04. август – Седамнаест година од Олује

У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију “Олуја” којом су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.

Удружење: “Олуја” још траје

За избегле и прогнане Србе из Хрватске, “Олуја” још траје, јер огромна већина није могла да се врати на огњишта, а основна имовинска и људска права су им ускраћена у земљи порекла, саопштило је Удружење избеглица и прогнаника у Србији.

У саопштењу се подсећа да је током грађанског рата 1991/95 око 400.000 Срба из Хрватске “истерано због националистичких побуда и ратнохушкачке политике тадашње власти” .

“Ретки повратници тешко живе, јер углавном немају редовних прихода, ни посла, још постоје бројне рушевине, куће које се не обнављају…” наведено је у саопштењу удружења.

Прогнани и избегли из Хрватске, подсећају да су им власти у Загребу ускратили имовинска права и да њих 46.000 потражује станарска права која су призната осталим грађанима.

“У земљи прихвата, мајци Србији, многи страдали, пристигли у дугим колонама на тракторима и аутомобилима, данас се боре за егзистенцију и једва преживљавају”, наведено је у саопштењу.

Они су апеловали на државне органе Србије да адекватно и рационално утроше 335,2 милиона евра колико је из донаторског фонда намењено за трајно стамбено збрињавање избеглица.

Исту поруку су упутили и властима у Загребу уз подсећање да је Хрватској за стамбено збрињавање избеглица припало 119,7 милиона евра.

Чланови Удружења избеглих и прогнаних Срба позвали су све заинтересоване да се до 27. августа пријаве на конкурс за решавање стамбеног проблема који је расписао српски Комесаријата за избеглице.

Једно од најсуровијих етничких чишћења

Акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на самопрокламовану Републику Српску Крајину. Дан касније, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу.

У операцији “Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији.

Власти у Србији су избегличке колоне упућивале у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово.

Војна акција “Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Нема прецизних података о жртвама, а, по неким изворима, у акцији хрватске војске “Олуја” нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло укупно 677 цивила.

Веритас: Погинуле и нестале 522 жене и 12 деце

Документационо-информативни центар “Веритас” у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба од којих 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.

Командант Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко изјавио је у августу 2001. загребачком Јутарњем листу да је он аутор плана акције “Олуја” и да је војни врх с тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом ту операцију припремао две године.

Оптужницу против Бобетка Хашки трибунал отпечатио је 2002, али га хрватске власти нису изручиле том суду и он је до смрти 29. априла 2003. све време био у загребачкој болници.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је у децембру 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију “Олуја” у току, али да нису биле “умешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

Галбрајт: Хрватске власти умешане у злочине

У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине.

“Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.

У изјави за ту телевизију у априлу прошле године Галбрајт је поред осталог рекао да је он 1. августа 2005. пренео поруку своје владе тадашњем председнику Туђману да се не противи војној операцији Хрватске.

“Но јасно сам притом упозорио Туђмана да се морају заштитити српски цивили, али се он на та упозорења оглушио”, рекао је Галбрајт у изјави тој телевизији и истакао да САД нису одобриле операцију чији је циљ био протеривање српског становништва”.

За време Туђмановог режима хрватске власти су негирале оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника. Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби који нису били умешани у ратна дејства напусте то подручје.

Процесуирано само десет бивших припадника војске и полиције

У међувремену су хрватске власти прихватиле сарадњу с Трибуналом у Хагу и том суду су доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција “Бљесак” и “Олуја”.

Тужилаштво хашког Трибунала одустало је од подизања оптужница против генерала Петра Стипетића који је командовао војним акцијама у склопу операције “Олуја” и Мирка Норца који су саслушани у статусу осумњичених.

Норац је у Хрватској раније осуђен на 12 година затвора због ликвидације најмање 50 српских цивила на подручју Госпића и Карлобага 1991, а у мају 2009. осуђен је на седам година затвора за ратне злочине над цивилима у војној акцији Медачки џеп 1993. године.

Врховни суд Хрватске смањио је казну Норцу за годину дана, а бившем генералу Рахиму Адемију, оптуженом за исти злочин, потврђена је ослобађајућа пресуда.

Хрватска влада је почетком јула 2003. саопштила да је примила извештај државног тужиоца о кривичним пријавама и поступцима против извршилаца злочина након војне акције “Олуја”. Оптужене су 3.792 особе, а против већине су донете пресуде.

Априла прошле године Хрватска радио-телевизија (ХРТ) објавила је податке Државног тужилаштва Хрватске (ДОРХ) да су током и непосредно после “Олује” почињена 24 ратна злочина, у којима је убијено 156 особа, као и да је за те злочине процесуирано само десет бивших припадника хрватске војске и полиције.

Хаг: Циљ Олује био да се протера српско становништво

Више невладиних организација из Хрватске је, такође, у априлу 2011. подсетило на некажњене злочине током и после акције “Олуја” када је, како наводе, убијено више од 600 цивила.

Хашки Трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант те операције.

Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Годину дана раније том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, којима се оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције “Олуја”.

Оптужница против Готовине је, одлуком Претресног већа Трибунала, спојена са оптужницом друге двојице генерала, Иваном Чермаком и Младеном Маркачем.

У проширеној оптужници као учесници у том злочиначком подухвату наводе се и тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Сушак, начелник Главног штаба Хрватске војске Звонимир Червенко и његов претходник Јанко Бобетко. Од наведених једино је Готовина жив.

Априла прошле године Готовина је осуђен на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.

У пресуди Анти Готовини хашки Трибунал утврдио је да је операција “Олуја” у лето 1995. била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, смишљен да протера српско становништво из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.

У тој пресуди некадашњи министар обнове и развоја Хрватске Јуре Радић именован је чланом удруженог злочиначког подухвата. С тим у вези ХРТ је подсетила да је он једини живи, непроцесуирани хрватски функционер из раздобља “Олује”, а који је хашком пресудом проглашен суодговорним за етничко чишћење крајишких Срба.

Косорева Готовини и Маркачу захвалила на Олуји

Новембра прошле године пред Жупанијским судом у Загребу је почело суђење тројици припадника антитерористичке полицијске јединице Лучко за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна, после операције “Олуја” 1995. За тај злочин опружени су Фрањо Дрљо, Божидар Крајина, док је трећеоптужени Игор Бенета, који је био у бекству, пронађен мртав неколико дана после почетка суђења.

У Немачкој је, фебруара ове године, по потерници Интерпола, ухапшен бивши хрватски војник Божо Бачелић, због убиства двоје стараца српске националности у Прокљану у близини Скрадина, после акције “Олуја”.

Бивши председник Хрватске Стипе Месић изјавио је, при крају свог мандата, да су Срби из Хрватске највеће жртве протеклог рата јер су се повлачили заједно с војском и у Хрватској оставили све што су имали.

Нови председник Хрватске Иво Јосиповић је уочи 15. годишњице “Олује” изјавио да жали због жртава у тој војно-полицијској акцији, али да саму акцију нико не сме да доводи у питање.

Годину дана касније, на прослави у Книну, тадашња премијерка Хрватске Јадранка Косор, поздравила је хрватске бранитеље, хашке осуђенике, Анту Готовину и Младена Маркача и захвалила им за командовање акцијом “Олуја”.

Уочи прославе те годишњице деца хрватских бораца погинулих у рату 1990-тих открила су у Книну споменик “Олуја 1995”.

Извор: Бета, РТВ