Reagovanje na novi Zakonik o krivičnom postupku

Pišu dr Milan Škulić i dr Goran Ilić

Povodom teksta Uglješe Mrdića o novom Zakoniku o krivičnom postupku, objavljenom u prošlom broju „Pečata“

Poštovani gospodine Vučeliću,
Veoma nam je drago što se „Pečat“ tekstom vašeg novinara Uglješe Mrdića, pod naslovom „Borbom protiv pravde bez istine u krivičnom postupku“ (broj 223, od 29. juna, str. 7), uključio u „rat“ protiv novog Zakonika o krivičnom postupku Srbije. Za taj zakonski tekst je karakteristično, da ne samo što je zasnovan na potpuno naopakoj koncepciji, konstruišući suđenje na čisto stranačkim osnovama i uz maksimalnu pasivizaciju suda, kojeg više ne obavezuje načelo istine, već on sadrži i čitav niz brojnih i vrlo grubih pravno-tehničkih grešaka. Taj svojevrsni „rat“ smo mi svojim javno izgovorenim rečima i svojim „perom“ već odavno započeli, od pojave prvih radnih verzija nacrta iz kojih je potom proizašao takav tekst novog Zakonika o krivičnom postupku. Svoju borbu smo nastavili i kada je taj nacrt usvojen. O našem angažovanju svedoče tekstovi koje smo pisali, ne u poslednjih nekoliko meseci, već poslednjih nekoliko godina, kao i brojne izjave za štampu i dati intervjui. Svako se u to može veoma lako uveriti ako poseti sajt Udruženja javnih tužilaca Srbije (http://www.uts.org.rs/) ili baci pogled u arhivu naše dnevne štampe.
Već naslovi niza tekstova koje je profesor Škulić objavio u „Politici“ (rubrika „Pogledi“ – http://www.politika.rs/pogledi/Milan-SHkulic/index.1.sr.html), sami po sebi, sve govore. Tu na primer, spadaju sledeći tekstovi: „Zakon u garantnom roku“, „Zločin, kazna i sudijske uši“, „Tužilac sam, tim se dičim“, „Strah od porote“, „Sporazum o priznanju krivice“ itd. Profesor Škulić je protiv novog Zakonika govorio na skupovima advokatskih komora Beograda i Srbije, objavio više stručnih i naučnih radova, te u svoju rubriku na sajtu Pravnog fakulteta u Beogradu uvrstio i nekoliko radova kojima se kritikuje taj veoma loš Zakonik. Naslov dela teksta koji je u zajedničkoj knjizi napisao dr Goran Ilić je i više nego ilustrativan – „Tužilaštvo sovjetsko, postupak američki“. Dr Goran Ilić je u nekoliko svojih intervjua i javnih duela, žestoko kritikovao novi koncept krivičnog postupka, što je na primer, posebno upadljivo u rubrici „Politike“ – „Srbija razgovara“, kada se argumentovano suprotstavio nekim stavovima jednog zamenika tužioca za ratne zločine.
Naše je angažovanje kulminiralo knjigom koju smo nedavno objavili – „Novi zakonik o krivičnom postupku Srbije – reforma u stilu jedan korak napred, dva koraka nazad“, o kojoj je u prošlom broju pisao i „Pečat“. Tiraž od 500 primeraka je praktično planuo, a ceo tekst knjige u PDF-u je bez ikakvih ograničenja, tj. besplatno dostupan na sajtu Udruženja javnih tužilaca Srbije (http://www.uts.org.rs/). Sada pripremamo i novu dopunjenu verziju te knjige, a uskoro ćemo pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti nekih ključnih odredbi novog Zakonika o krivičnom postupku. Čini nam se da u  zemlji u kojoj je već decenijama skoro zaboravljen demokratski oblik intelektualne polemike tipa – „knjigom na knjigu“ i u kojoj se politički i drugi neistomišljenici često doživljavaju kao „krvni neprijatelji“, nije mala stvar, kada se reaguje u stilu –  „knjigom na zakon“. Kada u zlosrećno vreme reizbora sudija i javnih tužilaca, to zajedno učine jedan nosilac javno-tužilačke funkcije, i jedan profesor pozitivne grane prava, takav gest ipak ne zaslužuje rečcu „tek“, koja implicira na „zakasnelu reakciju“ ili nekakvu „naknadnu pamet“. Sasvim je obrnuto.
Konačno, knjiga se ne piše za nekoliko dana ili nekoliko meseci, i kada se to zna, uz obraćanje pažnje na naša brojna i žestoka javna reagovanja na anomalije u reformi pravosuđa i oštre javne kritike novog Zakonika o krivičnom postupku, odnosno nacrta iz kojeg je on proizišao (a one počinju već sa prvom verzijom nacrta), onda mi svakako ne spadamo u one koji postupaju po logici – „Lako je mrtvom vuku rep meriti.“ Zato izražavamo svoje žaljenje što iz teksta uvaženog Uglješe Mrdića, nedovoljno upućeni čitalac vašeg nedeljnika, suprotno onome što je vaš lep moto – „Ko čita ‘Pečat’ zna“, može izvući sasvim pogrešan zaključak, da i mi spadamo u „dobar deo stručne javnosti“ koji je „ćutao godinama“.
Niti smo se mi oglasili „tek prošle nedelje“, niti smo uopšte, bilo kad ćutali, ni o nekim veoma lošim efektima reforme pravosuđa, niti o novom Zakoniku o krivičnom postupku. Naprotiv, oglašavali smo se javno mnogo puta i objektivno učinili mnogo više nego što bi se to realno moglo očekivati, u skladu sa poznatom mišlju našeg velikog pesnika – „malo rukah, malena i snaga“.

U Beogradu, 2. jula 2012. godine

S poštovanjem,
dr Milan Škulić,
redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Udruženja pravnika Srbije
dr Goran Ilić,
zamenik Republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

2 komentara

  1. Pošto i sama sada već spadam u svet pravnika (doduše, bez doktorskog zvanja), malo bolje poznajem situaciju, zakone, autore raznih članaka, kao i razloge zašto neko ovako dosledno koristi svaku priliku da ocrni i omalovaži neki zakon kao dr. Škulić. Njegovo prilično skromno poznavanje suštine pravne nauke godinama je predmet sprdanja studenata, a kamoli malo upućenijih ljudi. Kao autor jednog od najviše kritikovanih zakona (Zakonik iz 2006. godine), dr. Škulić očigledno svoj neuspeh i sramotu pokušava da umanji na ovaj način. Već postaje dosadno čitati njegove tekstove, jer su od početka do kraja isti, i ta potreba da omalovažava druge zakone govori sama za sebe.

  2. Bravo Branka! Najzad da se oglasi neko ko poznaje pravo stanje stvari. Opšte je poznato da je ZKP čiji je autor bio prof. Škulić bio skandalozno loš i zbog toga je, bez dana primene, stavljen van snage.
    Skribomanski pokušaji prof. Škulića da konstantnim prepisivanjem jednog te istog teksta u nizu novina, časopisa i zbornika, uvredi, oblati i omalovaži autore novog ZKP-a, plod su najnižih pobuda vezanih za ličnu i profesionalnu netrpeljivost koju pomenuti gaji prema kolegi sa predmeta koji je ujedno i sudija Ustavnog suda Srbije.
    Teže je preboleti tuđi uspeh od svog neuspeha.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *