Dmitrij Sedov: KOME JE TREBALA PROVOKACIJA U HULI

26. maja svet je opet bio dobro uzdrman čudovišnim zločinom u Siriji. Mali sunitski grad Hula je, kažu, napadnut artiljerijskom paljbom i tenkovima, zbog čega je poginulo približno 100 civila, od čega je 35 dece. Svetski politički krugovi su dobili nov podsticaj za diskusije o budućnosti Sirije, i ta će se diskusija, po svemu sudeći, završiti ne u korist sirijske vlade, jer su upravo nju okrivili za ovaj zločin.

Generalni sekretar OUN Ban Ki Mun i njegov prethodnik Kofi Anan , koji sada zauzima mesto specijalnog predstavnika OUN za Siriju, sačinili su zajedničku izjavu: „Ovaj zapanjujući i strašni zločin uz neumereno korišćenje sile predstavlja otvoreno kršenje međunarodnih zakona i obaveza sirijske vlade o nekorišćenju teškog naoružanja i nasilja u bilo kom njegovom obliku u naseljenim mestima“.

Zatim su,to je istina, oba političara pozvala da se sve strane u konfliktu odreknu korišćenja teškog naoružanja.

Predstavnik vašingtonske Bele kuće je izjavio da je ovaj napad postao „odvratan test nezakonitosti režima koji na mirne političke proteste odgovara ovako neverovatno neljudski“. Ministar spoljnih poslova Francuske Loran Fabius je oštro osudio gađanje grada i obećao hitno sazivanje sastanka „Prijatelja Sirije“. „Prijatelji Sirije“ su grupa zemalja u kojoj su predstavnici Sjedinjenih Država, Engleske, Francuske i Lige arapskih država, a poznati su po oštrini osude režima Bašara Asada. Na konferenciji koja je početkom aprila održana u Istambulu, „prijatelji Sirije“ su za jedinog zakonitog predstavnika sirijskog naroda priznali opozicioni Sirijski nacionalni savet (SNS). SNS je već pozvao Savet bezbednosti OUN da istraži masovna ubistva u Huli, da sazove hitno zasedanje Saveta bezbednosti i da „odredi stepen odgovornosti OUN (!?) u vezi sa tim masovnim ubistvima“.

U Siriji je od 12. aprila na snazi primirje među „Sirijskom slobodnom armijom“ (SSA) i vladinim jedinicama. Plan za prevazilaženje krize u Siriji predviđa da vlada Sirije i opozicija ispune niz obaveza, konkretno da, pod efikasnom kontrolom specijalnog mehanizma OUN, sve strane prekinu oružano nasilje, da se postradalima ukaže humanitarna pomoć i da se krene sa međusirijskim političkim dijalogom. Međutim, uznemirena „Sirijska slobodna armija“ je 26.maja izjavila da neće ispunjavati obaveze u vezi sa primirjem, jer će to „vladi omogućiti da nastavi sa ubijanjem civila, rušenjem gradova i sela“. A to je izjavljeno odmah posle susreta pobunjenika sa američkim senatorima Džonom Makkejnom i Džozefom Libermanom.

Oba senatora su iznenada otputovala u oblast tursko-sirijske granice, gde su se našli sa komandantima SSA Mustafom aš-Šejhom i Rijadom al-Asadom. Makkejn i Liberman su pozvali da se počne sa otvorenim naoružavanjem sirijske opozicije. Pošto su okrivili Damask za vršenje nasilja nad sirijskim stanovništvom oni su u izjavi za štampu podvukli: „Jedini način da se situacija vrati u pređašnju dinamiku – to je pomaganje sirijskoj opoziciji da se izmeni vojni balans snaga u lokalu. To znači dostavljanje svake nesmrtonosne pomoći, koja je već obećana. Međutim, to znači i preduzimanje mera koje idu još dalje“. Konkretno, senatori su pozvali „da se onima koji se bore daju sredstva za samozaštitu“ i da se iskoristi „strana vazdušna snaga za zaštitu njihovih baza“. Pre putovanja u inostranstvo Makkejn i Liberman su razgovarali sa liderom SNS Burhanom Galjunom i predsednikom Turske Abdulom Gilem.

Baš pred teroristički akt 26.maja stigla je i nova inicijativa administracije Baraka Obame u vezi sa Sirijom. Vašington ima nameru da sada predloži Moskvi „jemensku varijantu“ – plan za poetapni prenos vlasti sa Bašra Asada na opoziciju. Prvo Asad, kao i njegov jemenski kolega predsednik Saleh, treba da odbije da ostane na svom položaju u korist kompromisne figure (na primer – premijera) koji bi uz podršku iz inostranstva bio nominalno izabran za „prelaznog rukovodioca“, a koji bi stupio u dijalog sa opozicijom. Barak Obama je tu ideju u vreme susreta „osmorice“ u Kemp Dejvidu već saopštio Dmitriju Medvedevu, a sada se sprema i da je pretvori u život. Same Sirijce niko ne pita za mišljenje.

Tako je teroristički akt od 26.maja označio prelaz prema novom zavijutku antisirijske aktivnosti. Za to vreme pri istraživanju tog zločina počinje zbrka i pojavljuju se protivurečnosti. Reklo bi se da su oni, koji su okrivili Damask, požurili sa ozlojeđenošću. Robert Mud, rukovodilac misije posmatrača OUN, je bio mnogo oprezniji u ocenama, te je nagovestio da se za sada sa sigurnošću ne može reći ko je krivac.

Posebno klimavo izgleda verzija o korišćenju teškog naoružanja. Ni novinari, ni posmatrači OUN, ni kauboji-teroristi koji pomoću videa snimaju sve redom, nisu u okolini Hule snimili tešku tehniku. Sve što su našli – to je prazna čaura od artiljerijske granate. Mada i ona direktno u samom naselju. Ali zato na leševima postoje mnogobrojni tragovi od rana vatrenim oružjem, između ostalog i pucanjem u zatiljak, čak i kod dece.

Za nešto tako ponuđena je drugačija verzija: kao – noću su u Hulu upale pristalice režima i napravile klanicu. Zašto baš u Hulu, i zbog čega je baš taj grad kažnjen – za sada još nisu smislili. Ali – dešava se to kada se provokacije smišljaju na brzinu. A mnogi posmatrači su primetili da je Burham Galjun, vođa opozicionog Sirijskog nacionalnog saveta, podneo ostavku. On i grupa njegovih istomišljenika su napustili SNS zbog bahatosti „braće-muslimana“ u tom savetu. A možda stari parižanin Burham Galjun nije u sebi našao dovoljno snage da prihvati metode sve većih po obuhvatnosti krvavih provokacija, koju je sirijska opozicija najzad odlučila i da otvoreno naoružava.

Jer upravo opozicija, a konkretnije naoružane bande koje su i digle pobunu, seju smrt u svojoj rođenoj zemlji. A još nije uspeo da se utiša ni odjek strašnih eksplozija u Damasku, kod kojih je učešće opozicije bilo sasvim očigledno, mada ih, zbog nečega, Vašington nije osudio ni na koji način.

Pogibija potpuno nevinih ljudi u Huli može da bude delo samo onih koji se bore da svrgnu zakonitu vlast u Damasku, bez obzira što zbog toga moraju da koračaju preko brda leševa.

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)