Nasleđe prethodne Vlade: Kriminal hara Srbijom

Piše Uglješa Mrdić

Sudstvo, zdravstvo, prosveta, a posebno privatizacija i privreda, potpali su pod uticaj organizovane korupcije koja je u vreme Vlade Mirka Cvetkovića prodrla u sve službe, institucije i ustanove, ušla u sve pore društva koje ubrzano truli pred našim očima

 

Građani Srbije suočeni su sa činjenicom da su najopasnije i najsloženije vrste
kriminala prisutne na gotovo svakom koraku, i da godinama nagrizaju temeljne vrednosti i interese našeg društva. Na pojedinačnom nivou, organizovani korupcija i kriminal lišavaju nas Ustavom i međunarodnim konvencijama garantovanih ljudskih prava, lične i imovinske sigurnosti, i čine nam svakodnevni život teškim i neizvesnim.

ŠTETA DRŽAVI
Korupcija je spona vlasti i organizovanog kriminala, ona parališe ekonomske i privredne tokove u našoj zemlji i nanosi sve siromašnijoj državi štetu koja se, prema svim pokazateljima, meri milijardama evra na godišnjem nivou. Sve veće siromaštvo zauzvrat generiše porast organizovanog kriminala i povećava ukupnu sklonost ka korupciji. Time se stvara začarani krug koji može da bude presečen samo uz snažnu i beskompromisnu političku volju da se borba protiv korupcije i organizovanog kriminala vodi kombinovanim pravnim, ekonomskim i političkim merama.
Nepostojanje pravne države i nedostatak političke volje pokazuje i činjenica da je, na primer, na čitavom području Okružnog suda u Beogradu, za period od 2000. do 2005. godine (vreme najvećih afera), za krivično delo zloupotrebe službenog položaja pravosnažno osuđeno samo jedno lice. Za aktuelne afere procesi još uvek nisu ili završeni, ili nisu ni započeti.
Organizovan i sistemski pristup borbi protiv svih vidova opšteg i organizovanog kriminala je preduslov delotvorne borbe za iskorenjivanje ove pojave, čije štetne posledice uveliko oseća čitavo društvo. Javna percepcija nivoa korupcije je pogoršana, i u Srbiji ona raste iz dana u dan.
Ukupan broj prijava policiji za dela „sa elementom korupcije“, broj podignutih optužnica i osuđujućih presuda pokazuje postojan pad od 2005/2006, a takođe i u odnosu na broj slučajeva opšteg kriminala. Razlike u broju primljenih predmeta između sudova su velike, bilo kada se posmatra odnos prema stopi ukupnog kriminala (od tri odsto do 10 odsto) ili ako se posmatra povećanje, ili smanjenje broja predmeta između 2007. i 2009. godine (od povećanja od 40 odsto do smanjenja od 30 odsto).
Najviše prijava podneto je pod kvalifikacijom „zloupotreba službenog položaja“ (62 odsto), iako ova kvalifikacija pokriva veliki broj krivičnih dela, od kojih neka ne predstavljaju slučajeve korupcije. Druga vrsta krivičnih prijava odnosi se na krivično delo „kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika“ (16 odsto) i krivično delo „pronevere“ (11 odsto). Veliki broj građana (39 odsto) koji se žalio na korupciju u sudstvu učinio je to jer su smatrali da je došlo do kršenja zakona od strane sudija i tužilaca. Slučajevi primanja ili davanja mita su veoma retko bili predmet krivične prijave (2,5 odsto), a najmanje su ih podnosili građani (samo oko 1,5 odsto).

NEUREĐENO PRAVOSUĐE

[restrictedarea]

Od ukupnog broja primljenih krivičnih prijava 43 odsto je procesuirano, dok je 49 procenata prijava odbačeno. Krivične prijave građana najređe su inicirale podizanje optužnice (10 odsto), što je posledica visoke stope odbijanja prijava koje se tiču kršenja zakona od strane sudije (95 odsto), na šta su se građani najviše žalili. Postoje takođe velike razlike u stopi podizanja optužnice između raznih tužilaštava, koje se kreću od 26 do 65 odsto.
Od ukupnog broja od 4.543 predmeta koje su procesuirali sudovi, 61 odsto je
okončano osuđujućom presudom. Regionalne razlike između sudova su velike, od 42 do 83 odsto. Krivične prijave za davanje mita i neovlašćeno korišćenje sredstava rezultirale su najvećim brojem osuđujućih presuda (82 odsto). Sudije i tužioci su imali najmanje razloga za strah – samo u tri slučaja su osuđeni. Uobičajena kazna je kazna zatvora, koja je u 80 odsto slučajeva uslovna, naročito ako se radi o kraćim zatvorskim kaznama.
Postojale su i razlike između sudova, u smislu da su neki sudovi donosili blaže presude. Nije postojala značajna korelacija između broja podignutih optužnica tužilaštava i presuda različitih sudova, što govori da ne postoji statistička koherentnost između podataka sudova i tužilaštava. Postojale su takođe brojne neobjašnjive razlike između prikupljenih podataka sudova i tužilaštava. Iz ovog razloga pravosudni sistem se može posmatrati kao „neuređena kutija“ unutar koje ne deluje nikakva strategija borbe protiv korupcije.
Korupcija je u vreme Vlade Mirka Cvetkovića prodrla u sve službe, institucije i ustanove, ušla je u sve pore društva koje ubrzano truli pred našim očima. Osnovni preduslov za razvijanje mita i podmićivanja je sadržan u jednoj reči – bezakonje. Onoga trenutka kada su naša država i njene institucije počele da slabe i propadaju, a vlast pojedinca da se uzdiže iznad njih, korupcija je stupila na scenu brzinom svetlosti. Sudstvo, zdravstvo, prosveta, a posebno privatizacija i privreda, potpali su pod uticaj organizovane korupcije. Nastala je simbioza normalnih i patoloških pojava, nikada nije ni otpočela borba protiv udruženih snaga korupcije, svi sarađuju na istom poslu. To je stanje koje se uslovno može nazvati kleptokratijom. Svi uticajni faktori društva udružili su se u krađi javnog dobra, stvorili su lopovsku oligarhiju. Korupcija je poput raka, kad jednom sraste sa društvom počne da raste, širi se i pruža pipke ka svim sferama života, razarajući tkivo na kojem naše društvo počiva.

STRUČNA JAVNOST OSUĐUJE VLADU
Jedan od glavnih razloga visoke stope korupcije su i katastrofalne posledice reforme pravosuđa u Srbiji.
Podsetimo da je u nedavnom intervjuu za „Pečat“ prof. dr Oliver Antić izjavio da su katastrofalne posledice takozvane reforme pravosuđa na koju je vladajuća koalicija toliko ponosna, vidljive na svakom koraku.
„Od nezapamćenih skandala u ‘kadrovanju’, pa sve do neuravnoteženih kvalifikovanja krivičnih dela, takozvani treći stub vlasti ljulja se kao zgrada sklona padu. Reforma pravosuđa je bila potrebna Srbiji, ali ne ovakva. Bilo je očigledno da ono što se radilo nije valjalo. Neke sudije su život uložile u pravosuđe (neki su umrli od nepravde ili izvršili samoubistvo). S druge strane, neke ljude koji nikada nisu radili u pravosuđu, dakle nemaju nikakve rezultate, postavili su za sudije, čak i Ustavnog suda. Pravo bi uvek trebalo da gleda jednim okom u pravdu. Ako se pravda namršti, onda tu nešto nije u redu. Sigurnost koju pruža vladavina prava otvara mogućnost jačanja ekonomije i ugleda države“, rekao je profesor Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta.
Takođe, i ministar pravde u prvoj Vladi Vojislava Koštunice, advokat Zoran Stojković je istakao u intervjuu koji je dao za „Pečat“ 9. marta ove godine, da su posledice reformi loše i već jasno vidljive.
„Mreža sudova, kao osnov za provođenje bilo kakve valjane reforme je doneta maltene preko noći, političkom odlukom, i nije zasnovana na racionalnim potrebama Srbije kao države. Ne postoje više sudovi u pograničnim mestima, a priča se o postojanju prekograničnog kriminala. Nema sudova u sredinama koje su većinski naseljene manjinskim zajednicama. Pravda nije dostupna građanima, s obzirom na to da za najmanju potrebu moraju da putuju i gube gotovo čitav dan. Ako se ima u vidu da je mreža sudova bitna za postojanje i funkcionisanje države, onda je jasno da je doneta politička odluka da delovi Srbije ne budu pokriveni sudskom mrežom, što za posledicu ima pražnjenje tih prostora i povlačenje stanovništva ka centralnim delovima, te svođenje Srbije u pretkumanovske granice. Drastično je nezakonito smanjen broj sudija i to upravo eliminacijom možda najiskusnijih. To je dovelo do preopterećenosti sudija i još sporijem rešavanju predmeta, bar u većim gradovima, tako da priča o ažurnosti i kvalitetu suđenja postaje bespredmetna. Reformu pravosuđa koju je započela prva vlada Vojislava Koštunice i koja je u potpunosti prihvaćena od strane stručne Evrope, na koju se oni toliko pozivaju, upropašćena je donošenjem zakona sa prelaznim odredbama. To je omogućilo vlasti da izabere sebi podoban Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, što je i dovelo do partijskog izbora jednog broja sudija i tužilaca, a eliminacijom jednog broja njima nepodobnih sudija i tužilaca. Doneti su loši i teško primenljivi zakoni. Pravo građana je svedeno na puku formu, što se jasno vidi kod novog Zakonika o krivičnom postupku, koji predstavlja loš prepis američkog pravnog sistema. On je kod nas sigurno neprimenljiv. Njime se uskraćuje građanima pravo na pošteno i fer suđenje, kao i njihovo pravo na ravnopravnost u postupku“, zaključio je Zoran Stojković.
Inače, zbog svega navedenog i ne čudi podatak da je od Srbije što se tiče procenta korupcije i takozvanog odliva mozgova u celom svetu gora samo Gvineja Bisao. Ništa se bolje ne kotiramo ni na listi Svetskog ekonomskog foruma, gde mladi i pametni samo iz BiH, Kirgizije i Svazilenda beže više nego iz Srbije.

[/restrictedarea]