Бесповратни кредити

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Комбинација „свете банкарске тајне“ и „свести о ширим интересима, који се некад косе са мотивима профита“ идеална је за најдрскије облике крађе и отимачине

 

У познатом приручнику Д. Д. Далеонеа „Упитник за криминалце – почетнике“ постоји и питање: „Ако су полиција и јавност открили ваше финансијске малверзације, а ви сте ипак успели да се извучете из неприлика уз помоћ високо позиционираних пријатеља (саучесника), исправно је: (А) примирити се, заувек или бар за дужи период, пошто знате да сте под присмотром органа гоњења, (Б) окуражити се и наставити, још смелије, да отимате и/или крадете, пошто се показало да имате среће у тој врсти посла?“ Тачан одговор је под (Б).

ПРЕТЊЕ И СТРЕПЊЕ
Зар то није логично? Па и банкари са Волстрита строго су се држали овог правила када су откривене њихове грандиозне махинације које су свет гурнуле у кризу. Штавише, чим је Обама, средствима пореских обвезника, ојачао њихову позицију, високи финансијски менаџери доделили су себи астрономске бонусе, као награде за вештину и храброст да сурвају милионе становника у беду и у предсобље новог светског рата.
Постепени раст толеранције у третирању лоповлука нужно доводи до модела криминализованих и корумпираних нарко-држава, какве Империја подупире широм света. Такве државе никада неће бити оптужене за непоштовање људских права, све док „пословође“ (лидери) уважавају интересе евроатлантског капитала.
Наши криминалци, који су и до сада показивали велику кураж и одлучност у својим активностима, спремни су да, без оклевања, наставе путем којим су кренули. Поготово ако остане на претњама и најавама детаљних истрага – без коначног разрешења, као што се ономад догодило после великих, а заборављених афера о којима су најављиване студије и књиге. Неће бити весело ако јавност тешке претње криминалцима почне доживљавати као чувене „најаве“ у филму „Штефица Цвек у раљама живота“. Сећате ли се те маестралне улоге Бате Живојиновића?

КОБНА КОМБИНАЦИЈА

[restrictedarea]

Историја „домаћег“ банкарства, које је данас на удару полицијских истрага, познаје категорију „бесповратних кредита“. Често су предузећа, која су по оцени партијских комитета била посебно важна за целокупни развој, добијала кредите, чија се отплата одгађала све док их инфлација не обезвреди или потпуно „поједе“. А било је и „бесповратних“ кредита – субвенција које су, по директиви државе (и партије), банке морале да дају одабраним предузећима. Приметићете, ипак, да је тада постојала Служба друштвеног књиговодства (СДК), па су токови новца били лакши за праћење од стране државе и јавности. Зато су тешке злоупотребе биле ретке, али нико не може да оспори чињеницу да је недостајао ефикасан механизам за распоређивање акумулираних новчаних средстава на поједине пројекте.
Прва транзициона инструкција (заповест) међународних финансијских консултаната у свим југословенским републикама налагала је укидање СДК-а, што је отворило простор за неслућене финансијске комбинације, ван јавне контроле. Политичке странке нису желеле да се одрекну одлучујућег утицаја на распоређивање кредита банака које су остале под државном (и страначком) контролом. Надарени „експерти“ и даље су сматрали да тржишни механизам не може добро да алоцира акумулацију, па су инсталирали механизме државне и партијске интервенције: субвенције, НИП, „индустријску политику“ итд.
Комбинација „свете банкарске тајне“ и „свести о ширим интересима, који се некад косе са мотивима профита“ идеална је за најдрскије облике крађе и отимачине. Да ли је онда чудо што је идеја о бесповратним кредитима остала жива и двадесет година после распада система социјалистичких вредности? Пословни људи су разумели да једино подухвати (и приватни!) иза којих стоји држава и владајуће странке могу да се реализују, док се остали пројекти суочавају са непремостивим тешкоћама. Најважнији део сваког бизниса састоји се, нажалост, у обезбеђивању подршке партије и државе, која ће власнику да омогући брз раст профита, као и заштиту од озбиљнијих конкурената.

УЛОГА ММФ-а
Интересантно је да мисије ММФ-а, које оправдано дају примедбе на прекомерну јавну потрошњу и буџетски дефицит у Србији, нису замерале нашим лидерима због прекомерног уплитања  политичких странака у привреду, иако је то највећа препрека тржишним слободама.
Понекад су, истина, па и то стидљиво, мисије приметиле да је курс динара неоправдано висок, а да је дефицит у спољној размени застрашујућ, као што је висок и степен спољне задужености. Но, ништа зато! Само напред!
Штавише, официри  ММФ-а највише су хвалили банкарске реформе у Србији, које су подстицале увоз, задуживање и потрошњу! Па и у наредној, септембарској посети, ММФ мисионари неће критиковати  деструктивну улогу банака са страним капиталом, које подстичу државу на задуживање под још неповољнијим условима, него ће влади натрљати нос (и то оправдано) због нацрта закона о НБС-у, како би ова институција сачувала „независност“ од државе, односно остала под искључивим утицајем евроатлантског банкарског лобија, што наравно није сметња „независности“.

[/restrictedarea]