TAMNA HRONIKA Mrljanje Srbije

Piše Vasa Pavković

Mrlje nas zasenjuju u snimcima iz bolnica, u reportažama iz propalih firmi, sa carinskih prelaza, pa čak i na snimcima duž magistrala. Kao da postajemo narod mrlja… Trebalo bi doneti zakon protiv ovih mrlja i mrljadžija dok ne bude kasno – dok se ceo program ne pretvori u mrlju

1.
Vrelina oko nas
Posle silnih kiša, vrućine su pale na Srbiju kao sekira na panj. Jedva dišemo, plivajući kroz zrak kao kroz vodu. Svako traži senku. Samo  poneki dežurni „analitičar“ žuri ka  sledećoj TV stanici, gde će još jednom komentarisati mogućnost kohabitacije. Ako ne nosi šešir ili kačket na glavi, svakako  će reći da je to dobro rešenje za Srbiju i da će se predsednik i premijer tako međukontrolisati… A i njihove stranke, koje je l’ te postoje.

2.
Svet je opstao
Sudeći po predsedničkoj kampanji gubitnika na nedavnim izborima, trebalo je da svet propadne ako Nikolić kojim slučajem pobedi. Nije se desilo čudo i Nikolić je pobedio, no i svet je uspeo da opstane. I to sada nikoga ne uzbuđuje. Kao da to više niko ne smatra čudom. Samo  se poneki spiker na radiju ili televiziji (bilo kojoj) prevari, pa počne da deklamuje: „Predsednik Srbije Ta…, ali se gricne za jezik i nastavi, … Nikolić primio je ambasadora Francuske – pa sve teče dalje. I posle vesti idu „The Vaccacines“, na radiju, ili … „Trenutak istine“ na  „najgledanijoj“ televiziji po piplmetrima.

3.
Zločin u Idvoru
U mirnom Idvoru, gde je do juče najveću pometnju izazivalo  jato gusaka, prelećući između dva šora, mladić je aktivirao bombu u kafani  ubivši sebe, svog brata i jednog gosta, ranivši mnogo sveta. Da li iko može da utvrdi kako je do toga došlo i da li bi eventualno utvrđivanje istine bilo kome pomoglo?  Izdata su policijska saopštenja, sudski proces će teći svojim tokom, a i guske leteti kao u Kusturičinim filmovima, ali će i dalje, tu i tamo, iza šifonjera ili među dunjama stajati bombe, spremne da u nekom iracionalnom času ubiju neke nove, nepoznate mladiće.

4.
Krleža u Beogradu
I mnogo vremena posle smrti (i zagrobne tišine oko pisca „Na rubu pameti“) Krleža podgreva strasti. Interesantno je da se to ne događa u Zagrebu, već u Beogradu. Dakle, na drugoj obali. Po meni, ne postavlja se pitanje da li je Krleži trebalo posvećivati Festival jednog pisca. Trebalo je – Krleža je veliki pisac, važan ne samo za hrvatsku, nego i za srpsku kulturu. Ali bi trebalo videti i koje su posledice ove manifestacije – kulturne, pre svega. Da li je dovoljno samo uzburkati vodu u čaši ili će iza cele  priredbe  opstati i neki dublji trag? Recimo: kad listam strip o Krleži, koji su po scenariju Bore Ćosića nacrtala četiri crtača, pitam se kako su dvojica od njih (autori srednjih epizoda) uopšte došli u situaciju da se bave velikim piscem? Ko ih je na to naveo? Bit će da se Fricu te črčkarije nikak ne bi dopale.

5.
Mrlje
Malo malo, pa  u TV  „Dnevniku“, „Vestima“, reportažama raznog tipa, dečja lica postaju mrlje. Umesto dece gledamo tela sa mrljama na ramenima. Zaludni cenzori  dekapitizuju decu bilo da se govori o krizi školstva ili o deci s posebnim potrebama, bilo da se priča o prokišnjavanju školske zgrade ili o nekoj nastavničkoj aferi. Kakav je smisao ovog mrljanja možda pokazuje činjenica da se mrlje na ramenima mic po mic ušunjavaju i u druge problemske TV emisije. Mrlje nas zasenjuju u snimcima iz bolnica, u reportažama iz propalih firmi, sa carinskih prelaza, pa čak i na snimcima duž magistrala. Kao da postajemo narod mrlja. Cenzori mrljaroši, oslonjeni na ne znam koju odluku RRA, žele da pokažu kako nas potcenjuju do krajnosti – jer mi bismo, po njihovom slepačkom uverenju, valjda verovali da su deca kriva za krizu  školstva ili za posebnost svojih potreba. Za prokišnjavanje ili za nastavničke afere. A njihovi roditelji pretvoreni u mrlje da su krivi za propast fabrike, za rad na crno itd. Trebalo bi doneti zakon protiv ovih mrlja i mrljadžija dok ne bude kasno – dok se ceo program ne pretvori u mrlju.

6.
Trenuci istine
Lica: glamurozna voditeljka, provincijski lumpenproleter i glas iz ofa.
Mesto: „najgledanija televizija“, po piplmetrima.
Voditeljka: Da li vam je danas žao što ste silovali ćerku?
Lumpenproleter (posle kraćeg razmišljanja): Nije!
Glas iz ofa: Vaš odgovor je istinit!
Voditeljka: Čestitam, vi ste upravo osvojili 250.000 dinara!
Aplauz!
Malo  kasnije.
Voditeljka: Da li mislite da je nemoralno što ste prevarili petnaest žena?
Lumpenproleter (bez razmišljanja): Ne. Ne mislim.
Glas iz ofa: Vaš odgovor je istinit!
Voditeljka: Čestitam! Upravo ste osvojili pola miliona.
Aplauz…
I tako mesecima.  Bez ikakvih  mrlja, bez ikakvog smisla, bez cenzure… Potvrđujući svakom emisijom amoralnost većine današnjih elektronskih medija. Kod nas i u svetu.

7.
„Duge noći…“ i „Princ Valijant“
Da bi u kritičkoj paškvili uvredila Dejana Stojiljkovića i njegov roman „Duge noći i crne zastave“ kritičarka I. Javorska ga poredi sa stripom i to, ni manje, ni više nego sa „Princom Valijantom“, nesvesna da mu tako odaje najveće priznanje. I oni koji su sporadično  čitali stripove znaju da je reč o jednom od najboljih svetskih stripova. Po mnogim  istoričarima i teoretičarima devete umetnosti – najboljem.

8.
Predsednik i novine
Dan pre inauguracije Tomislava Nikolića, novine kao da se utrkuju u niskim udarcima. Prednjači „Blic“. Na prvoj, drugoj i trećoj strani Nikolić se napada onako kako se napada još od početka predizborne kampanje. Novinari, kolumnisti i feljtonisti se utrkuju sa glasnogovornicima demokrata, ligaša, eldepejaca… Tek na petoj iznose se podaci o katastrofalnoj ekonomskoj situaciji koju su zakuvali upravo vođe i „simpatizeri“ istih stranaka.

9.
Fruška gora
Proteklu nedelju proveo sam na Fruškoj gori, odmarajući se sa suprugom i putujući od manastira do manastira. Na neobičnom ateističkom pokloničkom putovanju. Iz dana u dan: Jazak, Ravanica, Staro i Novo Hopovo, Velika i Mala Remeta, Grgeteg, Krušedol… Nizali su se slavni, obnovljeni manastiri, a ono što nas je impresioniralo bili su tišina, red, čistota… Svaki od manastira je na zgodnom mestu, u prirodnom  okruženju, svaki ima neku svoju arhitektonsku i duhovnu zasebnost, svaki odaje poštovanje i posvećenost. Za tihi ponos.