Како уништити Сирију

Пише Биљана Ђоровић

Сиријци који прате националне ТВ станице ускоро ће, уместо домаћих ТВ програма, на екранима гледати програме креиране од стране експерата ЦИА-е, снимљене у студијима у Катару и Саудијској Арабији, опремљеним филмском техником и инфраструктуром која верно симулира сиријске амбијенте

 

Тјери Мејсан, француски интелектуалац, председник „Волтер нетворка“ и конференције „Осовина за мир“,  открио је недавно на страницама вебсајта „Волтер орг.“ да државе чланице НАТО-а и највећих америчких савезника у Персијском заливу, државе чланице Заливског већа сарадње,  припремају  државни удар и геноцид у Сирији. Тјери Мејсан упозорава на акцију која следи орвелијанску агенду, наиме: Сиријци који прате националне ТВ станице ће ускоро уместо домаћих ТВ програма на екранима гледати ТВ програме креиране од стране експерата ЦИА-е, снимљене у студијима у Катару и Саудијској Арабији, опремљеним филмском техником и инфраструктуром која верно симулира сиријске амбијенте. ТВ слика ће, према овом плану, континуирано указивати на масакре за које ће кривица систематски бити приписивана сиријској влади; непрекидно ће се приказивати сцене које упућују на континуиране и веома масовне демонстрације; министри и генерали ће на ТВ екранима подносити оставке на своје положаје; устаници ће окупирати велике градске центре, а нова влада ће заузети положај у председничкој палати.

ОПЕРАЦИЈА „МАСОВНО ИСПИРАЊЕ МОЗГА“

[restrictedarea]

Овом операцијом дезинформација, каже Мејсан, управља нико други до Бен Роуд, амерички заменик шефа за националну безбедност и стратешке комуникације, и то из Вашингтона, а операција има за циљ да деморалише Сиријце како би био утрт пут за државни удар.
Незадовољство НАТО-а двоструким ветом Русије и Кине условило је елаборацију планова за масивно испирање мозга сиријске и светске популације, у циљу поробљавања Сирије без извођења нелегалног напада на њу. Мејсанова аргументација и увиди указују на следеће чињенице:
Арапска лига је званично затражила од сателитских оператора „Арабсат“ и „Нилесат“ да престану са емитовањем сиријских медија, било јавних или приватних телевизија: Сирије ТВ, Ал екбарије, Ад доуније, Cham TV… Преседан за овако нешто већ постоји каже Мејсан: Арапска лига је успела да цензурише Либијску ТВ,  како би лидерима Џамахирије онемогућила  комуникацију са својим народом. Будући да у Сирији нема херцијанске телевизијске мреже, рад ТВ станица одвија се искључиво преко сателита и искључивање ће представљати уједно и крај сиријског националног ТВ програма и почетак програма који припремају стратези ЦИА-е на челу са Бен Роудом. Одлука Арапске лиге тек је врх леденог брега, каже Мејсан, према чијим информацијама је почетком јуна  организовано неколико међународних састанака са циљем координације кампање масовне обмане становништва. Прва два, одржана у Дохи (Катар), била су техничке природе, док је трећи, политички, одржан у Ријаду (Саудијска Арабија).
Први састанак окупио је официре за психолошке операције (PSYOP), ангажоване на раду сателитских ТВ канала: Ал Арабије, Ал џазире, Би-Би-Сија, Си-Ен-Ена, Фокса, Франце 24, Футуре ТВ-а и МТВ-а. Официри јединице за психолошке операције војске САД-а од 1998. године инкорпорирани су у Си-Ен-Ену, а од тада је ова пракса стандардизована и у другим стратешким медијима.
Састанак је одржан са циљем да се на основу „приповедачког“ сценарија који је осмислио тим Бена Роуда из Беле куће, фабрикују лажне информације које ће сваки од медија прилагодити за приказивање на својим ТВ каналима.
Учесници су такође одлучили да се „реквизиција“ не заустави само на ТВ каналима које ће ЦИА узурпирати на простору Сирије и Либана (Барада, Футуре ТВ, МТВ, Оријент њуз, Сирија чаб, Сирија алгхад), већ да се прошири и на око 40 религијских вехабијских ТВ канала са циљем распиривања позива на конфесионалне масакре који би требало да се реализују под слоганима: „Хришћани у Бејрут,  Алавити у гроб.“

ПРОИЗВОДЊА  РЕАЛНОСТИ
Другом састанку су присуствовали инжењери и техничари чији је задатак да фабрикују лажне слике миксовањем материјала снимљених у студију и компјутерски генерисане слике. Током две недеље, почетком јуна, у ту сврху су у студијима у Саудијској Арабији изграђене реплике две председничке палате у Сирији, као и централних градских тргова у Дамаску, Алепу и Хомсу. Филмски студији за овакву намену већ постоје у Дохи (Катар), али се показало да они не располажу довољним капацитетима за извођење овако сложене и комплексне операције производње реалности.
Трећем састанку присуствовали су генерал Џејмс Б. Смит (James B. Smith), амерички амбасадор, представник Велике Британије, принц Бандар бин Султан (кога је бивши амерички председник Џорџ Буш назвао својим усвојеним сином, после чега су га медији у САД-у прозвали „Бандар Буш“). На овом састанку су медијске акције координиране са акцијама Ослободилачке „сиријске“ армије, у којој плаћеници принца Бандара играју одлучујућу улогу.
Операција је, каже даље Мејсан, припремана током неколико месеци, али је амерички Савет за националну безбедност одлучио да убрза акцију када је руски председник Владимир Путин обавестио Белу кућу да ће се супротставити свим средствима, чак и силом, било каквој незаконитој војној интервенцији НАТО-а у Сирији.
Операцији је намењена двострука улога: са једне стране да шири лажне информације, а са друге, да цензурише све могуће одговоре.
Ометање ТВ сателита у војне сврхе није ништа ново: под притиском Израела, САД-а и ЕУ су блокирани либански, палестински, ирачки, либијски и ирански ТВ канали, један за другим. „Међутим, никада се – каже Мејсан – није догодило да је цензурисан неки сателитски канал из других делова света.“ (Ова Мејсанова тврдња није тачна, о чему ћемо говорити нешто касније).
Емитовање лажних вести такође није новина у историји пропаганде и манипулације, но значајан напредак постигнут је током последње две деценије. Међу примерима које наводи Мејсан издвојићемо два:
– НАТО је 2001. користио медије како би наметнуо званичну интерпретацију напада 9/11 и тиме оправдао агресије на Авганистан и Ирак. У то време управо је Бен Роудс ангажован од стране Бушове администрације како би са Кином и Хамилтоном „уобличио“ извештај Националне комисије за терористичке нападе на САД.
– „Франце 24“ је  2011. служио као министарство информација за либијски ЦНТ, што је било усклађено одговарајућим потписаним уговором.  Током битке за Триполи, НАТО је производио лажне студијске филмове, а затим их емитовао преко „Ал џазире“ и „Ал Арабије“, показујући фантомске слике либијских побуњеника на централном тргу у главном граду, који су  у стварности још увек били веома удаљени од тог места. Као последица тога, становници Триполија су били убеђени да је рат изгубљен и одустали су од даљег отпора.
Ова процедура, међутим, представља, каже Мејсан, драстично кршење принципа међународног права, пре свега члана 19. Универзалне декларације о људским правима, који се односи на слободу „примања и саопштавања информација и идеја путем било којег медија и без обзира на границе“.  Изнад свега, овакви поступци представљају прекршај кршења резолуција Генералне скупштине Уједињених нација, усвојених после завршетка Другог светског рата како би се спречили даљи ратови. Резолуције 110, 381 и 819 забрањују „да се поставе препреке за слободну размену информација и идеја“ (што одсецање сиријских ТВ канала са сателита заправо представља), а забрањују и „сваку пропаганду која представља претњу миру, кршење мира и забрану свих аката агресије“. По закону, ратна пропаганда је злочин против мира који представља највећи злочин, јер омогућава вршење ратних злочина и геноцида.

БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ КАО ПАРАДИГМА
Анализа Тјерија Мејсана представља сведочанство о орвелијанској природи света у којем живимо, превиђајући, међутим законитости по којима се овај процес одвија, као и његов парадигматичан почетак који се одиграо током бомбардовања Србије 1999. године.
Ратови нашег доба одвијају се по законитостима информатичког рата, покренутог после првог Заливског рата против Ирака, који је још увек припадао „електронском рату“. Информатички рат се, према анализи Пола Вирилиоа, устоличио током бомбардовања Србије 1999. на три фундаментална принципа: 1. непрекидном присуству сателита над територијама; 2. трансмисији прикупљених информација у реалном времену; 3. могућностима веома брзе анализе информација и њихове трансмисије до генералског особља различитог профила. У време рата за Косово сви типови сателита и двадесет различитих космичких система налазило се над територијом Балкана обезбеђујући тријумф паноптичке визије: надгледању свега што се креће, глобалном позиционирању и раду беспилотних летилица. Телевизија је постала  најмоћније оружје за глобално теленадгледање и социјално-психолошки инжењеринг, после чега је рат постао не више рат слика, већ политика слике чија је парадигма – бомбардовање зграде „РТС“-а.
За Пола Вирилија 23. април 1999. године  представља датум када је НАТО први пут инаугурисао нодални рат као замену за прошловековни тотални рат. Истраживачи савремених процеса и феномена, међутим, олако прелазе преко феноменологије догађаја који су обележили ратове у бившој Југославији, највећим делом због тога што је већина њих била подлегла застрашујућој пропаганди, а једна од најдалекосежнијих законитости деловања пропаганде је да човек који подлегне одређеној пропаганди више није у стању да поверује у истину, чак и када она стиже у виду демантија претходних тврдњи и то са највишег места. И управо је током бомбардовања Србије уведен опасан преседан, који је у међувремену нормализован: укидање програма „РТС“-а са ТВ „Еутелсат“ сателита, чега су биле свесне све водеће државе чланице: Велика Британија, Француска, Италија и Немачка, и оне су дуже време оклевале да то ураде – све до маја 1999, када је преседан у вези са дискриминацијом информација уведен и озакоњен силом.  Овај акт, комбинован са физичком деструкцијом националног медија Србије, Пол Вирилио види као показатељ промене природе рата који се традиционално водио за земаљски и ваздушни простор, док се сада води као рат за трансмитерске таласе и такође има тоталитарне претензије: потпуно одсецања везе између непријатељске државе и њене популације, а после освајања одређене земље готово читав њен медијски простор се претвара у пропагандно манипулативно оружје за моделовање популације по дизајну глобалних господара и његових планова. У случају најновијих монструозних планова Пентагона и његових трабаната као кључна показује се веза између рата, филмске супституције реалности и логистике перцепције која је свој пуни смисао показала још током Заливског рата и рата за Косово, будући да се радило о конфликтима у којима је нестала читава архитектура рата, а не само простор борбе, сада ограничен на тзв. orbital space. Војна перцепција у рату и мирнодопска перцепција уједињују се у уметности филмске презентације која постаје индустрија једног веома важног сегмента рата какав је информациони рат. Рат се од рата за Косово води као рат слика. И ту нема говора о традиционалном рату где слике приказују стварне догађаје и представљају аутентични документ. Слике су овде лишене реалности и у погледу рата не говоримо више о конфликту већ о покрету „електромагнетних таласа“: симбиоза рата и филма представља практично неуништиву и неразориву симбиозу која се реализује као производња реланости и употреба произведене реланости као главне стратегије зла.

[/restrictedarea]