Како су покрадени ђурђевдански избори

Приредио Никола Врзић

После темељног истраживања и укрштања (доступних) података с недавних избора, Демократска странка Србије саставила је „Извештај о изборним неправилностима на парламентарним и председничким изборима 6. маја 2012“ у којем се, на основу низа података са бирачких места широм Србије, констатује да је „извесно да проглашени изборни резултат није тачан“, а да је настао као последица „системских пропуста“ због којих се „може говорити о осмишљеној крађи гласова“. Озбиљне сумње у пљачку ђурђевданског гласања, подсећамо, изражавали су, поред ДСС-а, и представници СНС-а, Савеза војвођанских Мађара, УРС-а, војвођанског „Преокрета“ и „Двери“. Заједно узев, довољно да се упитамо да ли су у Скупштину Србије ушли они за које смо гласали. Или тамо има и крадљиваца наших гласова?
Извештај ДСС-а, уз мање редакцијске интервенције, преносимо у целини.

Парламентарне и председничке изборе, одржане 6. маја 2012. године, обележио је низ пропуста коју су утицали на нерегуларност проглашеног изборног резултата. С обзиром на то да уочене неправилности нису биле последица случајних грешака, већ системских пропуста, може се говорити о осмишљеној крађи гласова. Основни узроци изборне крађе налазе се у: примени Јединственог бирачког списка, колапсу у дистрибуцији изборног материјала током изборне ноћи, неправилностима садржаним у записницима о раду бирачких одбора, правно неутемељеним ставовима Републичке изборне комисије, као и у измени изборног резултата од стране Републичке изборне комисије при електронском уносу података по основу исправке „логичко-рачунске грешке“.

ЈЕДИНСТВЕНИ БИРАЧКИ СПИСАК
Готово потпуно изједначавање броја бирача (7. 026.579) са укупним бројем становника (7.120.666) отворило је могућност појаве вишка гласачких листића. Законска немогућност увида у нови Јединствени бирачки списак, који је израдило Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, онемогућио је РИК да утврди прави разлог за увећање бирачког тела у односу на претходне парламентарне изборе од 11. маја 2008. године (6.749.688), на којима је РИК сам утврђивао број бирача на основу бирачких спискова које су му достављале општинске управе. Једини, индиректни начин да сазнају податке садржане у Јединственом бирачком списку за чланове РИК-а био је увид у појединачне изводе из бирачког списка, које је за свако бирачко место израдило Министарство и доставило „Службеном гласнику“ ради дистрибуције изборног материјала општинским изборним комисијама. Само таквим увидом чланови РИК-а могли су да открију разлику између броја бирача на овим и претходним изборима. Међутим, чланови РИК-а су ту разлику могли да утврде само за управни округ за који су као координатори били задужени.
Недовољном пажњом чланова РИК-а задужених за Косово и Метохију, РИК-у није благовремено сигнализирано да је у том делу Републике Србије бирачко тело било вишеструко увећано. Тек после иницијативе чланова РИК-а из ДСС-а, РИК је на седници 1. маја 2012. донео одлуку о изузимању из изборног материјала 261.025 гласачких листића намењених за шест општина на Косову и Метохији, за које РИК није ни донео одлуку да се формирају бирачка места и да се избори одржавају (Глоговац – 37.532 бирача, Качаник – 34.010 бирача, Штимље – 19.040 бирача, Дечани – 33.173 бирача, Сува Река – 48.520 бирача, Ђаковица – 88.750 бирача). Тих 261.025 бирача у шест општина на КиМ Министарство је самоиницијативно унело у Јединствени бирачки списак. После одлуке РИК-а о изузимању из изборног материјала 261.025 листића, Министарство је 4. маја 2012. године обавестило РИК да коначан број бирача износи 6.770.013 бирача.
Коначан број бирача је, тако, за 256.566 био мањи у односу на претходно утврђен укупан број бирача (мањи за 261.025 бирача са КиМ, већи за 4.459 новоуписаних бирача по основу посебних решења). Тиме је коначно утврђени број бирача на овогодишњим изборима за само 20.325 већи у односу на претходне парламентарне изборе, одржане 11. маја 2008. Међутим, с обзиром на ажурирање бирачког списка које је морало бити извршено приликом састављања новог Јединственог бирачког списка – а које се, према изјавама из надлежног министарства, састојало од брисања великог броја дуплоуписаних бирача, умрлих лица и слично – очигледно је да број од 6.770.013 бирача не представља ни приближно тачан број бирача у Републици Србији. Свесно уношење (неоправдано) већег броја бирача у бирачки списак отворило је могућност појаве вишка гласачких листића који су могли да лутају широм Србије и да послуже за манипулисање приликом уноса изборних резултата.
Као резултат те чињенице, у великом броју записника о раду бирачких одбора констатован је вишак примљених листића у односу на број уписаних бирача. Поред тога, у бројним случајевима бирачки одбори у записник уопште нису ни уносили (обавезни) податак о броју примљених листића, већ су тај податак накнадно уносили координатори РИК-а приликом електронског уноса података по основу логичко-рачунске исправке записника.
Тако, на пример, на бирачком месту број 19, у Општини Врачар у граду Београду, у записнику о раду бирачког одбора је чак два пута наведено да је уместо 966 листића, колико је било уписаних бирача, примљено чак 3.874 листића. Разлику од 2.908 гласачких листића вишка исправио је РИК приликом електронског уноса података, као наводно логичко-рачунску грешку. На бирачком месту број 14 у Општини Параћин је, уместо 1.319 листића колико је  уписаних бирача, примљено 1.918 листића, односно 599 листића више. На бирачком месту број 158 у граду Лесковац, уместо 379 гласачких листића примљено је 1.138 листића, односно 759 листића више него што има бирача. На бирачком месту 29 у Општини Уб, уместо 215 гласачких листића примљено је 645 листића, односно 400 листића више. На бирачком месту број 22 у Општини Врњачка Бања је, уместо 390 листића, примљено 1.168 листића, односно 778 листића више. Драстичну разлику у броју примљених листића за свако од наведених бирачких места накнадно је преправио РИК, као наводну логичко-рачунску грешку.
Такође, постоје бројни примери да су записници о раду бирачких одбора остајали непопуњени у делу о броју примљених гласачких листића, при чему их је РИК, накнадно, сам попуњавао. Такав је случај, на пример, са бирачким местом број 63 у Општини Раковица у граду Београду, бирачким местом број 103 у Општини Палилула у граду Београду, бирачким местом број 6 у Општини Мали Зворник, бирачким местом број 125 у граду Краљево, бирачким местом број 5 у Општини Алексинац, бирачком местом број 125 у граду Крагујевцу…
Дакле, у погледу правне сигурности спровођења избора може се закључити да данашњи систем вођења Јединственог бирачког списка, који се у потпуности налази под контролом извршне власти, представља велики корак уназад у развоју демократије у Србији. Уместо да је израдом новог јединственог бирачког списка уведен ред у изборни процес, створена је могућност изборне манипулације гласачким листићима. При том, већина људи који су учествовали у спровођењу и контроли избора, укључујући и највећи број чланова самог РИК-а, за ту чињеницу нису могли да знају.

КОЛАПС ИЗБОРНЕ НОЋИ
Примопредаја изборног материјала трајала је пуних 48 сати, а по закону је могла да траје најдуже 18 сати од затварања бирачких места. Велика временска разлика у односу на законом максимално дозвољени рок за предају изборног материјала од стране бирачких одбора отворила је могућност за бројне злоупотребе и прекрајање изборног резултата. Хаос у раду бирачких одбора уједно представља и један од основних разлога зашто је само мали број записника о раду бирачких одбора потписан од стране свих чланова бирачког одбора који су учествовали у спровођењу и контроли избора на бирачким местима.
До сада је било незамисливо да се изборни материјал препакује ван просторија бирачког одбора, као што се пред ТВ камерама догодило у Зајечару, а да су при том координатори РИК-а лично то мирно пратили. Сличан случај препакивања изборног материјала забележен је и у Општини Нови Београд, где су представници општинске управе најпре контролисали комплетан бирачки материјал – вадећи га из врећа и отварајући чак и коверте са контролним листићима –  да би он тек после њихове детаљне провере био предат члановима Општинске изборне комисије. На наведене неправилности при предаји изборног материјала у Општини Нови Београд, председника РИК-а Предрага Гргића обавестила је Смиљка Драгаш из ДСС-а, заменик члана ОИК-а Нови Београд, дописом од 8. маја 2012. године, о чему чланови РИК-а никад нису обавештени.

ЗАПИСНИЦИ О РАДУ БИРАЧКИХ ОДБОРА
Велики број записника о раду бирачких одбора, који представља најважнији документ за утврђивање резултата избора, уместо свих чланова бирачког одбора (како је прописано чланом 75. став 3. Закона о избору народних посланика) потписивало је само једно или свега неколико лица.
У бројним записницима констатован је велики број озбиљних грешака – вишак листића у гласачкој кутији у односу на број бирача који су гласали, као и недостатак контролног листића – због којих (на основу члана 67, став 3, и члана 74, став 8. Закона о избору народних посланика) морају аутоматски да се пониште избори, распусти бирачки одбор и понове избори на том бирачком месту. Такав је случај, на пример, са бирачким местима број 10, 27, 71 и 113 у Лесковцу, број 11, 13, 25 и 53 у Краљеву, број 12 у Ваљеву, број 37 43, 63, 66, 101 и 104 у Општини Чукарица у Београду, број 21 у Бачкој Паланци, број 146 у Новом Саду… где је утврђено постојање вишка гласачких листића у кутији. У преко 90 одсто записника које је прегледао ДСС, податак о постојању контролног листића уопште није уписиван у записник о раду бирачког одбора. Интересантно је истаћи да је само у Ваљеву утврђен недостатак контролног листића на чак девет бирачких места на парламентарним изборима (бирачка места број 5, 20, 26, 64, 66, 71, 89, 90 и 110), на којима је било уписано укупно 6.898 бирача, и на седам бирачких места на председничким изборима (бирачка места број 1, 2, 22, 53, 90, 97 и 111), на којима је било уписано укупно 8.659 бирача.
У великом броју записника је, као примедба неког од чланова бирачког одбора, чак било наведено да постоји неправилност у погледу вишка листића у гласачкој кутији или да не постоји контролни листић, што за координаторе РИК-а који су примали записнике није представљало никакав правно релевантан податак.
Илустрације ради, у записнику о раду бирачког одбора са бирачког места број 11 у Краљеву, као примедба лично председника одбора, наведено је постојање „51 гласачког листића више у кутији у односу на број бирача заокружен у бирачком списку“ (гласалих бирача). Да би се прикрила та чињеница, РИК је најпре исправио стварну рачунску грешку од 19 важећих листића коју је направио бирачки одбор приликом састављања записника, а онда, ради прикривања преосталог вишка од 32 гласачка листића у кутији, умањио је број неупотребљених листића.
Да је вишак гласачких листића у кутији и недостатак контролног листића обавезан законски услов за поништавање избора, распуштање бирачког одбора и поновно гласање на том бирачком месту, говори и јасан став судске праксе (Пресуда Управног суда број 559/12 од 1. јуна 2012. године, Пресуда управног суда број 572/12 од 12. јуна 2012. године), на коју се РИК само селективно позивао. Истовремено, вишак листића у гласачким кутијама и недостатак контролног листића су били основни разлози због којих су на више стотина бирачких места поновљени локални избори у десетинама општина и градова у Србији. Због вишка листића у гласачкој кутији или недостатка контролног листића РИК на председничким и парламентарним изборима није поништио резултат ни на једном бирачком месту.
Поједине грешке у погледу несагласја између броја бирача и броја гласачких листића, независно од њихове природе (лаке или тешке), својим потписима су као техничке („логичко-рачунске“) грешке „исправљали“ поједини координатори РИК-а, а да остали чланови РИК-а о томе нису имали никаква сазнања. То је довело до знатних разлика између података РИК-а и података садржаних у записницима о раду бирачких одбора у погледу неколико кључних података: о броју примљених гласачких листића, неупотребљених листића, броју уписаних бирача, броју гласалих бирача, броју неважећих и важећих листића. Приметна је била чак и појава да су бирачки одбори предавали непопуњене записнике (у једном или већем делу), а да су их накнадно координатори РИК-а сами попуњавали, по основу исправке наводно логичко-рачунске грешке. Такав је случај, на пример, са записником са бирачког места број 22 у Врњачкој Бањи, бирачког места број 1 у Тополи, 33 у Убу, бирачких места 2 и 7 у Владичином Хану, 3 и 29 у Бујановцу, бирачког места број 35 у Гаџином Хану, 6 у Малом Зворнику, 5 у Алексинцу, 31 у Јагодини, бирачких места 57 и 125 у Крагујевцу, 10 и 15 у Великој Плани, 84 и 103 у београдској Општини Палилула, 63 у Општини Раковица, бирачког места број 76 у Ваљеву…
Посебно зачуђује чињеница да су чланови РИК-а као исправне прихватали чак и потпуно непотписане записнике о раду бирачких одбора, и да су податке из њих уносили у коначне резултате изборе. Такав је случај, на пример, са записницима са бирачког места број 24 у Општини Рашка, бирачких места 1 и 22 у Општини Уб, 80 и 87 у Алексинцу, бирачког места број 1 у Бачкој Паланци, број 4 у Општини Штрпце, бирачког места број 20 у  нишкој Општини Палилула, бирачког места број 16 и број 27 у Општини Савски Венац у Београду, бирачког места број 31 у Лесковцу…
Свакако да најдрастичнији пример изборне крађе представља појава преливања гласова по основу логичко-рачунске контроле записника о раду бирачких одбора, и то по правилу одузимањем гласова ДСС-у и СНС-у, а додавањем појединим странкама владајуће коалиције (ДС и СПС), као и неким мањинским изборним листима (НОПО и Коалиција Албанаца из Прешевске долине). Такав је случај, на пример, са бирачким местом број 1 у Општини Раковица у Београду, на којем су ДСС-у у Извештају о коначним резултатима избора РИК-а одузети гласови у односу на Записник о раду бирачког одбора. Уместо да је координатор РИК-а исправио број важећих листића – који на том бирачком месту нису било добро сабрани од стране бирачког одбора, што представља стварну логичко-рачунску грешку – РИК је приликом логично-рачунске контроле записника на том бирачком месту ДСС-у за толико одузео гласова. На идентичан начин је поступљено и на бирачком месту број 34 у Општини Врачар у Београду, где су ДСС-у такође одузети гласови. ДСС-у су одузети гласови и на бирачком месту 26 у Врњачкој Бањи и на бирачком месту 28 у Владичином Хану. На бирачком месту 31 у Чачку ДСС-у је одузет глас и додат изборној листи СПС-ПУПС-ЈС. СНС-у су одузети гласови на бирачким местима број 8 у Младеновцу, 12 у Сурчину, број 1 у Тополи, као и на бирачком месту број 1 у Чачку. На бирачком месту број 35 у Гаџином Хану одузети су гласови СНС-у и СРС-у, а додати су ДС-у, коалицији СПС-ПУПС-ЈС и коалицији „Преокрет“. На бирачком месту број 28 у Владичином Хану гласови су одузети УРС-у и „Дверима“, а додати су коалицији „Преокрет“ и Реформистичкој странки – др Милан Вишњић, коалицији СПС-ПУПС-ЈС, као и СРС-у, Покрету радника и сељака и мањинској коалицији „Све заједно“. ДС-у су додати гласови и на бирачким местима број 41 у Крагујевцу, 2, 7 и 28 у  Владичином Хану, 26 у Врњачкој Бањи, на бирачком месту број 3 у Бујановцу, број 4 у Великој Плани, 15 у Општини Житорађа. Коалицији СПС-ПУПС-ЈС је, поред већ наведеног, додато још гласова на бирачком месту број 99 у Чачку, на бирачком месту број 7 у Земуну, број 31 у Општини Палилула у Нишу, на бирачком месту број 55 у Младеновцу, 43 у Општини Параћин, на бирачком месту број 2 у Владичином Хану, 22 у Општини Чајетина, на бирачком месту 63 у Општини Палилула у Београду, на бирачком месту број 24 у Земуну, на бирачким местима број 1 и 31 у Чачку… Коалицији „Преокрет“ додати су гласови на бирачком месту број 35 у Општини Гаџин Хан, број 41 у Крагујевцу и на бирачком месту број 35 у Општини Врачар у Београду. „Дверима“ су додати гласови на бирачком месту број 7 у Владичином Хану, на бирачком месту број 99 у Чачку и број 3 у Бујановцу. СВМ-у су додати гласови на бирачким местима број 7 у Оџацима, 25 у Крагујевцу и 7 у Владичином Хану. Мањинској коалицији Албанци „Прешевска долина“ додати су гласови на бирачком месту број 43 и на бирачком месту број 3 у Општини Бујановац. Мањинској странци НОПО одузет је глас на бирачким местима 115 у Општини Нови Београд и 35 у Гаџином Хану, али су им додати гласови на бирачким местима број 14 у Оџацима, 24 у Општини Палилула у Београду, 10 у Параћину, на бирачком месту број 29 у Општини Савски Венац, број 17 у Општини Параћин, на бирачким местима 4 и 7 у Сремским Карловцима, број 16 у Јагодини, на бирачком месту број 28 у Општини Владичин Хан…

ЋУТАЊЕ КООРДИНАТОРА РИК-а
На седницама РИК-а координатори нису указивали на проблеме које су имали у својим окрузима, што је до сада била редовна пракса (информисање РИК-а о најзначајнијим проблемима са којима су се сусрели као координатори битно је због могућности осталих чланова РИК-а да стекну увид у целокупни рад РИК-а, и тиме остваре контролу над изборним процесом у име представника листа или председничких кандидата испред којих су именовани у РИК). Само је координатор РИК-а за Колубарски округ из СРС Бранислава Ћоровић указала на проблеме који су постојали на већем броју бирачких места у Ваљеву и Мионици, и Драгиша Околишанов из ДСС-а на проблеме на два бирачка места на Новом Београду. За све изнете неправилности РИК је констатовао да су у питању само техничке („рачунско-логичке“) грешке и да су их други координатори који су били задужени за Колубарски округ и град Београд својим потписима верификовали (парафирали) и тиме омогућили уношење података у коначан резултат избора. Дакле, показало се да због начина обраде података од стране РИК-а учесници избора нису имали могућност праве (потпуне) контроле изборног поступка. Без обзира на то што су попунили стални и проширени састав бирачких одбора, општинских и градских изборних комисија, и што су имали своје представнике у Републичкој изборној комисији, учесници у изборима нису имали могућност потпуне контроле изборног поступка због немогућности увида у електронски унос и обраду свих података садржаних у записницима о раду бирачких одбора.

НЕСТАНАК ВРЕЋА СА ИЗБОРНИМ МАТЕРИЈАЛОМ
Први пут до сада изборе су обележили бројни нестанци врећа са изборним материјалом, због чега се данас не може проверити тачност унетог изборног резултата на свим бирачким местима. Ништа мањи проблем не представља ни садржина враћа које су пристигле у РИК, пошто се због недостатка гласачких листића у њима или погрешних врста листића у врећама, не могу потврдити подаци из записника о раду бирачких одбора који су унети у коначни резултат избора. Поред изгубљене вреће са изборним материјалом са чијом је садржином 10. маја 2012. јавност упознао председнички кандидат Томислав Николић и СНС, као и изјаве представника јавног Тужилаштва од 14. маја 2012, да у изборном материјалу у РИК-у „недостаје двадесетак врећа“ (после које јавност још увек није обавештена о тачном броју несталих врећа, бирачким местима са којих оне потичу, као и изборним резултатима оствареним на тим бирачким местима), индикативан је и налаз представника ДСС-а који су 11. маја 2012. остварили законско право увида у изборни материјал достављен РИК-у са парламентарних и председничких избора. Само делимичном контролом, по методи случајног узорка у свега три јединице локалне самоуправе (Кучево, Лесковац и Ваљево), утврђен је велики хаос у изборном материјалу. У  Кучеву је утврђено да на бирачком месту број 13 недостаје комплетна врећа са изборним материјалом, а да на бирачким местима број 5 и 7 постоји вишак гласачких листића у односу на број бирача који су гласали. У Лесковцу је утврђено да се у врећи са парламентарних избора налазе гласачки листићи са председничких избора – и то искључиво са гласовима председничког кандидата Бориса Тадића – као и гласачки листићи са локалних избора.

ПРАВНО НЕУТЕМЕЉЕНИ СТАВОВИ РИК-а
Својим недовољно правно утемељеним ставовима, као и њиховом недоследном применом, РИК је битно утицао на законитост изборног поступка. За правилно спровођење контроле избора од суштинског значаја је био став РИК-а да о незаконитостима може да решава само на основу формално поднетог приговора. Међутим, без обзира на то што је такав став био заснован на некадашњој судској пракси (пресуда бившег Врховног суда Републике Србије број Уж 36/07 од 28. јануара 2007. године), РИК се таквог става није држао све време. По службеној дужности, због непостојања оригиналног записника о раду бирачког одбора, поништени су резултати избора на четири бирачка места на председничким изборима (бирачко место број 7 у Панчеву и 9, 13 и 37 у Прешеву, са укупно 5.156 уписаних бирача) и на шест бирачких места на парламентарним изборима (бирачко место број 10 у Општини Црвени Крст у граду Нишу, број 10 у Бујановцу и 4, 9, 12 и 31 у Прешеву, са укупно 8.116 уписаних бирача). На основу таквог става РИК-а испада да се избори аутоматски поништавају увек када нема оригиналног примерка записника, а да се не поништавају када исти тај записник није потписан ни од једног члана бирачког одбора или када нема врећа са гласачким листићима на основу којих су ти записници морали да буду састављени.
Поврх тога, РИК је по службеној дужности вршио и измену решења о проширеном саставу бирачких одбора чим се сазнало за постојање сродства међу члановима бирачког одбора, иако та чињеница представља апсолутан разлог за поништавање резултата избора и поновно гласање, као што је то случај и са вишком гласачких листића у кутији или недостатком контролног листића. За отклањање те врсте незаконитости РИК-у није био потребан никакав формално поднети приговор од стране правно легитимисаног субјекта. Довољно је било обавештење било које странке са терена о постојању ове врсте незаконитости. Штавише, измену решења о проширеном саставу бирачких одбора из разлога сродства вршили су сами координатори као индивидуални чланови РИК-а, уместо целог РИК-а који као колегијално тело све одлуке доноси апсолутном већином гласова својих чланова. Наметање става да РИК о изборним незаконитостима може да одлучује само на основу формално поднетог приговора, последица је жеље владајуће већине да потпуно контролише рад РИК-а, односно да се на седнице не износе одлуке које нису претходно припремљене и за чије доношење није обезбеђена већина.

ЗАКЉУЧАК
Извесно је да проглашени изборни резултат није тачан. Пажљивом контролом свих записника о раду бирачких одбора и поновним пребројавањем гласачких листића био би утврђен велики број бирачких места на којима би резултати морали да буду поништени и избори поново одржани. Такође, избори би морали да буду поновљени и на свим бирачким местима са којих недостаје изборни материјал или се на основу постојећег материјала не може утврдити резултат избора који је констатован у записнику о раду бирачког одбора. Без детаљне контроле постојећег изборног материјала немогуће је претпоставити о коликом делу бирачког тела се ради. Евидентна је корекција изборног резултата од стране РИК-а која увелико превазилази исправку обичне логичко-рачунске грешке у записнику о раду бирачких одбора! Недозвољеном корекцијом записника о раду бирачких одбора РИК се, уместо најважнијег гаранта законитости изборног поступка, претворио у креатора изборног резултата супротно исказаној изборној вољи грађана. Не само да је РИК озаконио све тешке грешке у записницима о раду бирачких одбора – због којих су  аутоматски морали да буду поништени резултати избора, распуштени бирачки одбори и поновљени избори на тим бирачким местима – већ је приликом електронског уноса података кроз логичко-рачунску контролу записника омогућио невидљиво преливање гласова појединим изборним листама и тиме битно утицао на тачност проглашеног коначног изборног резултата, на основу чега је извршена расподела посланичких мандата.
На крају, требало би узети у обзир чињеницу да су сви подаци о изборним неправилности о којима се говори у овом извештају, утврђени само упоређивањем резултата избора објављених од стране РИК-а са записницима о раду бирачких одбора са којима је ДСС располагао, а да је због законског ограничења у погледу права на добијање копија записника ДСС располагао са записницима о раду бирачких одбора са свега 1.932 бирачких места, од укупно 8.391. бирачких места на којима су одржани парламентарни избори, што представља свега 23,02 одсто укупног броја бирачких места. Упоређивањем објављених резултата избора са знатно већим бројем записника о раду бирачких одбора уочене појаве дале би још јаснију слику о прекрајању изборне воље грађана.