Bliski susreti Tadićeve vrste

Piše Miodrag Zarković

Kada neko držanjem i delovanjem upadljivo odskače od okoline, kažemo da je pao sa Marsa; možda bi, poučeni primerom potučenog bivšeg predsednika, trebalo da promenimo izraz u – pao sa vlasti

Hjustone, imamo problem. Već nedeljama svuda oko sebe primećujemo Neidentifikovani Poraženi Objekat (NPO), po spoljašnosti veoma nalik jednoj do skoro nedodirljivoj političkoj ličnosti, kako tumara po našem parčetu vasione i stvara priličnu zabunu, uznemirujući ne samo građanstvo već i učesnike u televizijskim emisijama, tako što se pojavljuje u istima i onda tamo drži vakelu i ne dozvoljava ikome da dođe do reči.
Ovaj drugi deo, Hjustone, i nije neki problem, jer to što ostali gosti u emisijama ne mogu da dođu do reči, u stvari i nije sasvim neprijatna promena. Ti gosti, naime, uglavnom i nemaju šta pametno da kažu, tako da to ne moraš da rešavaš. Ali, što se tiče NPO-a, e, tu nam je svaka pomoć dobrodošla, jer ga se izgleda ne možemo sami otarasiti.
Prepoznatljiv po tamnom pečatu u sedoj kosi, kao i po silovitom gestikuliranju, uopšte, po nekonotrolisanom mlataranju rukama i trpanju istih u šake poznatih krvnika, ovaj NPO prošle je nedelje primećen u emisiji „Stav Srbije“ Dragana Bujoševića na „Prvoj“. Vanzemaljsko poreklo iskazao je nesvakidašnjom svestranošću, zahvaljujući kojoj je uspevao da istovremeno opšti i sa voditeljem, i sa druga dva gosta (urednik „Blica“ Veselin Simonović i njegov kolega iz „Presa“ Veljko Lalić), i sa publikom prisutnom u studiju, a na kraju i sa onom ispred malih ekrana; sve vreme je, naravno, nervozno mahao rukama po vazduhu i po stolu; kao da to što priča odista ima neku važnost. Navikao, valjda, na neku vanzemaljsku realnost, nema drugog objašnjenja…
Čak je i voditelju bilo pomalo neprijatno, mada je Bujošević inače vrlo gostoljubiv prema vanzemaljskim pojavama, pa i bivšim ambasadorima u Nemačkoj poput Ognjena Pribićevića. Ovom je prilikom Bujošević bio prinuđen da u nekoliko navrata ignoriše živčane ispade NPO-a, a u jednom trenutku, dok je NPO šetao glavom levo-desno, više ni sam ne znajući kome se obraća, niti zašto sve više podiže glas, Bujošević je čak zakolutao očima! Očima, gospodo, zakolutao, nego šta.
Zato, Hjustone, bilo bi lepo kada biste preuzeli na sebe NPO i brigu o njemu. Moguće je da sada, višestruko poražen i odbačen, pre pripada vama u američkom kosmonautičkom programu (gde je, procenjuju najzlobniji, verovatno i nastao kakvim đavoljim eksperimentom), nego srpskoj političkoj sceni, koja, hvala na pitanju, ima i bez njega sasvim dovoljno neistraženih fenomena.

***
Ukoliko se, ipak, ustanovi da nije reč ni o kakvom vanzemaljcu, već glavom i pramenom o Borisu Tadiću, bivšem predsedniku Srbije, onda će njegovo gostovanje u „Stavu Srbije“ biti jako zahvalno za analizu, ne samo u psihijatrijskom smislu. Reče tamo čovek, naime, da je na dubrovački „Kroacija samit“ i rukovanje sa Hašimom Tačijem pohitao iz sledećih razloga:
„To su forumi na kojima se odlučuje o budućnosti zemlje. Ako Srbija ili neko u njoj misli da je dobro da ne učestvujemo tamo gde se donose odluke o budućnosti ove zemlje, i o Kosovu i Metohiji, i o ekonomiji, i o regionalnoj saradnji, proširenju Evropske unije, onda prosto ima problem s logikom.“
Dakle, bivši predsedniče, na forumima koje Hrvatska upriličava sa svojim geostrateškim saradnicima u zločinu, odlučuje se o budućnosti Srbije? Jeste li to pokušali da nas poučite, bivši predsedniče? Da li je to porazan ishod vaše četvorogodišnje diktature, da se sada o budućnosti Srbije – i ko zna kojih sve još drugih zemalja, takođe neprisutnih na „Kroacija samitu“ – odlučuje na opskurnom okupljanju u Dubrovniku?

***
Naravno, tročlana lekarska komisija Bujošević-Simonović-Lalić nije pacijentu, čije se mentalno zdravlje ubrzano urušavalo i tokom same emisije, postavila niti jedno od logičnih pitanja, što je mučenika možda spasilo daljih psihičkih tegoba, ali je ostavilo i neke teme nezasluženo nedorečenim.
Tako reče nesrećnik da je on odavno predlagao Prištini sastanak na vrhu, ali da je Prištinu sve vreme zanimao samo „simbolički susret“. A zatim, desetak minuta kasnije, dodade nesrećnik da je njegovo rukovanje sa Tačijem uistinu bilo samo jedan „simbolički susret“. Onakav susret, bivši predsedniče, kakav je Priština oduvek i želela? Jeste li to želeli da kažete? Da li je to pitanje koje su te mile čike oko vas propustile da vam postave?

***
Dan ranije, u subotu 7. jula, u „Dnevnik“ Javnog servisa stao je i prilog ustreptale Jasmine Rakočević o hrvatskom primorju. Tamošnju turističku ponudu nahvalili su predstavnici turističkih udruženja i vodiči iz Splita, Rovinja, Opatije i Kvarnera, da bi autorka priloga na kraju poentirala podatkom da Hrvatska od turizma, u kojem, kaže, pretežno rade žene, godišnje zaradi oko osam milijardi evra.
Da li je ikada „Dnevnik“ napravio sličan prilog o grčkom ili bugarskom, ili egipatskom primorju? Ne pamti se. Ali, zato se pamti kada je, pre nekoliko godina, novinarka „RTS“-a takođe obilazila hrvatska ostrva i uživala u njima, između ostalog i u nekom festivalu hrane, gde je ispitivala jednog od kuvara o tajnama njegovog zanata. Kada ga je upitala koliko je vremena potrebno tom i tom jelu da se kuva, nadrndani kuvar je procedio: „Ne mnogo, kraće nego što je ‘Oluja’ trajala.“
Autor ove rubrike ne može da odoli, a da čitalaštvo ne upozna sa još jednom pojedinošću, koju čitalaštvo verovatno i ne zna. Hrvatska turistička udruženja već godinama vrlo snažno lobiraju po srpskim medijima, nudeći novinarima i urednicima „kratke, a slatke“ besplatne višednevne aranžmane, zauzvrat očekujući pohvalne članke i priloge o toj njihovoj vajnoj rivi. Uzme li se to u obzir, lako ćemo doći do zaključka da Nenad LJ. Stefanović, kao urednik „Dnevnika“ u kojem je prikazan poslednji takav hvalospevni prilog o hrvatskom turizmu, ali i ostalo uredništvo našim novcem plaćanog Javnog servisa, očigledno nema ništa protiv takve saradnje sa hrvatskim turističkim udruženjima.