Владимир НЕСТЕРОВ: СУТОН ЕВРОПЕ?

Вести о развоју догађаја у еврозони све више подсећају на извештаје са фронта. „До могућег изласка Грчке из еврозоне остало је још само осам недеља“ – такво су упозорење објавиле 13.маја лондонске новине Sunday Times. „Политичка криза која све више јача прети да претвори у хаос већ детаљно разрађен план финансијске помоћи тој земљи, – пишу лондонске новине. – Серија неуспелих покушаја грчких партија да формирају владу довела је до непријатне огућности да у јуну дође до нових избора. Али крајем јуна, према плану за излазак из кризе, влада Грчке је дужна да одобри даље смањење државних трошкова за 11 милијарди евра. После тога Атина треба да добије – почетком јула – следећу траншу заједничког кредита Европске уније и ММФ-а.“

У пословном свету јачају сумње да ће у Грчкој после 17. јуна, када треба да се одрже следећи превремени парламентарни избори, бити формирана ефикасна влада и да ће земља постати способна да направи предвиђено смањење државног буџета. А без тог корака новац који се очекује од ЕУ и ММФ-а неће стићи, што ће на дневни ред ставити технички банкрот Грчке и њен излазак из зоне евра. Банке Велике Британије сада процењују шансе за излазак Грчке из зоне евра са 50%. Као последица „банке су приступиле раду на сценаријима даљих догађаја до којих ће доћи изласком Грчке из зоне евра и обновом њене националне валуте.“

Ни шеф ММФ-а , Кристин Лагард, не искључује могућност за „пристојан излазак“ Грчке из зоне евра уколико она одбије да испуни обавезе које се односе на смањење буџетског дефицита.

Зар ће брод који се зове „Зона евра“ доживети

„Титаникову“ судбину?

Међутим, овде се не ради само о Грчкој. „Сада више не можемо да се правимо да нисмо знали шта ће се десити и шта се већ дешава у Шпанији: све то смо видели у Грчкој. А ризикујемо да то исто видимо у Италији и Португалији“ – пишу француске новине „Les Echos“. По мишљењу тих новина неопходно је да се брзо донесу две важне одлуке: „Прва је да се одреде рокови за оздрављење финансија у земљама које су најтеже настрадале због кризе. То је једини начин да се врати поверење инвеститора, без којих ће банкротирање бити неизбежно. Друга одлука се односи на мобилизацију постојећих европских механизама – на пример таквих, каква је Европска инвестициона банка, ради помагања пословних активности најслабијих земаља“. Иначе, закључују новине, брод који се зове „Зона евра“ ће доживети судбину „Титаника“ – јер се ледени брег евра све брже топи.

Али се баш о томе и ради – у Европској унији тренутно нема ко да одлучује. „Начелник Европе“ – Ангела Меркел – је у шоку због резултата избора за парламент федералне државе Северна Рајна – Вестфалија, у којој је ХДС претрпео страховит пораз. И не само то – тај пораз је 11. узастопни пораз партије госпође Меркел на земаљским изборима. Резултати избора показују да је економска политика конзервативне ХДС партије изгубила привлачност, посебно за пословне кругове.

Осим тога, Северна Рајна – Вестфалија не представља само једну од немачких федералних земаља. По површини она је већа од Холандије, а по обиму економије је једнака Турској. Избори у њој увек се разматрају као понављање избора за бундестаг. И – како смо видели – ово последње „понављање“ Ангели Меркел не обећава баш ништа добро. Јасно се оцртала црвено-зелена коалиција – социјал-демократе и „зелени“ су заједно у тој земљи добили више од половине гласова: први 39,1%, а други 11,4%.

А све то се дешава у исто време када у Француској на председничким изборима побеђује социјалиста Франсуа Оланд, који захтева да се антикризне мере Европске уније, које се своде на кресање буџета и врло јако смањење социјалних трошкова, преиспитају из основа. Јер је као резултат тих мера незапосленост у Европи достигла рекордних 10,9%, а рецесија је већ обузела већину земаља.

У таквим условима добитник Нобелове награде за економију Пол Кругман прогнозира брз крах евра: „Неки од нас, – пише Кругман, – сада разматрају то питање, а како се нама чини „ендшпил“ може да буде следећи:

1. Излазак Грчке из зоне евра већ следећег месеца је врло вероватан.

2. Из шпанских и италијанских банака се износе огромне своте новца – улагачи покушавају да новац преселе у Немачку.

3а. Могуће је, уколико је уопште то могуће, да се уведу стварна ограничења: да се банкама забрани да се дозначују улози из земље, да се уведу лимити на дизање новца.

3б. Као алтернатива, или паралелно – подизање огромних кредита од Европске централне банке, како би се банке спасиле од краха.

4а. Немачка је пред избором. Или може да призна огромне посредне захтеве Италије и Шпаније плус да кардинално преиспита своју стратегију (у ствари – да би тим земљама, најпре Шпанији, дало макар мало наде морају се гарантовати њихове дужничке обавезе, – а то ће дозволити да се смањи вредност кредитирања и да се повећа циљани ниво инфлације у еврозони, тако што ће се тиме омогућити релативна корекција цена),

или

4б. Чека нас крај евра!

Наведени процеси, сви, могу да трају не годинама, већ само неколико најближих месеци“.

Лабуд, Рак и Штука Европске уније?

Брисел ћути, очекујући да ли ће се Ангела Меркел и Франсуа Оланд договорити о било чему. Они су 15.маја увече имали сусрет али, како се испоставило – нису се договорили ништа! Одговарајући на питање о буџетском пакту Оланд је изјавио да се нада да ће он бити преиспитан. „Као председник Републике желим да поново то добро размотрим, зато што желим да се у њему чврсто појави и аспект раста“. Односно – у Европској унији сада је очигледно да како поступају Лабуд и Рак (Француска и Немачка), тако поступа и Штука, чију улогу већ по традицији игра Велика Британија, чије владајуће кругове занима искључиво добит банкара из Ситија.

Међутим, уместо да се бори са кризом, Савет министара иностраних послова ЕУ, који се састао у Бриселу 14. маја, је одлучио, између осталог, да продискутује о могућности за увођење бојкота Европског шампионата у фудбалу који се одржава у Украјини, односно – у ствари – да се позабави спасавањем Јулије Тимошенко од издржавања казне у казненој установи. Од доношења одлуке министри су се уздржали, али сама чињеница да се у тренутку који је критичан за читаву ЕУ време губи на ослобађање „из Јануковичевих зидина“ екс-премијера Украјине који је постао лопов, још једном нам говори да тај Савет више није у стању да изговори ништа разумно о борби са кризом у Европској унији.

Изгледа да последња околност говори, највероватније, да је зона евра, а са њом и читава Европска унија, дошла до оног момента када је спашавање могуће само одвојено. Јасно је да земље у кризи и њихово становништво једноставно немају оне две – три године на којима инсистира Немачка. Међутим, мере Европске централне банке, која је банкама крајем 2011. – почетком 2012. године дала преко билион евра на три године ради проширења кредитирања и откупа све јефтинијих државних папира од вредности проблематичних земаља, резултат који је тражен, нису донеле, банкама се као и досада више допада да новац смештају у Европску централну банку, полазећи од могућих ризика контрагената и ниске ефикасности.

Капитал верује само полицијским палицама?

А радна Европа се за то време буни. „Покрет узнемирених“, који је почео годину дана раније међу радницима Шпаније, дошао је до тачке кључања.

На централни трг „Пуерта дел сол“ (односно „Врата сунца“) у Мадриду је изашло 30.000 Шпанаца , незадовољних због финансијске кризе, незапослености, државних мера чврсте економије и продубљивања имовинске неједнакости између богатих и сиромашних. У Барселони је акција „узнемирених“ сакупила 45.000 људи,а протестне акције су одржане и у Аликантеу, Валенсији, Ваљадолиду, Кордови, Малаги, Севиљи – све у свему „узнемирени“ су изашли на улице у 80 шпанских градова.

Полиција није имала осећај за демонстранте. Шаторско насеље у Мадриду, које су направили „узнемирени“ је срушено, десетине учесника су одведене у полицију. Слично су се завршиле манифестације у Португалији, Немачкој, Великој Британији, Грчкој и Италији.

Активисти покрета „Заузмимо Лондон!“ су поново направили акцију у Ситију – финансијском центру британског главног града. Поставили су насеље од шатора уз зграду Банке Енглеске. Своју „шетњу“ су започели од Катедрале светог Павла, па су прошли улицама тог дела града, поред канцеларија банака које су, како они са разлогом сматрају, криве за светску кризу. Између учесника и полиције је дошло до туче.

Италијани, опет, протестујући због политике чврсте економије, нападали су на агенције за опорезивање, бацали на њих флаше са запаљивом смесом, петарде и јаја. У Напуљу је полиција као одговор употребила сузавац и растурила палицама скоро пет стотина незадовољних пореских обвезника. Није прошло без рањавања и хапшења.

Јасно је да од сада као једино ефикасно средство за борбу са кризом власти европских земаља сматрају полицијску палицу коју, истина, треба да похвалимо јер постиже подједнаке резултате и у Мадриду, и у Лондону, и у Берлину.

Али, ипак, питање је – докле? Ево карактеристичног примера који говори да се ни у полицију не може баш увек поуздати.

10.маја полиција Лондона је одлучила да јој то буде нерадни дан, обукла се у цивилну одећу и изашла на протестни марш због кресања буџета, јер је због тога много сарадника изгубило радно место. Више од двадесет хиљада људи је прошло од Милдона преко Ватерлоа до Даунинг-стрита. Према речима председника федерације британске полиције то је једини начин на који се представницима власти могу изразити њихов гнев и негодовање.

„Официри, то смо ми – полицајци који се брину о вашим кућама дању и ноћу, 365 дана годишње, трудећи се да будете безбедни, да сте заштићени, ми, који ловимо лоше момке. Може да вам се не свиђа оно шта раде или како раде сарадници полиције, али будите сигурни да се и већина обичних полицајаца и официра не слаже са многим политички мотивисаним одлукама“ – написао је један од официра који се потписао са „Constable Shaos“.

Да се још присетимо да закон „О полицији“ који је на снази у Великој Британији забрањује представницима органа реда да учествују у протестним акцијама. И ако британски „боби“, који су врло послушни, крше тај закон, значи да за то имају врло јаке разлоге.

* * *

По свему судећи – „сутон Европе“, који је одавно предвидео Освалд Шпенглер, стварно почиње. Руши се европска економија – основа свих основа живота људске заједнице.

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)