Pravoslavofobija

Piše Zoran Milošević

U odbranu Ruske crkve i pravoslavlja u Rusiji od medijske harange koja mesecima traje u SAD-u uključili su se, preko različitih manifestacija,  državni mediji i patriotske organizacije

 

Analizirajući reportaže američkih TV stanica i njihove programe prikazane tokom marta, aprila, maja i početka juna 2012. godine o „etničkim konfliktima i političkim zbivanjima“ u Istočnoj Evropi i na Balkanu (ukrajinski unijati protiv ukrajinskih/ruskih pravoslavaca; odnos ruskih pravoslavca prema opoziciji i Putinu; sukob Mađara i Rumuna u Transilvaniji; sukob Hrvata, bosanskohercegovačkih muslimana i Albanca sa Srbima, zatim bugarskih Turaka protiv Bugara), ruski analitičari su došli do identičnog zaključka, kakav je 1990. godine za američki „Vašington post“ izveo  pravoslavni sveštenik Aleksandar Vebster: „Pravoslavni su na Zapadu uvek i svuda krivi i izvor svih problema“.

MEDIJSKA KAMPANJA I U RUSIJI
Američki mediji, dakle, prema ovoj analizi, uspostavljaju stereotip da su pravoslavni vernici „mnogo lošiji od prosečnih Amerikanca“. Znači li to da zaista Zapad na Istočnu Evropu i pravoslavlje postojano gleda očima onih koji „druge“ vide preko crnih stereotipa? Da li je u diskursu ovakvog mišljenja uvek problem u „srpskom pravoslavnom fundamentalizmu“, odnosno „ruskoj neocarističkoj pravoslavnoj imperiji“, a nikada u ratnohušačkoj politici Vašingtona?
Medijska kampanja protiv pravoslavlja u SAD-u praćena je odgovarajućim nastojanjima i u Rusiji (da je ipak reč o koordinaciji?), gde su pripadnici prozapadnog nevladinog sektora, kao i tzv. nesistemska opozicija preko medija koje kontrolišu, organizovali i publikovali niz članaka, reportaža, fotomontaža i drugog materijala (umnogome plasiranog i preko interneta i socijalnih mreža) protiv Ruske pravoslavne crkve. Protojerej Dimitrij Smirnov ovu delatnost je ocenio „kao početak rata protiv Crkve“, jer se ponovo od nevladinog sektora i tzv. nesistemske opozicije zagovara gonjenje sveštenstva i monaštva i njihova fizička likvidacija. „Ruska crkva“, otvoreno ističe Smirnov, „u ovom nedelu vidi ličnu ruku antihrista“! Naravno, u antipravoslavnoj i anticrkvenoj kampanji ni ruski patrijarh Kiril nije mimoiđen.  Opisivan je kao „monstrum“, „saradnik KGB-a“, „pohlepni čovek“ itd. Koliko su mrzitelji pravoslavlja daleko otišli svedoči i podatak da je reagovala i ruska Federalna služba bezbednosti (prema podacima sajta „fondsk.ru“ oficiri spomenute Službe su već u januaru 2012. upozorili Rusku crkvu da sledi kampanja protiv pravoslavlja u Rusiji). Prema ovom izvoru, oficir Federalne službe bezbednosti je crkvenim velikodostojnicima dostavio podatke o namerama određenih centara da unište Rusku pravoslavnu crkvu i tom prilikom istakao da Ruska crkva može računati na pomoć njegove službe. (Jasno je da se tako to radi u društvima koja imaju jaku državu i patriote na čelu važnih političkih i društvenih institucija). Interesantno je da ovu pravoslavofobiju i rusofobiju nisu zabeležili naši mediji, iako se umnogome i nimalo sadržajno i u minutaži ovih programa beznačajno  govorilo i o Srbima kao pravoslavcima. Iako je dakle na izrazito primitivan i ružan način bilo reči o Srbima, ovde se, za razliku od Rusije, ovom problemu ne poklanja pažnja.

[restrictedarea]

U odbranu Ruske crkve i pravoslavlja u Rusiji uključili su se tokom aprila i maja vernici, državni mediji i patriotske organizacije (na primer, Savez pravoslavnih građana, Ruski klub pravoslavnih donatora, izviđači „Ruski vitezovi“, škola kaskadera „Master“, bajkeri iz kluba „Noćni vukovi“) preko različitih manifestacija. Sama Ruska crkva je organizovala moleban u svim parohijama, 22. aprila 2012. godine, „Za zaštitu vere i Crkve“. No, mediji su najviše izveštavali o molitvi u Moskvi, gde je u hramu Hrista Spasitelja (i oko njega), prisustvovalo skoro sto hiljada vernika, koji su molitvom i prisustvom branili svoju veru, ali i manifestovali patriotizam, tek da to potencijalni agresori vide i prime k znanju. Tim povodom, Igor Buker za rusku elektronsku novinu „pravda.ru“ kaže: „Do današnjeg dana ponavlja se nešto – kad god bi neko hteo da napadne rusku državu, napadao je i Pravoslavnu crkvu“.
Napomenimo da nevladine organizacije u Rusiji, ali i drugim pravoslavnim državama, po pravilu, učestvuju u antipravoslavnim međunarodnim kampanjama. Takođe, učestvuju i u borbi protiv demografske obnove pravoslavnih naroda preko tzv. projekata iz oblasti medicine i obrazovanja („planiranje porodice“, na primer), ali i u lobiranju uglednih ljudi i naučnika da podrže „njihove projekte“, tako što će svojim stečenim autoritetom i ugledom stati iza netačnih tvrdnji i podataka.

ZUMIRANJE BRADATIH I MISTICIZAM
Kako, dakle, zapadni mediji sve vide pravoslavce?
Pravoslavni Rumuni se naprimer opisuju kao mešavina „latinske seksualnosti, istočnoevropskog pravoslavnog misticizma, sujeverja i vizantijskih intriga“. Rumuni su, dakle, skloni misticizmu, neracionalnosti, oni su lažovi i raspusni. Kada se prikazuju srpski političari, to se čini obavezno tako što se prikazuju kada posete pravoslavni hram uz zumiranje bradatih sveštenika i monaha, što prati komentar reportera da su ovi ljudi uradili strašne zločine. Na ovaj način se postavlja podela na „nas“, odnosno nepravoslavce (dobre) i istočnoevropljane, odnosno pravoslavce (loše). Kada se prikazuju konflikti rimokatolika, muslimana ili nekih trećih sa pravoslavnima uvek su pravoslavci krivi, a drugi su „žrtve“.
Zločini koje su drugi, pa i zapadnjaci, učinili pravoslavnima uopšte se u SAD-u ne spominju. Dva veka poljske okupacije ruskih zemalja ne postoje, a  svaka okupacija Poljske od Rusa se višestruko ističe. Diskriminacija transilvanskih Mađara od strane Rumuna tokom Prvog i Drugog svetskog rata se prikazuje kao „pravoslavno mračnjaštvo i nesposobnost trpeljivosti“, dok odnos Mađara prema Rumunima u Austro-Ugarskoj se uopšte ne spominje, kao ni podaci o mađariziranim Srbima. Mediji naširoko eksploatišu sumnjivu priču o terorisanju Albanaca muslimana na Kosmetu od 1989. godine, a nasilje Albanaca, nasilno arbanašenje Srba za vreme Osmanske (turske) imperije, Drugog svetskog rata i u komunizmu se ne spominju.
„Međunarodna zajednica“ je sa radošću dočekala kada je nacistički režim Franje Tuđmana 1995. godine „oslobodio Republiku Srpsku Krajinu“ uz pomoć SAD-a, koju su Srbi zauzeli 1991. godine, a da se ne spominje ko je bio većina na toj zemlji, i zločini Hrvata, Austro-Ugara i Nemaca nad Srbima tokom više proteklih vekova, kao ni nasilno nametanje rimokatoličke vere.
Zaključak svih spomenutih „dokumentarnih“ filmova, reportaža, emisija i slično je isti: pravoslavce bi trebalo uništiti, jer to nije greh, ni prestup protiv čovečnosti. Kao u vreme Hitlera! Istrebljenje pravoslavaca – to je jednostavno radost, zabava za koju se može dobiti i državna nagrada ili odlikovanje. Niko od novinara autora ovakvih antipravoslavnih emisija se ne plaši nekog suda, organizacija za zaštitu ljudskih prava ili fatve (osude od strane verskih lidera na smrt kao što to rade u islamu), nema nevladinih osuda „govora mržnje“. Jednostavno, stiče se utisak da su pravoslavni laka meta za čiji „odstrel“ sledi nagrada, a ne kazna.
Ruski naučnici predlažu da se govori o pravoslavofobiji, odnosno ortodoksofobiji (mržnja ka pravoslavnoj crkvi uopšte, strah od jačanja uloge Crkve u društvu, provokativni nastupi i govor mržnje sa ciljem „uništenja“ tradicionalnih konfesija, mada tu ima i srbofobije, rusofobije i grkofobije), kako bi se mogao objasniti nesvakidašnji fenomen mržnje, pre svega, zapadnjaka prema pravoslavlju i pravoslavnim ljudima.

PREDRASUDE NESALOMIVE
Za zapadne novinare, koji slede mišljenje politike, „zapadna kultura“ je rimokatolicizam i protestantizam, a to znači da je i geografski ograničena Severom i Zapadom Evrope. I tu se valja prisetiti Froma koji kaže kako su zapadni intelektualci stvorili lažnu sliku o sebi i svome društvu tvrdeći da se radi o srećnom i univerzalnom društvu. Ova se kultura ne meša sa vizantijskom tradicijom i religioznim nasleđem. Kada pravoslavni naučnici prosečnom stanovniku Zapada postave pitanje šta je rimokatolicizam, oni odgovaraju da je to rimski papa. Kada pitaju o protestantizmu – to je vera zasnovana na ličnom tumačenju Biblije, a kada pitaju šta je pravoslavlje – oni ćute, ne znaju šta je to. Ipak, među malobrojnim poznavaocima religije, tačnije pravoslavlja na Zapadu, pravoslavni se poštuju „kao omiljena druga religija“.
Pre više od decenije u SAD-u se obreo episkop Atanasije Jeftić da objasni da Srbi nisu anđeli, kao i da su grešnici, ali da nisu demoni. Pripremio je i doneo film o zverstvima ustaša – Hrvata i muslimana nad Srbima u Hercegovini, ali to niko nije hteo da gleda u Americi, uključujući i naučnike i novinare. Malobrojni prisutni novinari su episkopa Jeftića uporno pitali o zverstvima Srba tokom razbijanja Jugoslavije. Drugim rečima, uspostavljeni stereotip i predrasude episkop nije uspeo da slomi, jer osećanja koja dominiraju zapadnim umom kada je reč o pravoslavnim narodima je jače od razuma i činjenica.
Savremena zapadna mantra o multikulturalnosti, kada su u pitanju pravoslavni ne funkcioniše. Žalbe pravoslavnih na diskriminaciju, govor mržnje, nasilje, ne nalaze odjeka u zapadnom mišljenju, dok patnje Avganistanaca, seksualnih manjina (uzgred rečeno, američki ambasador u Beogradu, 2010. godine, nije hteo da dođe na ustoličenje srpskog patrijarha Irineja, jer je bio zauzet podrškom gej paradi) i drugih odmah nailaze na reakciju. Jednostavno, kada se pravoslavni žale zapadnjacima i njihovim institucijama, to je uzaludno, jer oni nisu vaspitani da to čuju i uvaže, nego da ignorišu. Na Zapadu pravoslavne doživljavaju – kako to kaže Džejms Džatras, pravoslavac i predsednik Američkog saveta u vezi sa pitanjem Kosmeta i zamenik direktora Američkog instituta u Ukrajini — kao svoju ružnu stranu, kao svoje unakaženo drugo lice, što kod zapadnjaka stvara nelagodnost i averziju. To znači da su oni uvek u pravu i da je problem uvek u nama, a ne u njima. To je odraz raskola hrišćanstva na zapadno i istočno. Zapad je zaboravio da je potekao od Istoka, tj. Vizantije, jer je nekada bio i on većim delom pravoslavni. Kada su se rađale Engleska, Španija i Francuska iz varvarstva, orijentisale su se na Vizantiju da bi se kulturno podigli i emancipovali. Dok su oni kulturno napredovali, dotle su Bugari, Grci, Rumuni i Srbi pali pod tursku okupaciju, što ih je unazadilo. No, sa istorijske tačke, ako na kulturu gledamo kao na religiozni proizvod, onda je jasno da je Zapad nastao od Istoka, a ne obrnuto.
Ovde se otvara još jedno važno pitanje za Zapad, koje njihovi mediji uopšte ne spominju, a to je šta će se desiti sa njima ako propadnu pravoslavne države? Naime, zapadna društva se nalaze u postojanom kulturnom, duhovnom, demografskom i religioznom padu. Na njih navaljuje borbeni islam, koji se uopšte ne plaši tehničke i vojne nadmoći Zapada. Islam na Zapad maršira preko Balkana i Kavkaza. Zapad napad podržava, ali niko ne odgovara na napred postavljeno pitanje: šta potom? Šta kada islam uz pomoć Zapada slomi pravoslavne države? Grlo koje Zapad reže na Istoku, sve je izvesnije da je (i) njihovo sopstveno.

[/restrictedarea]

2 komentara

  1. mozda bi, za potpunije rasvetljavanje ‘misterije’ te mrznje prema Pravoslavlju uputno bilo istraziti neke pojmove – poput : “alumbrados” ( Illuminati) – ‘Quietism’ koji je bio prisutan i u ranom metodizmu i kvererizmu ??! Neke postavke takvog gnostickog zloverja, moguce je pratiti – po ‘plodovima’ / t.j. da oni sa ‘stepenom’ ( ima ih i kod masona ?!) “nepogresivosti” ( impeccability) – mogu da rade sta god im je volja i nijedan greh ih vise ne moze ‘uprljati’ ?!) ?!… Taj “misticizam” je, toboze ‘pandan’ pravoslavnom isihazmu ?! A Crkva je, pre vise od 18 vekova argumentovano pobila slicna, gnosticka zloverja – kao prelest ?! / Ako je gordost bila dovoljna da prouzrokuje pad Sotone sa mesta arhangela – zalud sve ‘vrline’ njegovim sledbenicima, koji oholo umisljaju da su “izabrani” i ‘iznad’ svega ?! /…. U tome je razlika u ‘vinu’ ..Gnosticko sadrzi ‘otrov’, koga oni nisu svesni i koje im pruza sujetnu autarkiju – sve do propasti ?! …. Inace, nedugo posle aprila 1917 ( kada se Lenin vratio u Rusiju ) – navodno’ “procurio” je sadrzaj ” Druge tajne Fatime”, koju su gnostici tumacili kako “religiju u Rusiji treba unistiti” ???! Dakle ako uzmemo u obzir kojim “stepenima” pripadaju gazde medija na ‘Zapadu’ ( sto to, sami ne otkriju… dokle vise taj strah od “tirana” ?!), neke stvari mozda postaju jasnije ( ne verujemo ‘teorijama zavere’ – samo analiziramo – ‘rezultate’ ?!) ?! ….. Inace, Isihazam ( ‘zlatno cedo Pravoslavlja’) – ni ‘Latini’ nisu razumeli ?!

  2. To je sve iz Vatikanske kuhinje. Nista novo…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *