Војислав Коштуница: На Ђурђевдан се ломи судбина народа и Србије

Разговарао Никола Врзић

Свако ко погледа у каквом су нам стању данас држава и народ, после четири године политике да ЕУ нема алтернативу, јасно види да је нешто озбиљно труло у држави Србији. Стотине хиљада људи остало је без посла, Косово је признато са звездицом, Војводина је добила противуставни Статут, Декларацијом о Сребреници жртве се деле на подобне и неподобне. А то је тако, јер је Србија на потпуно погрешном путу

 

Готово прогнани из највећих српских медија, Војислав Коштуница и странка на чијем је челу, Демократска странка Србије, већ месецима обилазе Србију, подсећајући је да би после четири године европског пута који нема алтернативу требало да се окрене себи и заштити својих, а не интереса Европске уније. Као алтернативу ЕУ догми, ДСС и његов председнички кандидат понудили су платформу политичке и војне неутралности Србије. О том концепту, али и о односима са Вашингтоном и Бриселом, о економским и политичким последицама ЕУ интеграција, о стању у српској држави и значају ђурђевданског гласања, за „Печат“ говори Војислав Коштуница, кандидат ДСС-а за председника Србије.

На ђурђевданске изборе ви и Демократска странка Србије излазите с платформом политичке и војне неутралности Србије. Зашто мислите да је за Србију неутралност боља од пута у Европску унију?
Да ли је за Србију боље да буде политички и војно неутрална држава или је боље да постане чланица ЕУ и НАТО-а, представља прво и суштинско питање од којег зависи будућност Србије. Као свака нормална држава морамо се запитати шта је Србија добила, а шта изгубила на европском путу. Свако ко погледа у каквом су нам стању данас држава и народ, после четири године политике да ЕУ нема алтернативу, јасно види да је нешто озбиљно труло у држави Србији. Привреда је опустошена, стотине хиљада људи остало је без посла, хиљаде фирми је угашено, Косово је признато са звездицом, Војводина је добила противуставни Статут, Декларацијом о Сребреници жртве се деле на подобне и неподобне. А то је тако, јер је Србија на потпуно погрешном путу, а на погрешном путу све је узалудно, све је погрешно. Политичка неутралност отвара врата сарадње Србије са свим државама и то је пут којим би наша земља требало да иде, јер омогућава економски развој и мирну и сигурну будућност Србије.

На политичкој сцени Србије безмало сте усамљени у противљењу даљим ЕУ интеграцијама, док испитивања јавног мњења – чак и она која је организовала власт – показују да мање од половине грађана Србије подржава приступање Србије ЕУ. Како објашњавате ту диспропорцију?
Велике светске силе не зову се без разлога великим. Нема сумње да Брисел и Вашингтон своју моћ и своје интересе по сваку цену хоће да наметну на Балкану. Србија је, историјски гледано, увек била предмет интересовања великих сила, јер битно утиче на однос снага на Балкану. Због тога се и дешава да је народна воља у Србији на једној страни, а да велике силе хоће нешто сасвим друго да наметну Србији. То је вечна борба, и резултат зависи од истрајности народне воље и од притиска великих сила. Јасно је да Брисел и Вашингтон не бирају средства да Србији навуку ту кошуљу која се зове ЕУ и НАТО, као што је и све видљивије да народ не жели да своју државу, своје интересе и своју слободу подреди странцима.

Ваши опоненти – иако углавном избегавају директан дијалог о (бес)корисности ЕУ интеграција, узимајући их радије као догму – тврде да је неутралност немогућа ако је не признају велике силе. Како одговарате на такве тврдње?
Тачно је да би многе велике силе највише волеле да је Србија марионетска творевина која испуњава налоге ЕУ и НАТО-а. Али велике силе уважавају и, како оне кажу, реалност. Дакле, ако у Србији реалност буде да је већина грађана за политичку и војну неутралност, онда је то чињеница коју ни Брисел, ни Вашингтон не могу да игноришу. При том, они добро знају да политичка неутралност не значи да је Србија њихов непријатељ, већ напротив, неутралност подразумева сарадњу са свима. Србија би требало да сарађује са великим силама, али не на начин да се подређује њиховим интересима, већ да као неутрална држава сарађује у своју корист.

Уколико би победила ваша идеја да Србија постане неутрална, био би то својеврсни преседан; постали бисмо прва земља која је ушла у процес ЕУ интеграција, а онда рекла да неће даље. Како би реаговала ЕУ (и САД)? Мислите ли да би разним неформалним притисцима и средствима која су им на располагању покушали то да спрече, све и ако је реч о процесу који се, кажу, одвија на добровољној основи? Да ли је, заиста, неутралност друго име за слободу Србије?
У праву сте када кажете да би ЕУ и САД покушали на разне начине да Србију држе у потчињеном и подређеном положају, као што је то данас случај. Једноставно, велике силе тако делују. Али сам уверен да би једном мудром и промишљеном политиком, наравно уз јасну подршку народа, Србија пронашла начин да на основу политичке неутралности преуреди своје односе са ЕУ и САД-ом. Знате, нису велике силе биле одушевљене ни када су Карађорђе и Милош мењали реалност у којој је Србија била подређена, а не слободна држава. Ипак су временом прихватиле, како кажете, реалност да је Србија одлучна да постане суверена држава. Потпуно сам уверен да је политичка неутралност право име за слободу Србије, док је европски пут заправо пут потчињавања великим силама.

Верујете ли да ЕУ стварно жели да прими Србију – макар и скраћену за КиМ – у своје чланство  или су ЕУ интеграције, заправо, измишљене да буду покриће за учешће Србије у изградњи независног Косова? Ово питам зато што ЕУ упорно не инсистира да Србија испуни четири критеријума из Копенхагена, док, насупрот томе, пред Србију непрестано поставља косовске услове.
Оно што Брисел сада хоће јесте да условљава, притиска и непрестано уцењује Србију. Пре свега, ЕУ жели да Србију што дубље увуче као саучесника у прављење лажне „државе Косово“. Брисел нема интерес да Србији саопштава своје планове о томе да ли ће за пет, десет, или петнаест година ЕУ уопште постојати или ће се преуредити у неку сасвим другачију организацију. ЕУ, наравно, води рачуна о својим интересима, а право је питање шта Србија ради и зашто пристаје на оно што не одговара и не доличи слободној земљи, слободном народу и слободним људима.

Србија је  бриселским договорима Борка Стефановића далеко одмакла у изградњи независне косовске државе. Можемо ли назад, и како? Хоћете ли поништити владине уредбе о спровођењу тих договора, будући да сами договори нису усвојени, а многи сматрају да су усвојене уредбе врло сумњиве легалности?
Ако Србија настави да иде европским путем не само да се ништа неће променити, него ће још много гори споразуми бити направљени. Само ако Србија прогласи политичку неутралност и тиме темељно промени своју државну политику, стећи ће неопходан легитимитет да све споразуме који нису правно ваљани и нису у интересу српског народа и Србије прогласи необавезујућим.

Како вратити преговоре о Косову под окриље Савета безбедности УН? Да ли је довољно прекинути ове бриселске „преговоре“ којима управљају ЕУ и САД? Заправо, можемо ли уопште да их прекинемо?
Када прогласите да су европске интеграције светиња и мера нашег живота, онда је немогуће одбацити предлоге који стижу из Брисела. Али ако промените политику и прогласите политичку неутралност, онда се ствари из корена мењају и српски интереси постају мера нашег деловања. Србија не би требало ништа да прекида, то је негативан приступ, него би требало да позитивно приступа сваком проблему. То значи да је проглашавање политичке неутралности један нови начин успостављања односа са Бриселом, у којем ми водимо рачуна о поштовању међународног права и поштовању властитог Устава. А када политички неутрална Србија поштује право, самим тим и питање Косова се враћа тамо где му је и било место, а то је Савет безбедности УН.

Од Србије су САД и ЕУ затражили да укине „паралелне“, односно своје институције на КиМ. Као последица тог захтева, владајуће партије, али и добар део опозиционих, одустале су од учешћа у локалним изборима у нашој јужној покрајини. Значи ли то да данашња Србија, и то на стоту годишњицу од славног ослобађања Косова и Метохије, има политичку елиту која је од конкретне борбе за опстанак државе Србије на КиМ, практично, одустала?
И овим питањем се поново враћамо на избор да ли би Србија требало да буде политички и војно неутрална или би требало да постане део, како кажу, евроатлантске породице? Евроатлантска породица је саопштила да је Косово независна држава, та породица сматра да су српске институције на Косову паралелне, евроатлантска породица је против локалних избора, и они су уверени да је све то сагласно њиховим породичним уверењима. Не можемо ми да знамо боље шта су интереси и вредности евроатлантске породице од њих самих. Али оно што ми можемо и шта би требало да урадимо јесте да се боримо за српске интересе, за српску државу и за српски народ, иако евроатлантска породица заступа интересе албанских сепаратиста. Свако нека ради свој посао. Не можете бити и за интересе евроатлантске породице и за интересе Србије.

Какво реално (та реч је ових година у моди) решење за проблем Косова и Метохије ви нудите? Западне силе желе да ове године окончају надгледање независности Косова – што је немогуће без директне српске колаборације – донедавни председник Борис Тадић, сасвим на том трагу, залаже се за постизање што хитнијег договора, инсистирајући само да неће признати независност Косова… Хоће ли се од Србије, пре формалног признања, тражити да омогући Косову да постане чланица УН, можда кроз неки облик „модела две Немачке“ који се често спомиње? Ви сте, насупрот свему томе, више пута истакли да би замрзавање конфликта, у овом моменту, за Србију било најбоље решење…
Уверен сам да ће, ако настави европске интеграције, Србија морати у потпуности да испуни план ЕУ и САД-а о стварању лажне „државе Косово“. То је једноставно тако, и ако се иде тим путем онда се морају поштовати правила евроатлантске заједнице. За ове четири године власт коју су сачињавали ДС и његов стратешки партнер СПС одрадили су велики посао када су у питању захтеви евроатлантске заједнице. Да не набрајам шта су све ДС и СПС прихватили, од прихватања ЕУЛЕКС-а, до довођења албанских цариника и полицајаца на прелазе. Биће још већи притисак на Србију да се убрза стварање лажне „државе Косово“, док је наш прави интерес да ствари закочимо и замрзнемо, јер је очигледно да нам бриселски преговори не иду у прилог.

О очајној ситуацији у Србији, после четворогодишње владавине владе Мирка Цветковића, скоро да и не вреди трошити речи; у расулу су и држава, и економија. Шта данас мислите о Борису Тадићу? Можете ли да издвојите макар један потез актуелне власти у протекле четири године, који бисте оценили као државно и национално одговоран? Шта бисте, да сте током те четири године ви били на власти, учинили супротно, нарочито када је о економији реч?
Четири године власти ДС-а и СПС-а опустошиле су Србију. Објективна оцена рада Цветковиће Владе, заправо више Тадићеве него Цветковићеве Владе је таква да се слободно може рећи да је ово једна од најгорих Влада. А када је реч о Тадићу показало се да је његова политика да ЕУ нема алтернативу потрошена, погрешна, лакомислена и погубна за Србију. Србија је сувише важна земља и на изузетно важном месту, и зато јој је неопходна добро промишљена, озбиљна и одговорна политика. Уверен сам да је политичка и војна неутралност у најбољем интересу Србије и српског народа.
А ако би требало да издвојим шта је одлазећа власт добро урадила, онда бих од целе те политике једино као позитивно издвојио чињеницу да није продат „Телеком“. Добро је познато колико се ДСС најоштрије противио овој продаји.
Наравно да је све могло да се другачије ради када је у питању економија. Па само због ССП-а са ЕУ српска привреда је изгубила стотине милиона евра, а хиљаде предузећа је затворено. Поставимо питање колико смо проблема могли да решимо у нашој привреди да нисмо, на нашу штету, спроводили ССП? Тај погрешни пут у који нас увлаче европске интеграције је кључна грешка, која је нанела тежак ударац српској привреди.

Окренимо се предизборној кампањи за ђурђевданске изборе. Чудите ли се што вас у медијима једва спомињу? Шта мислите, због чега влада толика незаинтересованост медија за ваше, и активности ДСС-а?
Када прођу ови избори, мислим да ће се и они који су креирали овакву медијску сцену одрицати своје улоге у овом недостојном послу. Не ради се ту само, како кажете, о незаинтересованости медија за ДСС, већ о грубом срозавању медија на послушнике политике да ЕУ нема алтернативу. Све то изгледа јадно и тужно, и не знам ко може бити поносан на овакву медијску сцену и похвалити се да су овакви медији његових руку дело.

С друге стране, као политичар од искуства, како вама лично изгледа кампања ДСС-а за овогодишње изборе у односу на неке од претходних? Како реагује народ када види и чује оно што на телевизији и у новинама не може? Може ли теренска кампања, какву водите, да превагне над вашим изгнанством из највећих медија?
Видео сам да народ као никада раније пажљиво жели да саслуша оно што говоримо о политичкој и војној неутралности Србије. Мислим да је кампања уродила плодом, јер се у Србији чуло за идеју о политичкој неутралности и она је грађанима више него добро аргументовано представљена.

Чујемо, и током ове предизборне кампање, бројна лепа обећања. Помозите нам; коме смемо да поверујемо? Могу ли Викиликсова открића тајних депеша америчке дипломатије да нам послуже као путоказ?
Народ је негде осећао и знао да ствари управо тако стоје  како је показао Викиликс. Наравно, велика је ствар што је то документовано и што више није реч о слутњи, него о чврстим и непобитним чињеницама. То је важно и због тога што више не може важити алиби који се често може чути, како наводно нешто нисмо знали. Што би рекао песник, низ то уже светлог европског пута смо се спуштали, па се уже умало не претрже. На народу је да одлучи 6. маја коме ће указати поверење и којим би путем Србија требало да иде. Ми позивамо грађане да свој глас повере политици неутралности и чврсто стојимо иза своје речи да је будућност земље у неутралности, јер политичка неутралност омогућава економски развој и мирну и сигурну будућност слободне Србије.

Будете ли у прилици, с ким ћете ући у наредну Владу Србије, а са ким сигурно не? И под којим условима? И директно да вас питам: ако буде математичке могућности да ДСС и СНС формирају владу, и ако договор о принципима на којима би био заснован рад те владе буде могућ, хоће ли Вашингтон и Брисел дозволити да таква влада буде формирана?
Ми не постављамо никоме никакве услове, већ јасно и потпуно отворено заступамо своју политику и бранимо становиште да је за нашу земљу, за наш народ, за српску привреду, најбоље да Србија прогласи политичку неутралност. Отворени смо да разговарамо која је политика најбоља за будућност Србије. Видели смо да за ове четири године владавине ДС-а и СПС-а никаквог разговора у Србији није било, јер су ове две странке прогласиле политику да ЕУ нема алтернативу за званичну државну догму. Нема упечатљивијег примера политичког екстремизма од овог проглашавања да пут у ЕУ нема алтернативу. С друге стране, на СНС-у је да одлучи да ли прихвата разговоре, где би на столу била идеја о политичкој и војној неутралности Србије. Ми смо за такав разговор спремни, и уверени смо да имамо јаке аргументе у рукама.
А странци би наравно желели да, као и на прошлим изборима, баш они састављају Владу. Што се тиче ДСС-а, нема горе и погубније ствари за једну државу него да јој странци одређују ко може, а ко не може да буде у влади. Смисао политичке неутралности је управо у томе да Србије буде слободна, да сама одлучује о својим интересима и да са странцима сарађује, а не да им се потчињава.

Најзад, за крај: шта и ако после ових, ђурђевданских избора, све остане исто? Тадић поново председник, иста или слична, појачана ЛДП-ом, коалиција на власти… Шта ће у наредне четири године остати од Србије? И при том не мислим само на Космет, већ и на Војводину, Рашку област, отварају нам се и влашка и бугарска питања као услови даљих ЕУ интеграција… Да ли су, заиста, ови избори за Србију „бити или не бити“?
Избори заиста јесу „бити или не бити“ за Србију, јер се на њима одлучује о будућности Србије и одређује пут којим би наша земља требало даље да иде. Да ја вас питам, има ли данас некога у Србији ко би се изненадио ако се на европском путу постави, заправо настави да поставља питање Косова, Војводине, Рашке, Влаха, Бугара и још неколико других „обесправљених“ националних мањина? Јасно је свима да би нас на европском путу неминовно чекало и отварање свих ових проблема. За такозвану евроатлантску породицу Србија је сувише велика и сувише јединствена држава. Евроатлантска породица би да нас смањи и изнутра федерализује. Тако су урадили са великом Југославијом; најпре су је федерализовали, а потом допринели њеном насилном разбијању. На српском народу је да на Ђурђевдан одлучи шта нам ваља радити и који пут изабрати. Сви знамо да се на овим изборима ломи судбина народа и судбина Србије. Зато је од пресудне важности да грађани овог пута не гласају за Европску унију, већ да гласају за Србију.

13 коментара

  1. Kostunica i Dveri za spas Srbije!

  2. Narode srpski podrzite Kostunicu i njegovu politiku za slobodu Srbije!

  3. Ukrasce 200 000 glasova, dati LDP, da predju cenzus i otruju Srbiju.
    Dzaba postenje, mudrost, konzistentnost.
    Zao mi je, trebali ste ostrije pre 5-6 god, g. Kostunica. Slaba vajda od doslednosti, kad nas ovi progutase.
    Crno nam se pise, isto kao kad je Aleksandar pravio Jugoslaviju, i Broz potkazao Golubica.

  4. Aleksandar R.

    E moj dobri Vojo. Bog te pozivao na mnoge godine. Sta si radio 4 godine Vojo. Kanda si bio zimskim snom uspavan pa ti se produzio. Ni glasa da pustite na ovo rastakanje Srbije. Da ne spominjem odu istorijsku gresku o raspustanju Vlade 2008. sto je rezultiralo dovodjenjem najgore srpske Vlade u istoriji postojanja srpske drzave. Do nas je toliko pokopalo Vojo da se moze meriti samo sa komunistickim satiranjem srpstva. U isto vreme gurnulo je Nikolica u ruke Amerikancima. Znam, imao si mozda pogresne savetnike. Pa jesi li ih se oslobodio? I da jesi, nista se vise ne moze promeniti. Samo nastavi da spavas Vojo u lepoj nam Bosuti, koliko sam puta kroz nju prosao. Vreme brzo ide. Mi moramo da radimo, srpski narod cekaju jos mnoge borbe od kojih ce neke biti sudbonosne za goli fizicki opstanak. Ziv nam bio.

    • Vladimir Čobić

      Nije voja spavao, nije Voja ćutao. Ko je imao oči i hteo da vidi i ko je imao uši i hteo da čuje, video je i čuo je Voju skoro svakoga dana u te 4 godine. Ali moj dobri Aco, mnogo je sladje bilo zabiti glavu u pesak i slušati evropske bajke, nego Vojinu istinu.
      Voja je častan čovek i prosto ne ume i ne može da se ponaša kao podlac. Zato je pošteno raspustio vladu i dao narodu šansu da pokaže šta želi. Narod je želeo da proda Kosovo za 1000 evra i Fijat u Kragujevcu. Narod je hteo ovu vlast i platio je cenu za to. Ni Isus nije moga da spasi one koji nisu hteli spas, a kamoli Koštunica… Treba lečiti ovaj narod pod hitno, a dr. Voja mu dodje kao prva pomoć…

  5. Zasto se gospodin Kostunica vec jednom ne izjasni glasno i nedvosmisleno da je za saradnju sa Dveri i onda narod nece biti rasparcan glasanjem

  6. Да је Србин – јесте.
    Да воли свој народ и своју земљу – чињница.
    Да не јуриша на власт ради власти – показао и доказао.
    Да аргуметима доказујеш своје ставове – проверено.

    Да, мрзе га, зато што:
    ОН ЗНА ЗАШТО треба,мора,може и хоће да воли Србију и све у њој…

    Да, мрзе га:
    -сви они који не воле Србију, српски народ, српску земљу и све који слободно и слободоумно живе у њој, стотинак нација без обзира ко су;
    -вечномрзци и вечномрскиње који не подносе никог ко је оличење Србије, српства, слободе, напредка, прогреса, афирмације српства и српког достигнућа у свим сверама где смо били или где смо и даље неприкосновени.
    -сви они који су променили ВЕРУ, припадност СРПСКОМ ентитету, писму, језику, култури и шта нису све, а не смеју да ЈАВНО кажу: да више нису Срби и да немају ништа заједничко са Србијом ;
    -сви они који су увек мрзели писменост у Србији и српком народу и сви који толико МРЗЕ, да не могу ни да „сањају“ Вука Караџића, Теслу, Миланковића, Цвијића, Андрића, Ћосића и на стотине младића и девојака из света науке и технологије, уметности, спорта, културе итд. итт. који владају знањем и звањем Светом од 7 милијарди;
    -сви они који не воле српску ЗАСАТАВУ која се слободарски и поносно вијори на небу ове ПЛАНЕТЕ ради достигнућа спортиста, уметника, научника, деце, младића и девојака који промовишу пре свега ЧОВЕЧНОСТ, али и ЈУНАШТВО и ВЕШТИНУ ове напаћене Отаџбије;
    – јер се НЕ СТИДИ ПОТОМАКА, већ ИХ и ИМ ПОШТУЈЕ и време и место и тренутак у ком су битисали, а зарад будућности младости којој мора да се створи СТВАРАЛАЧКИ ПРОСТОР;
    -јер млади људи хоће,желе и морају да раде и зарађују, а не да их РАЗВЛАЧЕ по свету, па макар он био и “демократски”;
    – јер то СВЕ може једино у СЛОБОДИ и само уз РАД и РАД и РЕД!

    Посао је велики и изазов за ОДВАЖНЕ.

    КО ВОЛИ – НЕК ИЗВОЛИ !

    • pa isto se moze reci i za DVERI i oni su se za 13 godina nesebicnog drustvenog rada pokazali da mogu da zajedno sa DSS-om i Kostunicom povedu ovaj namuceni srbski rod u SLOBODU!

  7. Bojim se da ce rezultati i ovih izbora pokazati neverovatnu politicku nepismenost gradjana Srbije.

  8. Nadala sam se da smo mi Srbi normalan narod i da ćemo na ovim izborima kazniti Tadića za propuštene i izgubljene godine , izgubljenu srpsku mladost , uništavanje privrede i fabrika ali ne Srbi su ” lud ” narod ponovno dati tolike glasove ljudima kao Tadić ili Čeda koji su Srbiju doveli u bedu ?Čeda umesto da završi na robiji dobija” preko 6 % glasova” pa dali je moguće da je u mojoj Srbiji 6 % teških izdajnika svog naroda ? Totalno uništenje SRS je još veća sramota Srba ništa drugo nego zbogom Srbijo, odoh ja sa porodicom u Beč ,tamo Srbi imaju veća prava nego u ovoj nazovi Srbiji.

  9. Žao mi je što to moram jasno reći niti Kurir više nije slobodna srpska novina.Štite Tadića, Čedu, Čanka, Vuka i ostale izdajnike iz Srbije.Ne puštaju postove sa istinom o tim velikim izdajnicima Srbije nego forsiraju laži zapada kurirovci sram vas bilo naroda.

  10. Cenjeni gospodine Kostunica,
    na zalost, na Djurdjevdan se sudbina Srbije nije prelomila, no slomila.

  11. narod gubi zemlju svoju, a dje mu ojde pamet.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *