se pojaviti i na novčanicama evra.
Bugarska je od 2007. godine vodila borbu za ćirilicu u Evropskoj uniji, kada je bugarski jezik postao službeni u Uniji. Bez obzira na poštovanje jezika, briselska birokratija je odbijala da unese ćirilicu u baze podataka, kao i da napisi na ćirilici imaju istu pravnu snagu kao napisi na latinici. Slična situacija je postojala i sa grčkim pismom (koristi se u Grčkoj i Kipru), mada je učinjeno nekoliko simboličkih ustupaka kao što je natpis na novčanicama evra.
DEO IDENTITETA
Nabolje se sve nekako ipak pomerilo 2009. godine kada su osvojena nova pravila internet domena „.eu“, koja su omogućila registrovanje ćiriličnih sajtova (odnosno postavljanje ćiriličnih adresa). Kako navodi sajt „Proit.com.ua“ svi oni koji ne koriste latinicu sada mogu registrovati domene u zoni „.eu“ na svom jeziku. No, do primene ćirilice u nekoj instituciji Evropske unije trebalo je da prođe oko tri godine.
Prva pobeda se odnosi na proširenje prava ćirilice i tiče se Parlamenta Evropske unije. Naime, poslanik (do kraja maja ove godine) Ivajlo Kalfin, ranije ministar spoljnih poslova Bugarske tražio je da se stvore tehnički uslovi za korišćenje pisama svih službenih jezika u Evropskoj uniji. „Ćirilica je stara preko hiljadu godina i predstavlja važan deo bugarskog identiteta“. Naglasio je Klafin u pismu predsedniku Parlamenta Unije Martinu Šulcu. „Ovo pismo koristi bugarska država i crkva od Srednjeg veka do danas. Za moje sunarodnike ona je osnovni način komunikacije i upoznavanja sveta“. Posle toga, predsednik Šulc je obećao da će u bazi Evropskog parlamenta omogućiti upotrebu ćirilice, što će omogućiti pisanje imena i prezimena na svim ćiriličnim pismima. „Ovaj posao zahteva veliki napor, kao i napraviti kompjuterske programe koji će omogućiti da ove novine zažive u svim kompjuterskim programima i uvažavanje u različitim službama“. Do danas slovenski jezici koriste 32 osnovna i 16 dopunskih ćiriličnih slova. Ćirilica je evroazijsko pismo koje koristi na spomenutom prostoru više ljudi nego latinicu. Trenutno se ćirilica kao službeno pismo koristi u sledećim državama: Abhazija (abhaski jezik), Belorusija, Bosna i Hercegovina (za srpski jezik), Bugarska, Kazahstan, Kirgizija, Makedonija, Mongolija, Pridnjestrovlje (moldavski jezik sa ćiriličnim pismom), Rusija, Srbija, Tadžikistan, Ukrajina, Crna Gora (za srpski jezik) i Južna Osetija (osetinski jezik). I neki jezici naroda Kavkaza su kodifikovani na ćirilici: abazinski, abhaski, avarski, agulski, adigejski, ahvahski, darginski, ingušetijski. Tu se priključiji i jezici kabardinski (kabardino-čerkeski), kubačinski, lakski, lezginski, rutuljski, tabasarinski, udinski – od 1990. godine zajedno sa latinicom; hinalugski, cahurski – od 1990. godine zajedno sa latinicom; cezski i čečenski – takođe od 1991. do 2000. godine je korišćena i latinica. Od kineskih jezika ćirilicu koristi dunganski narod (od 1953. godine). Od čukotsko-kamčatskih jezika ćirilicu koriste: iteljmenski jezik, korjakski i čukotski. U okviru mongolskog ćirilica se koriste za sledeće jezike: burjatski, kalicki, mongolski i daurski.
POLITIČKA REHABILITACIJA
Sva savremena ćirilica, prema kompjuterskom standardu Unicode koristi više od 400 znakova, zaključno sa crkvenoslovenskim slovima, različitim istorijskim simbolima i dopunska slova neslovenske ćirilice. Zato su u Bugarskoj vest o primeni ćirilice u Parlamentu Evropske unije ocenili kao prvo priznanje ovom pismu na teritoriji cele Evropske unije. Na drugoj strani ovo priznanje znači da su i svi borci za pravo korišćenja ćirilice politički rehabilitovani, jer su često etiketirani kao fašisti, kao zagovornici necivilizovanih i antievropskih vrednosti itd. „Ako su ranije predstavnici Parlamenta Evropske unije pravdali nekorišćenje ćirilice ‘tehničkim problemima’, sada se situacija u potpunosti promenila“ – navodi bugarski analitičar Ivo Milanov. Isti analitičar, konstatuje: „Pre ili kasnije i drugi nacionalni parlamenti će slediti primer Parlamenta Evropske unije. Možda će briselska birokratija i odbiti da nauči 30-tak ćiriličnih slova, ali više neće imati prava i opravdavanja da vam vrate dokument, jer je vaše ime i prezime napisano nepoznatim žvrljotinama“.
Da li će to biti razlog nimalo malobrojnim provincijalnim šovinistima u Hrvatskoj da odbiju ulazak u Uniju i dalje vraćaju pisma adresirana ćirilicom?
Hvala braći Bugarima što su izvojevali ravnopravnost ćirilice sa latinicom. Ovo treba shvatiti kao pravi način da se sačuva identitet naroda koji koriste ćirilično pismo. Nažalost u našoj Srbiji je, evidentno, prilično potisnuta. Počevši od “nacionalnih” televizija, preko velikog broja novinskih izdanja koja se štampaju na latinici, do naziva radnji, agencija, firmi i u nedogled.
Vreme je da se vratimo sopstvenim korenima.
Eto kako se oni bore za svoje, dok se mi zaglupljujemo Farmom, Parovima i ostalim glupostima, a posle se pitamo zašto nam ide ovako loše.