Медени месец нове владе

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Колико може да траје влада са уграђеним уређајем за самоуништење (УРС), без обзира на то да ли се тим механизмом управља рутински или даљински

И док се Тадић и другови кикоћу и сеире над чињеницом да су председнику Николићу и новој влади оставили избрисане дискове на рачунарима и празну државну касу, дотле се мандатар Дачић ломи у дилеми како да распореди министарске фотеље (да их буде мање од петнаест, а више од двадесет пет) и како да предупреди најављени другосрбијански талас незадовољства радом владе.
Вероватно се често запита колико може да траје влада са уграђеним уређајем за самоуништење (УРС), без обзира на то да ли се тим механизмом управља рутински или даљински.

БУЏЕТ

[restrictedarea]

Срећом, сваки дан у Србији понеко нешто купи, па се од ПДВ-а слију у државну касу неке сумице, али са напретком привредних реформи, зацртаним бројним Динкићевим плановима, те су своте све мање. Но чак и да се не смањују, биле би недовољне да се подмире огромни трошкови бројних агенција, дирекција, НВО-а, комисија, савета итд, који су формирани по угледу на развијене земље Запада. И којима се највише поносимо на европском путу.
Да поменемо и највеће расходне ставке буџета – пензије и плате учитеља, лекара, полицајаца, судија и сл, на којима ће се, наравно, кола сломити чим европски банкари објасне да немају поверења у владу бивше Милошевићеве странке, као ни у председника Републике – бившег потпредседника Радикалне странке Србије. Али чак и без овог банкарског изговора, финансијска криза ће најжешће погодити баш ове слојеве становништва.

КАЗНА?
Тадићеве „здраве снаге“ (тј. њихови финансијски експерти) забринуто врте главама пред камерама „слободних“ медија, тврдећи да без неколико милијарди евра (годишње) страних инвестиција у државне обвезнице (са каматом бар девет одсто), пензије и плате не могу бити исплаћене, гориво за зиму набављено, а обавезе по доспелим кредитима исплаћене. Лако може бити да је ово тачно, али је такође јасно да су баш доскорашњи лидери, у протеклих десетак година, довели државу до – банкрота и дужничког ропства.
Па би морали да страхују због одговорности за прекомерно задуживање, уместо да се силно радују тешкој финансијској ситуацији у којој ће се наћи следећа влада. Или вам пада на памет име неке банке која би српској држави, привреди и становништву плаћала сваке године кредит алиментацију у износу од неколико милијарди евра, тражећи једино уверавања да дуг никада неће бити враћен?

ДУГОВИ!
Такву банку не познајем. Али познајем неке друге, које би (ваљда) биле спремне да своја потраживања претворе у власништво над земљиштем, шумама или водом у Србији. Или над становима грађана, који су на необичан начин „откупљени“ почетком деведесетих година (у периоду диктаторског режима С. Милошевића). Да ли ће ЕА пријатељи (и њихове банке) саветовати да се и ова комунистичка неправда исправи, а држава употреби експроприсане станове за измирење иностраног дуга?
Да ли ће се Тадић и другови, као и њихови пријатељи из региона и света, зауставити само на претњама затезања дужничких омчи? Или ће ићи корак даље, па поново наговестити економску изолацију и бомбардовање, ако Србија не пристане да „живи као сав нормални свет“, тј. потчини своје економске и политичке интересе жељама ЕА пријатеља?

НОРМАЛНО ЗА СРБИЈУ
За евроатлантску заједницу, изгледа, нормално је да Србија остане неконкурентна и презадужена земља, у којој царују незапосленост, неред и корупција, као и социјалне напетости. „Пустите нас да живимо!“ кличу домаћи ЕА активисти. „Зар ћемо бити таоци историје, традиције и бесмисленог националног поноса? Зашто да се не помиримо са прогоном неколико стотина хиљада наших сународника или са пауперизацијом милиона наших суграђана? Или са губитком неколико стотина јетри или бубрега?“ (А где су вам срца?) „Зар би због глупог поноса и отпора силницима (вероватно безуспешног) требало да изгубимо своје апанаже, бонусе, провизије и позиције, своје сјајно снабдевене шопинг молове, своје специјализације, експертске хонораре, ворк шопове и раунд тејблове? Учинићемо све што је у нашој моћи да се маса осиромашених јадника помири са судбином?“
А шта је нормално за Србију? Нормално је да се у тешкој и ванредној ситуацији сви понашају као да су у тешкој и ванредној ситуацији. Да потрошњу, ма колико то било непријатно, усклађују са могућностима, а не са жељама. Да увоз ускладе са могућностима извоза (у нормалним економским условима девизни курс би, аутоматски, уравнотежио ове величине). Да терет оскудице и одрицања распореде на начин који је подношљив.
И да се изборе за економску слободу, коју су страначки барони увек желели да грубо ограниче. Зашто се све странке, па чак и удружења привредника, понашају у јавним наступима као да за ту врсту слободе не маре?
Без економске слободе, ослоњене на чврст правни поредак и просторни ред, нема привредног напретка, нема ни сврсисходне економске политике, па чак ни успешних државних интервенција у привреди.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. nova ‘vlada’ ne bi trebalo da upada u ( propagandne) “talase”, vec da maksimalno ‘ekonomise’ – prioritetima ?! Sto manje ‘price’ i obaziranja na medijsku -carsiju – i pravo ‘laviranje’ ?! Uzgred, za ‘Javni servisi” ne bi trebali da naprave “obracun” sa ‘laznim prorocima’ ?!

  2. Govori se o novopj vladi,ma kakvi nova kada jer stara iz 1998.godine Koliko je nova pokazace svojimm zastarelim vladanjem.U svakom slucaju Srbiji se ne pise dobro.Zivi bili pa videli.

  3. Lepo je to napisao gosp.Cvjeticanin i potpuno je u pravu.Gospodin Dinkic je tempirana bomba, a sve jedno je ko ce zapaliti fitilj.Vlada ce sigurno pre vremena odleteti, a mi cemo ponovo sve to platiti po ko zna koji put.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *