Пише Милорад Вучелић
Ако вам неко кућу претвори у рушевину, раскрчми земљу и доведе вас до просјачког штапа, има најбоље препоруке да и даље одлучује о вашој судбини и да му приде поверите оно што је остало од ваше душе. Овакав закључак намеће се свакоме ко прати дешавања око састављања српске владе. Додамо ли томе да онај коме поверавате бригу о рушевинама државе коју је сам направио и свечано обећава да ће наставити како је и до сада радио, и да баш ништа неће променити – слика постаје још потпунија и јаснија, а почетно поређење све основаније. Катастрофално стање у држави је, дакле, прва препорука за наставак владавине исте оне страначке коалиције која је то стање и произвела. И после „социјално одговорне владе“ из 2008. године стигло се до „социјално одговорне владе“ 2012, и то у политички истом саставу.
Гледајући на досадашње преговоре и меркања политичких лидера, чији су изборни резултати углавном последица изборне крађе, неодољиво се намеће поређење са вешћу да су у Украјини пред Европски шампионат у фудбалу „реновирани и ушминкани сви бордели и салони за масажу“ и да су „украјинске проститутке вишеструко подигле цене својих услуга“. Поређење је само делом основано јер се у случају украјинских проститутки ради пре свега о уважавању тржишних закона понуда и потражње, а све уз тежак рад, сопствено улагање, ризик и слободу избора.
Занимљиве су и тврдње наших аналитичара и политичара да би неко ко је изгубио изборе за председника државе баш зато требало да буде премијер. Њега, наводно, покривају гласови које је добио у изгубљеној финалној утакмици. Упућени и интернационално обавештени чак кажу да о примени овог пелцера на Америку већ размишља Барак Обама. Он се нада да би га његов евентуални пораз на председничким изборима могао најбоље препоручити за место будућег државног секретара у администрацији Мита Ромнија, његовог данашњег такмаца. А био би то и доказ поштовања расне равноправности.
У нашем случају избором бившег председника за премијера покушава се надокнадити штета коју је српски народ направио бирајући Томислава Николића за председника Србије. За то да постанемо свесни каква се опасност над Србију надвила после исхода другог круга председничких избора постарала се и хрватска министрица вањских послова Весна Пусић, упозоривши нас и обавестивши да се о безбедносном ризику Николићевог избора разговарало и на НАТО самиту у Чикагу. Хрватским представницима већ традиционално припада иста улога коју је можда најбоље својевремено протумачио Јован Дучић.
Сви досадашњи партнери који су боравили у влади последње четири године, ако су имало захвални, морали би безусловно да подрже Тадића. Не би требало бити неког нећкања и тврђења пазара. Својим начином владања у којем је био све и свја, он их је, за сада, спасао озбиљних одговорности. Сви чланови владе и сви они који иду уз власт из те кукавне партијске купљевине и обичних трица и кучина, јавно се појављују као тобож недужни створови и као да им је све ово што нас је задесило пало с Марса, а не дошло баш од њих. Исту врсту дуга према Тадићу има и његова партијска олигархија. Не дугује му ништа једино Србија.
Ако би ко и помислио да су се после другог круга избора ЕУ дипломати усмерили, што посетама, што изјавама, на Београд због бриге за нашу катастрофалну економску ситуацију, неслободне и крајње контролисане медије, ужас реформе правосуђа, ради сузбијања корупције или преиспитивања сумњивих приватизација преварио би се.
Испостављене су ЕУ заповести у односу на Косово, о чему се подробно можете обавестити читајући текст Николе Врзића „Три заповести Мирослава Лајчака“ у овом броју „Печата“. Те заповести су Борису Тадићу и Ивици Дачићу већ одавно саопштене, и њиховим пристанком усаглашене, док су за Томислава Николића, бар директно и непосредно, до сада биле непознате. Оно што је пре избора, а у вези са фактичким признањем Косова већ било договорено, сада се избором Николића искомпликовало и, надамо се, неповратно покварило.
Србијом је завладало право и настрано садомазохистичко сладострашће. Са свих насловница и телевизијских екрана разлеже се да су нам сада потребни болни резови и тешке одлуке замрзавања, отпуштања, повећања пореза и разреза, нових намета већ издахнулој привреди, озакоњених приватних утеривача дугова и зеленаша, повећања цена, искључења струје, поскупљења хране, даљег пада курса динара… Стално се помиње некакво кресање са већ вулгарним призвуком који, у ствари, одаје. Колико је то тачно може се закључити када је пред свима нама као на врхунцу некакве сексуалне оргије завапио и урликнуо један наш званичник: „Потребан нам је бич који има ММФ“! Они бичеви који неком могу пасти на памет када су у питању бордели или украјинске проститутке мала су шала у односу на призивање ових бичева који се увијају по већ огуљеним леђима овог народа. Хоће ли се пред тим бичевима испрсити Јован Кркобабић („Мистер њет ММФ-у“) и Ивица Дачић са својим изборним ставовима? Шта мислите?
Наши аналитичари и уредници медија не посустају. Као да се ништа није догодило. Основано се и тачно каже да они немају ни стида, ни срама, али том утемељеном тврдњом се не приближавамо средишту разумевања појаве која је пред нама. Баш је њих брига, не хају они због тога што људи знају да они немају ни знања, ни морала. Не знају они шта је то, нити је њима до тога. Неправични су они који у њима виде „пету колону“ или следбенике неке леве, либералне или десне идеологије. Већина њих су једноставно речено припадници одреда меке окупације Србије. Њима је једино важно да су против Србије. И прилично су нервозни. По свему судећи озбиљно смо их изнервирали.
Важно је да то знамо.
Mnogo toga znamo ali neznam dali smo toga svesni? Olako praštamo
( SAMO VIČEMO NEMA PROBLEMA) a puni smo problema koji se taloži
decenijama. Dozvolili smo da nas uče oni koji nam samo zlo žele.
Josipović,Karamanko ,Kacin i Lajčak ponašaju se kao tutori naših
života.Verovati je da novi predsednik gos, Nikolić neće dozvoliti
uplitanje u naše državne interese i politiku koju Srbija treba da
vodi.
Izborima se samo djelomicno ostvarila volja NARODA. Srpski NAROD opet ispred sebe ima teske protivnike, Ameriku, Europsku Uniju i najtezeg neprijatelja podrzanog od ova prethodna dva – DOMACE IZDAJICE koji su zauzeli najvaznije funkcije u politici, drustvu, sretstvima informisanja……………….koji su si “priustili” evidentnu i evidentiranu izbornu kradju, na koju se nitko ne osvrce.
Dakle, nazalost, ne preostaje drugo, nego da NAROD pokaze sta misli i zeli NA U L I C I…………….
Ja znam da mi je vise nebitno da li sam ziva ili mrtva, jer nisam u stanju da zivim uzdignute glave kao gospodar svoga zivota.Uzalud sam glasala. Nama se u lice smeju zapad i Evropska unija koji nam rade sta zele,imaju kontrolu svega.NIKAD, ALI NIKAD NECU MOCI DA ZABORAVIM KAKO SU BACALI BOMBE NA JEDNU SUVERENU I NEZAVISNU ZEMLJU I NA KOJI SU NACIN SVE PONIZAVALI OVAJ NAROD.Zelim osvetu.Bavim se fizikom i imam silnu zelju da gospodarima sveta posaljem Teslinu Tungusku katastrofu
Tolerisemo vec dugo godina (vise od 10), po Srbiju stetan, sustinski nedemokratski politicki i izborni sistem.
Ogorceni narod je neorganizovan. Biraci-delovi naroda, koji u
partijama vide (a vise je engo dokazano, cak i ovim izborima)
svoje interese, ipak su presudili stetocinama i rusiteljima.
Pred proces porobljavanja i razaranja Srbije, kao da se pojavila
prepreka-kocnica. Hocemo li iskoristiti trenutak, zavisi od nas
i naseg angazovanja. Imamo Predsednika (voleli g. Nikolica ili ne). Pomozimo mu (i ne dajmo mu da stane)da zaustavi stetocine.
[Jedan koark bi bila tuzba za brisanje podataka Predsednistva.]
Procenimo da li Srbia moze u nove izbore ili koalicija SNS-SPS-DSS
moze biti resenje u ovim oklonostima i vazecim zakonima!
@ Sladjana
Poznata su nam imena i partije koje bi da zanemare ili opravdaju
zlocin NATO agresije-bombardovanja, ubijanja, razaranja i pljacku
dela teritorije. Znamo da je agresija zlocin, do sada, cak i ne-
tuzen. Vreme je da dignemo glas i trazimo tuzbe i na stubove srama
satvimo sve “nase” saucesnike u zlocinu, bez premca.
Bez “ciscenja” u nasoj kuci-Srbiji, tesko cemo do prava i pokoja
tolikih zrtava, koje vapiju, vec toliko godina.
Bez svih nas, koji trazimo tuzbu za NATO zlocin, na ulici ili
peticijom i bar milion potpisa (a treba i vise), necemo prisiliti
Tuzilastvo da ucini sto im je duznost i za sta ih placamo.
Srboljub Savic
Одговор Слађени: имаш преаво сестро драга не само да би западу послали Теслину муњу , има тога што би урадити код куће требали , рећи ћу “ми” али нажалост нема код нас више мушкараца нема хероја ,хероји и патриоте си по свјеским казаматима (похапсише их издајници и ништавила и послаше за ХААГ, остали су нам још једино жене патриоткиње ! Мушкарчине су се ватиле флаше и празног трабуњања а од акције нигдје ни трага. Зато нам странци и домаћи издајници државу и распарчавају ! Иако сам већ у годинама пошао би у бој кад би ме Српкиња-Патриоткиња повела да земљу од олоша, дрогераша и осталог шљама чистим(о)! Умножите се Патриоткиње и поведите коло слободе ка већ имамо килаве мушкарце!!!