Vladimir DIMITRIJEVIĆ: ZAŠTO KAŽEŠ „EVROPSKA UNIJA“, A MISLIŠ NA TREĆI RAJH? MALI KVIZ ZA EUTOPISTE

Ko je prvi zagovarao ideju Centralnoevropske unije i „evropskog ekonomskog područja“ sa „fiksnim valutama“: a. Žan Mone, francuski privrednik i politički vizionar buduće EU; b. Robert Šuman, nemački političar i vizionar buduće EU; v. Valter Funk, ministar ekonomije Trećeg Rajha? Ko je prvi organizovao naučni skup o Evropskoj zajednici, s koga je objavljen obiman zbornik, gde je istaknuto da nijedna evropska država „ne može sama da ostvari najviši nivo ekonomskih sloboda neophodan za zadovoljavanje svih društvenih potreba“, zbog čega treba pristupiti ostvarivanju ciljeva kao što su slobodan protok robe i kapitala u Evropi (uključujući i Englesku), carinska unija, novi sistem kreditiranja, platnog prometa, koordinacija poreza, cena i plaćanja poljoprivredne proizvodnje u Evropi: a. Evroentuzijasta Žak Delor; b. Evrofil Jelko Kacin; v. Valter Funk, ministar ekonomije Trećeg Rajha? Ko je prvi sanjao o „najširem ekonomskom ujedinjenju Evrope“, još 1940. a. Havijer Solana; b. Oli Ren; v. maršal Herman Gering? Ko je, i kada, osnovao Evropsku komisiju: a. Barozo i Ketrin Ešton; b. Mone i Šuman; v. Joakim fon Ribentrop, ministar spoljnih poslova Rajha? Ko je osnovao poseban Ured za evropsko planiranje i predvideo ujednačavanje putnih dokumenata u Evropi: a. Toni Bler; b. Bernar Kušner; v. Hajnrih Himler, šef SSa? Ko je izgovorio sledeće reči: “Kolikih bi problema čovečanstvo, a naročito evropski narodi, bili poštređeni da su se prirodni i očevidni životni uslovi poštovali kad su se politički oblikovali evropski životni prostor i ekonomska saradnja! Evropski narodi čine jednu porodicu u ovom svetu! Nije baš pametno zamišljati da tako puna kuća kakva je Evropa, zajednica naroda, može tako dugo da održi različite pravne sisteme i razne koncepcije zakonodavstva“: a. Valter Halštajn, prvi predsednik Evropske komisije od 1958. do 1967; b. Van Rompej, aktuelni EUropejac broj 1; v. Adolf Hitler? 7. Ko je rekao da će „u 2ooo. godini Evropa biti ujedinjeni kontinent“: a. Mone i Šuman; b. Konrad Adenauer, predsednik Zapadne Nemačke; v. Jozef Gebels?

ODGOVORI: Ako imate najviše odgovora pod a i pod b, Vi ste nepopravljivi evroentuzijasta i treba da nastavite putem koji, kao i biološka smrt, „nema alternativu“u ovom svetu; ako ste na svako pitanje odgovorili odgovorom pod v, vi ste nepopravljivi reakcionar i konzervativac, evroskeptik i evrocinik, ali – Vi ste sasvim u pravu. Jer, pod 1: Valter Funk je zaista prvi čovek koji je tražio osnivanje Centralnoevropske unije sa „fiksnom valutom“, još 194o.godine; pod 2, taj isti Valter Funk, blizak Hitlerov saradnik, godine 1942. napravio je naučni skup u Berlinu, na kome su učestvovali mnogi priznati stručnjaci iz raznih oblasti,posle čega je objavljen zbornik „Evropska zajednica“; pod 3. Herman Gering je, 22. juna 194O. godine naredio da se hitno načini plan „širokog ekonomskog ujedinjavanja Evrope“; oko tačke 4: Ribentrop je, u Ministarstvu spoljnih poslova Rajha, zaista osnovao Evropsku komisiju, koju su vodili V. Dajc i A. Siks, autori planova Evropske konfederacije i skice za budući Ustav iste. Pod 5: Himler je, u okviru svog štaba, imao Ured za evropsko planiranje, koji se bavio izradom „Priručnika evropske socijalne politike“; a tačka 6. je više nego jasna: Hitler je sanjao o jedinstvenoj Evropi, i o tome govorio u Rajhstagu, 7. marta 1936. godine. I, naravno, pod 7, Gebels je video da će Evropa biti jedinstvena država do 2ooo. godine, što je i objavio u časopisu Der Angriff, 30. januara 1945. Da, da, čitaoče: 1943, Ribentropovo Ministarstvo spoljnih poslova pravilo je nacrt svoje prestavke o Savezu evropskih država: “Ujedinjenje Evrope koje se u istoriji već davno ocrtava predstavlja nužan razvoj/…/Evropa je postala suviše mala za međusobno izolovane i zaraćene suverenitete/…/Savez evropskih država mora biti zajednica po mogućnosti svih evropskih zemalja“. O svemu ovome, i mnogo čemu drugom, može se čitati u knjizi Rodnija Etkinsona: “Začarani evropski krug/ Korporatne elite i novi fašizam“ (Svetovi, Novi Sad, 1996.). A zašto o ovome uoči 9. maja, Dana Evrope? Zato što se romanogermanska Evropa, kako ju je zvao knez Nikolaj Trubeckoj, i za vreme Trećeg Rajha, i danas, kad su joj usta puna „antifašizma“, slično odnosi prema pravoslavnim narodima, pre svega Rusima i Srbima. FAŠIZAM, ANTIFAŠIZAM, SRBI I RUSI Evropska unija slavi kao svoj praznik 9. maj, dan pobede nad nacizmom i fašizmom, koji je utemeljio njenu demokratsku budućnost (navodno, to je sadašnja EU stvarnost).

S obzirom da je EU u velikoj meri sastavni deo NATO Imperije, već dugo se u okviru njenih ideoloških laboratorija vrši pokušaj revizije utvrđenih istoriografskih činjenica: Rusiju, koja je imala ključnu ulogu u oslobađanju Evrope od Hitlerovih hordi,nastoje da uklone sa antifašističkog obzorja evropske istorije, iako je podnela najveće ljudske i materijalne žrtve u borbi za Evropu.

Srbe, narod koji je imao dva antifašistička pokreta (rojalističko-legitimistički i levičarsko-revolucionarni, četnike i partizane), srbijanske nevladine organizacije u službi Vašingtona, na sve moguće načine žele da proglase „fašistoidnim“(1), dok njihovi saveznici u EUtopijskim strukturama ovdašnje vlasti pokušavaju da, kad je država Srbija u pitanju, izvrše radikalnu izmenu ishodišta Drugog svetskog rata na ovom prostoru (recimo, da vrate potomke proteranih folksdojčera u Vojvodinu i „zaborave“ zločine mađarskih hortijevaca prema Srbima u Bačkoj, a da i ne govorimo o svesnom i namernom zanemarivanju Jasenovca, zarad približavanja Hrvatskoj).

Istorijska istina je, međutim, nepobitna: Srbi, za razliku od svojih sugrađana (poput Hrvata, bosanskih muslimana, Arbanasa, Mađara i Bugara) u Kraljevini Jugoslaviji, koju je Hitler raskomadao, nisu imali nikakvih simpatija prema Hitleru, Musoliniju i Silama osovine. Herman Nojbaher, specijalni Hitlerov izaslanik za Balkan, u svojim uspomenama bio je krajnje jasan: jedini narodi koje su Rim i Berlin na Balkanu okupirali bili su Srbi i Grci; svi ostali su bili saveznici Sila osovine (na primer, od Hrvata i bosanskih muslimana, po Himlerovim instrukcijama, napravljena je SS divizija „Handžar“,a od Arbanasa SS divizija „Skenderbeg“).Čak i srbijanski kolaboracionista, đeneral Milan Nedić, nije bio nikakav germanofil. Predratni levičar, vođa Zemljoradničke stranke, Dragoljub Jovanović, u svojoj knjizi uspomena „Ljudi, ljudi“ tvrdi da je, još 1940. godine, Nedić preko njega stupio u dodir sa sovjetskim ambasadorom u Beogradu, Plotnjikovim, i obavestio ga o tome da Nemačka sprema napad na Sovjetski Savez. I Nojbaher govori o Nediću kao srbskom patrioti: “Nedić je od Nemaca stalno doživljavao razočarenja i bio je ogorčen njihovim postupcima. On je neprestano hteo da podnese ostavku na mesto predsednika vlade./…/ Nadao se da će, ako pristane na saradnju sa okupatorom, olakšati zlu sudbinu Srba i poboljšati njihov položaj“. On je čak odbio da pošalje, makar i simbolično, bilo koju srbsku jedinicu pod svojom komandom, na Istočni front, protiv Rusije.

EPILOG. Srbi su, u doba početka raspada SFRJ, imali mirnu savest: bili su saveznici zapadnih demokratija u oba svetska rata, kao i žrtve germanskog ekspanzionizma u Prvom i fašističko – nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu. Ipak, ispostavilo se da su se bivši saveznici sa Zapada našli na strani srbskih neprijatelja. I danas, kad više nema Slobodana Miloševića, koji je, tobož, izazvao zapadnu srbofobiju, rat protiv srbskih interesa se nastavlja, ovog puta pod okriljem Evropske unije. Zato većini Srba više nije čudno što nas je Ujedinjena Evropa, 1995. i 1999, sa svojom saveznicom, Amerikom, bombardovala osiromašenim uranom, kao što im više nije čudno da nemački vojnici na okupiranom Kosovu i Metohiji stoje tamo gde su im dedovi bili od 1941. do 1944. godine.

Za Srbe nema mesta ni u Hitlerovoj, ni u NATO EU, makar da domaći evrofanatici pričaju otužne bajke o našoj budućnosti pod žutim zvezdama na plavoj pozadini(2). No, kako je pevala pesnikinja Desanka Maksimović, „Srbija je velika tajna“. To jest, po Milovanu Danojliću: “Ne gledaj ni zvezde, ni novine./Uzmi daščicu lipovine,/I u njoj dubok ureži usek./Gde je šta stajalo, stajaće uvek!“ Jer, kako reče Vladika Nikolaj, Srbija je sused Evrope, ali ona nije Evropa. Pogotovu nije Evropa koja je, s podjednakim žarom, pod kukastim krstom ratovala protiv Rusije, a sada je opkoljava raketnim sistemima, pod zastavom NATOa.

Napomene

(1) Ogled o tome napisao je Slobodan Antonić („Istorijski revizionizam „Druge Srbije““, u knjizi Slobodan Antonić:“Višijevska Srbija“, Čigoja, Beograd 2o11, str. 129-139 ). Recimo, po izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji 2oo6.godine, za likvidaciju Jevreja Srbije u Drugom svetskom ratu nisu odgovorni isključivo Nemci, nego i Nedićev režim, to jest Srbi (mada, kako piše Jaša Almuli, beogradski Jevrejin i istoriograf ovdašnjeg holokausta, “jedino su nemački okupatori odlučivali o uništavanju Jevreja u Srbiji i /…/ izvršioci bili nemački organi“, „Politika“, 14. januar 2oo8.) Latinka Perović, „majka Druge Srbije“, čak iznosi tezu po kojoj je „srpski fašizam“ autohtona pojava, skoro stariji od onog u Nemačkoj i Italiji.

(2) Naš poznati istoričar, dr Dragoljub Živojinović, ozbiljno upozorava, u intervjuu majskoj „Geopolitici“: „A najveći od svih neprijatelja je naša unutrašnja nesloga, zbog koje nikako da utvrdimo šta su naši nacionalni interesi i prioriteti, i da se ponašamo državotvorno. Zato nam je više nego ikada potrebna trezvenost, jer Vojvodinom danas haraju Mađari, Rumuni uzbunjuju Vlahe, Raškoj preti islamizacija, a Hrvatska ucenjuje Srbiju zbog ulaska u EU, isto kao i Rumunija, Bugarska, Mađarska./…/ Izlaz uvek postoji, ali da bismo ga našli, mi to moramo hteti. Nisam siguran da u ovom trenutku politički, privredni, pa čak i intelektualni establišment Srbije uopšte želi da se odbrani od puta koji nas vodi u gubitništvo.“

Izvor: “Fond strateške kulture”  srb.fondsk.ru