Dmitrij SEDOV: MRTVI ČVOR SIRIJSKE KRIZE

20.jula će u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija biti održano zasedanje na kome će se rešavati pitanje smisla produžetka Misije posmatrača OUN u Siriji. Misija od 300 posmatrača je počela da radi u aprilu o.g. i prekinula je rad pre mesec dana zbog širenja krvoprolića do nivoa koji ugrožava bezbednost članova same Misije. Ta misija predstavlja centralni mehanizam u planu Kofija Anana za stabilizaciju situacije u Siriji. Ukoliko Misija prestane sa radom plan bivšeg Generalnog Sekretara neće moći da se ostvari, jer je trebalo da posmatrači budu „sudije na terenu“ (govoreći fudbalskim jezikom) koji odlučuju o opravdanosti postupaka obe strane.

Prvi dani rada Misije su dali izvesnu nadu da će ona pomoći sređivanju situacije. Strane su unekoliko smanjile aktivnost borbi, a opozicionari su čak stupali u kontakte sa posmatračima. Međutim, uskoro su shvatili da im to neće odgovarati. Iz Misije su krenula saopštenja o masovnim kršenjima ljudskih prava od strane pobunjenika, tako da je lik „boraca protiv Asadovog režima“ u zapadnim masmedijima počeo da bledi. Zato je uskoro opozicija počela da sabotira komunikacije sa posmatračima. Kao po pravilu – članovima Misije nije dozvoljavano da posećuju naseobine koje su pobunjenici osvojili, a predstavnici antivladinih snaga su im podmetali dezinformacije o situaciji.

Do sada nije pronađen ni jedan način, osim prema planu Kofija Anana, da se situacija mirno sredi, i zato je Rusija predložila da se rad Misije obnovi. Savet bezbednosti OUN će 20.jula da razmatra upravo taj predlog. Postoji nada da će pokrovitelji opozicije ipak svoje štićenike da nateraju na saradnju sa posmatračima, jer inače obnova rada Misije neće imati nikakvog smisla. Istovremeno je i Moskva shvatila koliko su te nade nesigurne. U ovom trenutku naoružana opozicija je uspela da učini ono što joj je bilo najvažnije – pobuna je prerasla u građanski rat, koji je prikovao svu pažnju međunarodne zajednice na sebe. U stvari, 20.jul će postati granica daljeg razvoja situacije. Ukoliko Savet bezbednosti odbije da obnovi Misiju, to će značiti i odbijanje ideje mirnog regulisanja problema i prelaz na razmatranje „prinudnih mera za postizanje mira“. To će, treba da se pretpostavi, razdvojiti stalne članove Saveta bezbednosti u dve grupe država, od kojih će jedna početi da deluje mimo SB OUN.

Stvara se žarište za regionalni rat. Učesnici agresije će najverovatnije postati sunitski susedi Sirije iz „grupe prijatelja“ koji teže da na taj način reše svoje unutrašnje probleme. Da li će svrgavanje Bašara Asada da oslabi čvrsto zategnut čvor unutrašnjih protivurečnosti Turske, da li će ono da stabilizuje kraljevski tron Saudijske Arabije, koji se i tako već ljulja, da li će izbaciti Katar među „inženjere“ svetske politike? Teško! Bez obzira na to borbenost vlada ovih zemalja sve više liči na avanturu, a nad Sirijom je sablast rata sve vidljivija.

U takvim uslovima ratni brodovi tri ruske flote – Baltičke, Severne i Crnomorske – usmerili su se prema Siriji kako bi se na Atlantiku spojili i ušli u Istočni deo Sredozemnog mora. Treba podvući da je komanda za izlaz ruskih brodova prema Siriji data odmah pošto je delegacija sirijske opozicije u Moskvi ponovila tezu o neprihvatljivosti dijaloga sa Bašarom Asadom i zahtevala primenu člana 7 Statuta OUN koji predviđa mogućnost intervencije.

To je za rusku stranu postalo još jedan dokaz, i to veoma ubedljiv, činjenice da je „gugutanje“ sa tim ljudima potpuno nekorisno. Oni hoće rat bez obzira što Bašar Asad stalno traži nove kompromise. Kofi Anan je na konferenciji za štampu u Teheranu saopštio da Asad predlaže da se mirovni plan bivšeg generalnog sekretara OUN koji predviđa potpuni sveopšti prekid nasilja, unekoliko izmeni. Po novom predlogu bilo bi moguće da se posebno reguliše situacija na najvrelijim tačkama i da se, korak po korak, ta praksa proširi na čitavu teritoriju zemlje. Ali opozicionari za nešto tako neće ni da čuju. „Nas povezuje težnja da uklonimo Asada“ – izjavili su oni u Moskvi. Najverovatnije je da posle kontakata sa njima ruska diplomatija jednostavno potpuno gubi želju da sa sirijskom opozicijom koju je othranio Zapad, radi.

Do kraja jula u istočnom delu Sredozemnog mora će se pojaviti grupacija Vojno-pomorske flote Rusije, sačinjena od 11 brodova. Tako veliku grupu brodova ovaj deo akvatorije odavno nije video. U suštini, ona će prikazati sve najbolje što imaju ruske vojno-pomorske snage, a što se nalazi iznad vode, a u stanju je da izvršava strateške zadatke. Ako se ne zaboravi da pet brodova iz ove grupe pripada desantnim, a da cela grupacija može da preveze nekoliko hiljada pomorskih pešadinaca, to bi trebalo da bude povod da se oni, koji vole da kroz sirijski požar prikazuju nabildovane mišiće, dobro zamisle.

Naravno, ciljevi pojavljivanja grupacije su potpuno mirovni. To je vežba moguće evakuacije ruskih građana iz Sirije i obezbeđenje baze Tartus. Međutim, članovi Saveta bezbednosti, koji 20. jula donose odluku, teško da neće primetiti ruske brodove uz obale Sirije. Uostalom, i generali iz „grupe prijatelja Sirije“ koji spavaju i vide „oslobodilački pohod“ na tu zemlju, moraće da računaju da blokada zemlje sa mora i kontrola njenog vazdušnog prostora postaju sve neprijatniji. Vatrena sila ruske grupacije će imati snagu da omogući da se Sirija prikrije od napada i sa mora i iz vazduha.

U nekim ruskim masmedijima pokušavaju da se izdevaju sa slanjem ruskih brodova u Sredozemlje: šta se trpate tamo, gde vam nije mesto? Pa to je samo simulacija politike velike države, i ništa više… Da se stupa u polemiku sa takvim autorima zaista nema smisla, ali su u jednom on u pravu: za sada je vojna komponenta spoljne politike Rusije zaista prilično slaba. Međutim, ono što se preduzima – to je zaista neophodno. Jer je apsolutno potrebno da se najzad vojna histerija u vezi sa Sirijom saseče.

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)

Jedan komentar

  1. Kao što rekoh, Ruske strukture su prošarane CIA-inom pešadijom, što odlučnost i efikasnost ruske “pesnice odvraćanja” čini još metiljavijom. Ceo svet (neko sa zadovoljstvom, neko sa tugom) prosto “zna” da će odlučnost ruske volje da se slomi na prvi znak agresije jenkijevih ubica. Kako je to moguće? Kako je moguće da niko u svetu i ne očekuje da će Majka Rusija konačno i odlučno da stane iza svojih saveznika? Svi očekuju da će “trgovina” da proradi. Pa i mi, iskreni rusofili, kojima je jasno da je Srbiji jedini spas pod ruskim nuklearnim kišobranom, iskreno sumnjamo u čvrstinu karaktera velesile. koja se prosto “trudi” da bude nepouzdan partner. Da se ne vraćam na onu otrcanu: “Koga Rusija brani…” Srbija ima tu nesreću da je sudbinski vezana za tako nepouzdanog velikog brata, što je decenijama služilo njenoj odrođenoj vrhuški da nas “podvodi” zapadnim jahačima apokalipse. U našoj poziciji su danas Alaviti i njihov nesumnjivi vođa, Asad. Međutim, imaju i olakšavajuću okolnost, koju mi nismo imali. Budu li ostavljeni na cedilu, po scenariju tako poznatom i od zapada očekivanom, svi azijski saveznici će se okrenuti protiv Rusije. U ovo sam ubeđen! Rusija danas u Siriji polaže “maturski ispit”, od koga je tako dugo bežala, a koji će odrediti njenu daljnju sudbinu. Nema više popuštanja ubicama sa zapada! Ni za jotu. Sve su bliži granicama Rusije (ma šta bliži, već su tu…) i u naredne 2-3 godine se odlučuje sudbina cele planete.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *