Сатиричари у Србији остају без посла

Пише Павле Ћосић

Београд, 4. јул 2012. године (Бе92) – Удружење сатиричара, афористичара и карикатуриста које постоји већ 56 година у Србији и окупља најзнаменитије ауторе на овом пољу деловања, издало је јуче саопштење у којем се каже да људи из ове бранше остају без посла јер ситуација у Србији далеко превазилази  њихову моћ имагинације и да су се ствари, поготово од изборне кампање, па затим између два изборна круга, а нарочито после избора толико обесмислиле да о њима више ништа не може смешно да се напише, зато што је само по себи толико апсурдно и смешно да једноставно не може даље.
Ово писмо, упућено Влади Србије, председнику Николићу, али уједно и мандатару за састављање нове владе Ивици Дачићу, тражи од свих надлежних и присутних на политичкој сцени да повуку макар један озбиљан и смислен потез, само да не буде баш толико смешан да се не може карикирати и подврћи сатири.
До овог писма дошло је после дводневне ванредне конференције у просторијама Удружења, коју је заказао Александар Баљак, и на иницијативу десетак чланова Удружења (међу којима је и карикатуриста Миленко Михајловић) који су се жалили да немају о чему да пишу. У писму се још наводи следеће: „Чак смо и социјалне проблеме и оне који се не тичу толико политике одавно истрошили, јер су догађаји из године у годину почели бесмислено да се понављају. Примера ради, знамо сви да Србија већ годинама увози најосновније пољопривредне сировине које традиционално узгаја, али не можемо већ пету годину заредом да правимо шале на исти рачун о томе како домаћи кромпир бацамо, а скупљи и лошији увозимо. Једино што нам преостаје је да се шалимо на рачун домаћег фудбала, али и то већ вређа интелигенцију наших читалаца, јер о томе пишемо већ годинама и то тако да смо исцрпли све идеје. Поврх тога, поједини тајкуни су толико моћни да их не смемо ни спомињати, зато што на тај начин чак и наш живот долази у опасност.“
Удружење је замолило грађане да и сами дају свој допринос тако што ће неким личним иницијативама учинити ситуацију макар мало озбиљнијом или просто да уплате новац на рачун Удружења како сатиричари не би помрли од глади.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *