Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Nikola Vrzić
Ispod laži, trivijalnosti i obmana, svih bučnih predizbornih obećanja koja su nam zemlju pretvorila u pijanu šatru ispod koje se nadmeću vašarski opsenari, provirila su, ipak, dva sasvim suprotstavljena koncepta postđurđevdanske Srbije. Hoće li birači umeti da ih prepoznaju? Ili je to svejedno, jer nam se uz pomoć OEBS-a i 261.000 biračkih listića odštampanih po spisku MUP-a sa Kosova iz 1996. godine(!), sprema velika izborna krađa?
Još otkad su političari počeli da lažu, nije u Srbiji bilo izbora u kojima je bilo toliko malo politike, a tako mnogo laži. Laži s pratnjom muzike, od Ane Bekute, preko Zdravka Čolića, do ciganskih muzikanata u Leskovcu, valjda da ne bismo primetili da nam posao obećava onaj zbog koga je preko 400 hiljada ljudi ostalo bez posla, da nam taj isti obećava i sigurnost, iako je, osim ekonomske, za njegove vladavine pravosuđem nestalo i pravne sigurnosti, da nam odlučnu-jasnu-čvrstu odbranu ustavnih granica Srbije obećava baš onaj koji je tu granicu uspostavio tamo gde joj mesto nije i ne sme da bude, na Jarinju i Brnjaku, a promenu načina obračuna PDV-a ekonomski ekspert, ma, genije koji je baš ovakav PDV i uveo… Ili to, samo, oni uz muziku šenluče nad našim očajem, u svojoj Srbiji u kojoj zaista žive kao u predizbornim obećanjima? I samo da im još i mi – makar tog jednog dana, 6. maja – poverujemo da ćemo i sami biti veseli kao i oni, i da ih opet izglasamo, pa da lepo nastave da nam rade ovo što su nam uradili u poslednje četiri godine…
I još nije bilo izbora u kojima su mediji tako složno – kao po komandi, a slutimo da je komande zaista i bilo – pristali da se priključe tom veselom horu u kojem ima da se bruji o svemu samo da se ne diskutuje o ključnom, zapravo, jedinom pravom pitanju đurđevdanskog glasanja: koliku Srbiju Srbija želi? Onu skraćenu, briselsku, koja će da bude još i kraća što budemo bliži EU raju ili Srbiju iz sopstvenog Ustava, sa Kosovom i Metohijom i Vojvodinom u svom sastavu? A kad je tako, zašto da nas čudi što mediji nikako da otkriju da je skraćena, briselska Srbija, u poslednje četiri godine i ekonomski obogaljena, pa je sa drugog iz 2008. godine, ove 2012, dospela na poslednje mesto u regionu po visini prosečne plate, već nas izveštavaju kako nam se i Hrvati dive na našim ekonomskim uspesima, u „jednom od najčitanijih tekstova na hrvatskim internet portalima“, čiji naslov kaže da je (Tadićevoj) Srbiji „samo nebo granica“. Pri čemu mu, valjda, Brisel dođe samo kao usputna stanica ka nebesima, a Boris Tadić anđeo koji nas tamo vodi za ručicu…
ĐURĐEVDANSKI ISPIT
Tako da ćemo 6. maja, zapravo, položiti ispit, test inteligencije; glasaćemo da pokažemo da li više verujemo njihovim opsenama ili sopstvenoj stvarnosti. Glasaćemo za to da li će nam se potomci smejati. Da li će nas ismevati, kao pokoljenje koje je uspelo da poveruje da su nam prijatelji oni koji su nas bombardovali, zatim otkinuli deo teritorije, i potom ekonomski brutalno ugazili.
Ali o tome predizborna Srbija ne sme da raspravlja, jer bi to moglo da utiče na izbor koji će birači napraviti 6. maja. Zato nam se i nudi drugi izbor, između laži, trivijalnosti i prozirnih obmana.
Preko 165 izgrađenih kilometara „autoputa punog profila“ vozimo se, tako, samo u reklamama Demokratske stranke. Od 2,2 milijarde evra stranih investicija „samo prošle godine“, „u istom periodu u kojem jedna Slovenija nije (pribavila) ni evro“ (B. Tadić), videli smo tačno koliko i ta Slovenija. „Neću dozvoliti da ponovo prevare radničku klasu, ne smemo da dozvolimo radnicima da podrže one koji nikada nisu ništa radili za radničku klasu. Ne smemo dozvoliti, jer bi to bio Božji greh, da oni koji su otpušteni sa posla i otišli na ulicu sada glasaju za svoje dželate“, reče Ivica Dačić, čovek koji je u Vladi Srbije glasao za početak jednostrane primene SSP-a, koji je čitavu srpsku privredu, pa i te zlosrećne radnike kojima se obraća, žrtvovao demonu ultraliberalnog, slobodnog tržišta. I još Dačića: „Kada sam bio u Briselu i razgovarao sa čuvenim pregovaračem Kuperom, tada je bilo uslovljavanja oko kandidature, rekao sam mu: Slušajte, ja da sam na mestu Borisa Tadića, ja bih rekao hvala, nije mi potrebna kandidatura, odustajem od zahteva da uđemo u EU. Pa biste ga vi jurili do izlaza iz zgrade zato što vi ne očekujete da se neko vama suprotstavi ovde u Srbiji, nego da slepo izvršava sve što vi tražite. Kraj je tome, gotovo je to“. A Dačić je lično potpisao strategiju Vlade Srbije za propagandu EU u Srbiji, koja bi trebalo da nam udari i na decu, da bi deca nas ubedila da Srbija mora u EU po svaku cenu! I još samo malo Ivice Dačića, ako vam ga dosad nije dosta: „Moram ovde da vam kažem potpuno otvoreno i slušajte me dobro šta ću vam reći. Ko je stvarni neprijatelj ovoga naroda? On nema ime, on nema lice, on nema partiju, on se neće kandidovati na izborima, ali ipak on vlada. Taj neprijatelj je svet finansija, taj svet su banksteri, banke koje se ponašaju kao gangsteri, finansijske institucije koje upravljaju našim životom“. A koliko ste puta pre izborne kampanje čuli Ivicu Dačića da je rekao nešto slično, sve sedeći, u radosti i slozi, pored Mlađana Dinkića, onog što je zatvorio domaće banke i onda na slobodan, očišćen teret doveo ove strane, banksterske?
Naravno da niste, zato što najveći deo ovdašnjih predizbornih kampanja i nema nikakve veze sa stvarnošću ili sa ispunjavanjem obećanog, nego se politika pretvorila u umetnost bezobzirne obmane lakovernih u kojoj je svako obećanje, svaki gromki nastup dozvoljen, zato što nimalo ne obavezuje. Naš narod, uostalom, odavno ima izreku za to: Obećanje ludom radovanje… Zašto, kad već toliko znamo, i dalje naseda(mo) na obećanja, drugo je pitanje.
POLITIKA ESTRADE
A tek sve trivijalnosti kojima smo ovih dana zasuti, a koje su zadale smrtni udarac politici u srpskoj politici; pretvarajući je u vašarište, vašarsku šatru pod kojom su svakakve pogodbe moguće, a principa ima tačno koliko i ženskih prava kad pod tom masnom šatrom pijani gosti počnu da saleću raspevanu damu s mikrofonom, kratkom suknjom i dubokim dekolteom… Ili je, možda, moguća neka druga asocijacija na vesti o vatrenim poljupcima ministra Milutina Mrkonjića i pevačice Ane Bekute, na Borisa Tadića, Ivicu Dačića i Olivera Dulića u prvom redu na njenom koncertu, uz opravdano prisutnog Mrkonjića, Ivicu Dačića sa mikrofonom na bini na tom koncertu, na prizore Ivice Dačića koji u Leskovcu kiti Cigane svirače, dok mu ovi pevaju „Skitnicu“ Marinka Rokvića… Koliko Marinka Rokvića možete da zamislite u ozbiljnim državničkim poslovima, toliko je tamo mesto i onome ko na ulici, okružen muzikantima, peva njegove hitove. Pri čemu prizor Borisa Tadića i Zdravka Čolića (njega su velika državna preduzeća proteklih godina izdašno sponzorisala, pa su, valjda, ta sponzorstva sad došla na naplatu), dok zajedno ispijaju kafu u pomodnom beogradskom kafiću, a Tadić nam poverava da pred spavanje peva Čolićeve „Podlugove“, deluje skoro kao urbani melem na narodnjačke, Mrkine i Dačićeve rane.
Iako ostajemo zapitani zašto smo, uopšte, i morali da saznamo da nam bivši predsednik Tadić u krevet leže sa Zdravkom Čolićem na usnama, kao što smo se pre dve godine pitali i šta ćemo s informacijom da na isti način ustaje sa Severinom, shvatamo da je ova trivijalizacija, banalizacija i estradizacija srpske politike, zapravo sasvim paradigmatična; kao što će se okružiti i narodnjacima i zabavnjacima, obaviti se i Zvezdinim i Partizanovim šalom (kao Tadić u pismu Mišelu Platiniju), biće istovremeno i vlast i opozicija, i vatrene patriote i saradnici Hašima Tačija koji njemu u pomoć šalju srpsku Žandarmeriju da se obračuna s nepokornim Srbima. Biće sve, samo da sve ostane u njihovom krugu, i zaista su spremni da slušaju svakoga, i narodnjake i zabavnjake, i naročito Amerikance, samo da ostanu još malo na vlasti. Ili, možda, postoji neki drugi princip oko kojeg bi se okupila najavljena koalicija socijalista i liberala, radnika i menadžera, patriota i izdajnika, četnika i partizana, dakle SPS-a, DS-a, LDP-a, Čankovog LSV-a, Draškovićevog SPO-a, Miljenka Derete i Žarka Koraća (koji valjda i sam ima neku stranku)?
I da priču o banalizaciji srpske politike završimo još jednim citatom iz govora Ivice Dačića, u „Beogradskoj areni“, 21. aprila: „Želim da pozdravim Isidoru Bjelicu koja je ovde sa nama. Ali neću da joj dam reč zato što ne znam šta će da kaže. A pošto mi je najavila da bi najviše pričala o tome da je kod žena na najviše oduševljenja naišao ovaj slogan ‘Čvrsto’, onda sam rešio da joj ne dam reč“. Predsednik ili najobičniji prostak? Eh, Srbijo…
Nikako drugačije, nego jednostavnim pitanjem: pa šta ste čekali ove četiri godine?! Trebalo bi odreagovati i na predizborne najave preispitivanja 24 sporne privatizacije, na predizborna hapšenja zbog pančevačke „Azotare“, na napade na SNS zbog Bogoljuba Karića, zato što Karića danas napadaju oni koju su mu ne tako davno, u decembru 2003, naprečac vratili ekstraprofit, sve sa zateznom kamatom, tako da je Karić još i zaradio, oni kojima je svojim glasovima obezbedio pobedu na predsedničkim izborima 2004. godine… Da, mislimo na Božidara Đelića i Borisa Tadića. Zar misle da smo to zaboravili, da smo tako kratke pameti? Očigledno da misle.
KOSOVSKA KRAĐA GLASOVA
I umalo da te besmislice, sva njihova estrada, obmana i kič, sakriju njihove prave namere. A namere su im ozbiljne. Država je u pitanju.
Postoje, naime, veoma ozbiljne indicije da je vlast pripremala tešku izbornu pljačku. Preko četvrt miliona glasova. Precizno: 261.000 nepostojećih glasova. U nameravanu podvalu je, ako ispravno tumačimo signale i informacije kojima raspolažemo, uključen i OEBS, u sklopu dogovora s našim vlastima o organizaciji parlamentarnih i predsedničkih izbora na Kosovu i Metohiji.
Prvi signal za uzbunu je Jedinstveni birački spisak, po kojem ove godine u Srbiji ima 7.026.579 registrovanih glasača; pre četiri godine, 2008, bilo ih je skoro 280.000 manje – 6.749.688. Odakle toliko više birača – preko četvrt miliona više – kad su rezultati prošlogodišnjeg popisa dali sasvim suprotnu sliku? „Sve nas je manje“, javljao je i RTS, pojašnjavajući da Srbija danas ima 200.000 stanovnika manje nego 2001. godine. A sada, odjednom, četvrt miliona glasača više, na novom Jedinstvenom biračkom spisku. U njegovoj je izradi, inače, osim nadležnog Ministarstva za državnu upravu (i ljudska i manjinska prava i lokalnu samoupravu) učestvovala i ovdašnja nevladina organizacija CeSid, među čijim finansijerima su i Sorošev „Fond za otvoreno društvo“, „Fond braće Rokfeler“, „Nacionalna zadužbina za demokratiju“ i „Fridom haus“, dve organizacije koje i u SAD-u intelektualci poput Noama Čomskog dovode u vezu sa Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA)…
Ta ogromna, i ničim objašnjiva razlika u biračkim spiskovima 2008. i 2012, kako saznajemo, nastala je zato što je birački spisak dopunjen spiskom MUP-a Srbije sa Kosova još iz 1996. godine, na kojem je 261.000 imena! Šiptarskih imena. Imena nepostojećih glasača iz Kačanika, Dečana… kosovskih varošica u koje srpska noga nije kročila poodavno. I toliko je više glasačkih listića i odštampano, na osnovu Jedinstvenog biračkog spiska.
I otuda onaj, inače teško objašnjivi dogovor sa OEBS-om o organizaciji izbora na Kosmetu, po kojem glasovi ne smeju da se broje neposredno na biračkim mestima, već će se kutije, uz pomoć OEBS-a (takođe na spisku CeSid-ovih finansijera) i EULEKS-a (i Evropska komisija finansira CeSid), prebacivati u Rašku, da tamo prebroje glasove. Šta bi ih sprečilo – mislimo na OEBS i EULEKS – da tokom transporta, usput, u kamione upadne još nekolicina uredno zapečaćenih kutija sa glasovima, koji će onda biti prebrojani u Raškoj? Ubacivanje 261.000 glasova, razume se, bilo bi daleko teže, praktično nemoguće, kada bi se glasovi brojali na samom biračkom mestu, uostalom kao i svuda u Srbiji. Zato je i pruženo nesuvislo objašnjenje da će se kutije s listićima transportovati u Rašku na brojanje zato što je tako bezbednije; pa, ako je bezbedno dvanaestočasovno glasanje, zašto ne bi bilo bezbedno još petnaestak minuta, koliko je potrebno za prebrojavanje glasova?
Ovaj pakleni naum da se pokradu srpski izbori, srećom, izgleda da je osujećen. Kako saznajemo, na sednici Republičke izborne komisije, održanoj u utorak uveče kada završavamo ovaj broj „Pečata“, donet je zaključak da se zapečate kutije sa 261.000 „suvišnih“ glasova, glasova koje su – u to sumnjamo sa jakim razlogom – nameravali da ukradu.
Reč je, pri tom, o značajnom broju; 261.000 glasova za pedesetak je hiljada preko cenzusa sa prošlih izbora, još malo pa rezultat koji je na tim izborima dobio SPS sa satelitima. Planirali su, dakle, da nam podvale čitav jedan SPS! A da i ne podsećamo da je, u drugom krugu predsedničkih izbora 2008. godine, Tadić pobedio Nikolića za manje od 110 hiljada glasova… Postaju li, imajući sve to u vidu, još jasniji rezultati tobožnjih anketa, po kojima DS i SPS stoje jako dobro? Ne služe one samo u psihološkom ratu, da obodre malaksale pristalice DS-a i SPS-a, već i da unapred opravdaju iznenađujuće dobar rezultat ovih partija.
Postavljaju se, u vezi sa ovim otkrićem, još makar dva pitanja (samo dva, zato što nećemo sada o krivičnoj odgovornosti onih koji su pokušali da u Jedinstveni birački spisak ubace preko četvrt miliona nepostojećih glasača). Prvo, koliko još ima takvih, nepostojećih birača u Jedinstvenom biračkom spisku? Ako smo otkrili ovih četvrt miliona, šta nas sprečava da posumnjamo da ih ima još koje nismo otkrili? I drugo, hoće li vlast – koja će sad svakako upasti u još veću paniku, skraćena za sigurne glasove – preći na plan B? Recimo, da prilikom transporta u Rašku neke glasačke kutije nestanu ili ih kosovska policija zapleni, pa izbori u Srbiji ne mogu da se okončaju zakonski, i uđemo u bezvlašće koje će još žešće ličiti na diktaturu vladajuće klike nego dosad…
DVE KOSOVSKE POLITIKE
E, sad. Da se sa ovih mahinacija vratimo na politiku, i pokažemo kako je sve to povezano. Ako išta, Vikiliks nam je pokazao da zapadni prijatelji ovdašnjeg režima, za svaku uslugu koju mu učine, od njega traže debelu kontrauslugu. Prvenstveno na Kosovu. I Tadić je svoju novu kosovsku politiku već formulisao kada je pre nekoliko dana rekao: „Apsolutno se ne slažem sa stavovima svojih političkih oponenata, ne mislim da je Kosovo srce Srbije…“
Ta politika, Srbije bez Kosmeta kao njenog srca – sa Kosmetom kao, valjda, bubregom bez kojeg možemo – jedna je od dve politike koje su ponuđene Srbiji pred đurđevdansko glasanje. I tom je politikom, zaista, moguće okupiti Tadićev DS, „Preokret“ Čedomira Jovanovića koji usred Beograda poziva na rušenje ustavnog poretka Srbije i prihvatanje nezavisnosti Kosova, i Dačićev SPS čiji se patriotizam već pokazao na delu, na barikadama koje je njegova Žandarmerija porušila, jer to nisu mogli da učine ni KFOR, ni Tačijev ROSU. Uz Nenada Čanka, naravno, koji sa liste vladajuće partije poziva na „Vojvodinu državu“, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću.
A druga politika koja nam je ponuđena pred đurđevdansko glasanje jeste politika koja kruži Srbijom ispod medijskog radara; DSS-ov koncept političke i vojne neutralnosti Srbije koji od nas zahteva da se borimo za svoju zemlju, umesto što prosimo usluge za vladajuću kliku i dajemo protivusluge kakve ne bi učinila nijedna normalna država na svetu.
Hoće li Srbija 6. maja umeti da prepozna izbor s kojim je suočena? Nije li, uostalom, već i nameravana izborna pljačka, krađa naše volje, dovoljan razlog za hitnu i nemilosrdnu smenu vladajućeg režima? Ili će nam se potomci, zaista, podsmevati zbog onoga što smo propustili da učinimo u nedelju, 6. maja 2012. godine…
zasto DSS konacno ne prihvati DVERI kao ozbiljnu patriotsku organizaciju sa istom platformom pa da zajedno krenu o odlucnu borbu za SPAS SRBIJE
To o izbornoj kradji je stara pesma.Jos je DOS manipulisao sa takvom propagandom.Narod to ne moze da proveri i takva propaganda moze dobro da se iskoristi posle 6 Maja.Sve zavisi od rezultata izbora.Ja licno nisam ni za Tadica ni za Nikolica jer oboje hoce da nas prevedu zedne preko vode pravo u Evropu.Imam osecaj da ce nam tu biti kraj i da ce to biti dno dna za Srbiju.Zasto ne spomenete i neke dobre stvari koje je Dacic rekao:”U Evropu samo ako je to dobro za Srbiju i narod Srbije”(sto u prevodu znaci nikad).Hajde napisite neku ISTINU o Cedi(najvecem lazovu posle Minhauzena).Minhauzen je lazi izmisljao sam da bi zabavljao ljude dok Ceda to radi za velike pare,ponavljajuci lazi koje su zapad i ta Evropa lansirali.On je(da je ovo normalna drzava),odavno trebao da bude na robiji a ne da se nenormalno mnogo pojavljuje na medijima.Znam da svi mediji rade za pare ali ne treba da pljuju na drzavu koja im je dala dozvolu za rad.Mozda im je pljuvanje bio uslov da dobiju dozvolu za rad.Sve je moguce u Srbiji.
Izborna krađa sprovodi se i u dijaspori. Iako blagovremeno prijavljeni za glasanje, pojedini Srbi (oni koji su se u medijima eksponirali kao protivnici Tadićevog režima?), upravo saznaju da neće moći da učestvuju u glasanju. Objašnjenje? Neobjašnjivo zaturanje uredno poslatih prijava negde na putu za Srbiju zbog čega nisu mogli da budu stavljeni na glasačku listu!
Apsolutno tačno! I sam sam žrtva “zaturenih” prijava prijava. Naime, ovaj put moja žena nije mogla da ostvari svoje glasačko PRAVO, iako sam lično poslao prijavu i za nju, oca i sebe. Ali zato je kompletno osoblje sa članovima svojih porodica uredno bilo prijavljeno i glasalo za one koji su ih tu i postavili. Zato i ne čudi dobar procenat glasova za režim iako je sva dijaspora protiv ovog režima. Kada se zna da je više od milion ljudi u inostranstvu a od toga glasalo samo nešto više od hiljadu, jasno je da je režim izigrao i ovaj put glasačko PRAVO građana Srbije u dijaspori i da je na taj način u potpunosti promenio izbornu volju ove armije glasača!
Podjimo od sadasnje situacije i postavimo sebi neka pitanja. Evo nekih od stvari koje je ostvarila vlast Trijasa Zla i koristite ih da biste rascistili sa sobom da li su to stvari koje odobravate i da li takvo drustvo zelite:
– kategorisanje Srbije kao divljine usled cega se za boravak u njoj propisuje posebno velika novcana nadoknada (za boravak u divljini);
– uspostavljanje zdravstvenog sistema u kome nista nije ni kvalitetno ni besplatno;
– najkomplikovanija i najmanje efikasna administracija na celom svetu;
– skolovanje skuplje nego u EU, a koje nudi manje nego africko;
– kolabiran penzioni sistem, za koji se pretpostavlja da ce u buducnosti cak ukinuti isplatu penzija;
– tretiranje gradjana Srbije kao najjeftinije radne snage na svetu;
– nezaposlenost;
– nepostojanje novcane naknade za nezaposlene, koje postoje u svakoj civilizovanoj, ne samo evropskoj zemlji;
– nepostojanje socijalne pomoci;
– veliki broj umrlih od gladi koji se cenzurise u medijima;
– dvostruko i visestruko vece cene nego u Evropi i svetu (npr. cena 1kg brasna u Holandiji je 30pf, a u Srbiji 70!!!! za iznos od 1000dinara u protivvrednosti evra mogu se kupiti tri firmirane majce u Austriji i ni jedna u Srbiji);
– zigosanje obicnih gradjana biometrijskim dokumentima, isto kao sto su i Jevreji bili zigosani u Nemackoj pod Hitlerovim rezimom;
– zabrana javnog izrazavanja svog misljenja i nevidjena cenzura medija;
– rasturanje vojske;
– drasticni pad bezbednosti za obicnog gradjanina uz javno i zakonodavno tolerisanje kriminala i implicitnu poruku kriminalcima da nastave sa krsenjem zakona: kradja do iznosa od 150E se ne kaznjava, kao ni pravo-pravcato silovanje koje je pocinio maloletnik mladji od 14 godina, ali, ocigledno, dovoljno zreo;
– ekstremno visok stepen korumpiranosti drzavnih sluzbenika;
– niz bizarnosti, kontradiktornosti i nelogicnosti u funkcionisanju drzave;
– stvaranje partijske diktature u kojoj je clanstvo u partiji uslov za ostvarivanje najelementarnijih prava;
– “more” ljudi koji su zauvek napustili Srbiju tokom perioda njihove vladavine i “more” onih koji s pravom traze azil u drugim(=) normalnim drzavama;
– prelamanje “preko ledja obicnog gradjanina” citavog niza suvisnih i prestrogih zakonskih propisa i tretiranje gradjanina kao retardiranog koji je nesposoban da odluci sta je dobro za njega.
Ucinite promenu. Zbog svoje dece koju ste vec izgubili, jer je drzava stala izmedju vas, i dala sebi za pravo da o vasoj deci zna vise nego vi sami. A vi ste cutali. Zbog svoje dece, kojoj cete imati da dajete samo genetski modifikovanu hranu i koja ce vam umirati u najtezim mukama, dok vam istovremeno lekari budu pricali price o “idiopatski” uzrocima njihovih bolesti, koji to nisu i dok vas budu uveravali da je GMO hrana koju im i bolesnoj serviraju dobar izbor, za koji je besmislica tvrditi da ima ma kakve veze sa stanjem vaseg deteta. Zbog slobode govora koja nikada nije bila vise ugrozena nego danas, dok se istovremeno, o njenom znacaju najvise govori. Zbog svog dostojanstva koje je zigosano kao nigde u svetu. Zbog nebrojeno mnogo toga.
Da biste napravili procenu drustvene situacije i vase pozicije u drustvu, koristite fenomenoloske parametre umesto bezlicnih statistickih podataka. Vi ste ta(j) ko zna da li postoji (porast) kriminal(a) u vasem okruzenju i nikakav ministar sa “bezbojnim” podacima to ne moze znati bolje od vas. Vi znate da li su vam primanja dovoljna da pokriju obaveze, potrosacku korpu i vase duhovne/edukativne potrebe. Vi znate da li vam primanje omogucava da odmah kupite preko potreban lek za vase zdravlje koji vam je u medjuvremenu ponestao ili morate da cekate isplatu penzije ili plate da biste to ucinili. Vi znate da li lekari cine ono sto treba i sto im je posao ili vas direktno ili indirektno upucuju da im ponudite mito kao jedino sredstvo kojim sebi mozete obezbediti vase elementarno ljudsko i zakonom zagarantovano pravo. Vi znate koliko je sudstvo efikasno i koliko stiti gradjanina, a koliko pokriva i tolerise prestupe drzavnih istitucija prema vama. Vi znate koliko ste odricanje cinili da biste iskolovali svoju decu ili mozda koliko ste bili spremni da ucinite za njih, a niste mogli. Sami formirajte svoje kriterijume i ne dozvolite da interesi koji nisu vasi, vec rezimskih politicara i stranih zemalja, postanu okosnica vaseg zivota. Recimo: investicije su nasiroko hvaljene i predstavljane kao preko potrebne. Investicije su sredstvo, a predstavljaju nam se kao cilj. Ako to sredstvo ne moze da zadovolji vas cilj, odbacite ga. Ako ono uopste treba da bude, tu je zbog nas, a ne obrnuto. Zasto se onda ponasati kao da smo mi tu zbog njih?
Neke politicke opcije insistiraju da EU (“Evropa” kako je zovu) nema nikakvu alternativu. Sta znaci zeleti ulazak Srbije u EU? Sta to ZA OBICNOG GRADJANINA znaci? Da li je to vas cilj? Da vam zlatna ribica ponudi ispunjenje zelje, da li biste rekli da je vasa istinska zelja da Srbija udje u EU? Mislim da ne biste.
Zeleti ulazak Srbije u EU ne znaci ono sto se na prvi pogled cini.To nije onako kako zvuci. Zeleti ulazak u EU, znaci slagati se sa dosadasnjom politikom i odobravati postojecu drustvenu situaciju. Odobravati najduzu tranziciju na svetu i gazenje principa za koje se isti taj koji ih gazi, deklarativno, zalaze. Nikada nisam cuo da neko moze stici na ekvator krecuci se ka severnom polu.
Postoje tri grupe politickih stranaka za koje drustveno svesni gradjanin ne preporucuje da se glasa:
– Trijas Zla: DS, G17+(URS) I LDP.
– stranke koje su sa njima do sada stupale u koalicije i time im pomagale da opstanu na vlasti i ucestvovale u razaranju drzave i drustva, poput SPS-a i PUPS-a.
– stranke za koje se pretpostavlja da bi mogle uci u post-izbornu koaliciju sa nekom od stranaka aktuelnog/DOS-ovskog rezima i time omogucile opstanak istog rezima na vlasti. Stranke koje tolerisu mogucnost stupanja u ma kakvu koaliciju sa ma kojom strankom iz Trijasa Zla nisu istinska opozicija. U ovu grupu stranaka spadaju i one koje ce nastaviti dosadasnji put “utaban” od strane DOS-ovske vlasti, bez obzira da li ce to uciniti same ili u koaliciji. Tipican primer je stranka koja pod okriljem velikog “ali, (moramo)” preti da nastavi dosadasnju DOS-ovsku politiku protiv koje su se, svega nekoliko godina pre nagle promene misljenja, zdusno borili, a o cemu postoje brojni video i ostali zapisi.
U skladu sa predlozenom klasifikacijom je i formulacija tri osnovna zadatka cijim ispunjavanjem u potpunosti uklanjamo sve ono sto necemo, tacnije, najvaznije prepreke ka drustvenom progresu. Prvi i osnovni zadatak koji drustveno svestan gradjanin treba sebi da postavi jeste uklanjanje sa politicke scene stranaka Trijasa Zla. Drugi zadatak je istiskivanje sa politicke scene stranaka koje su sa njima do sada stupale u koalicije i time im pomagale da opstanu na vlasti i ucestvovale u razaranju drzave i drustva, poput SPS-a i PUPS-a. Treci zadatak je nedozvoliti opstanak rezima u drugacijem vidu dovodjenjem stranaka-nastavljaca dosadasnje politike.
Koristite sopstveno ISKUSTVO i ZDRAV RAZUM. Koja je stranka bila u koaliciji sa njima, ta moze uci u koaliciju opet. Koja stranka zeli da nastavi (“evropski”)=dosadasnji put, ta ce ga nastaviti. Ako zelite da glasate za SNS, postavite sebi pitanje da li ste zadovoljni DOSadasnjim stanjem u drzavi i drustvu, koje je i nastalo pracenjem “evropskog puta”. Ako vas postojeca drustvena situacija cini srecnim i zadovoljnim ljudskim bicem, glasajte za SNS, jer cete nastavak DOSadasnje price istim putem i dobiti.
Sada su se i pristalice i protivnici ulaska Srbije u EU nasle na istoj strani. Ako podrzavate ulazak u EU, KAZNITE IH oduzimanjem podrske, jer su sve principe EU pogazili, ponizili vas kao gradjanina i poigrali se sa vasim poverenjem. Dobili ste manje principa EU nego sto ste ih ikada u svom drustvu imali. Ako ste protiv ulaska u EU, ucinite isto, jer vas za svih ovih dvanaest godina mnogobrojnih reformi nikada nisu pitali da li je to ono sto VI zelite i da li vam treba pomoc da izdrzite uvedene promene.
Niste sigurni ko stoji iza koje opozicione stranke? To sto postoji teorijska mogucnost od napada ajkule u plicaku, ne znaci da treba da otplivate u deo mora gde su takve opasnosti vise nego verovatne. Za stranke Trijasa Zla i jos neke opozicione jasno je cije interese ostvaruju, a to nisu nasi interesi. Ovo sigurno znamo i ne treba fantazijama da dajemo prednost nad tim.
Skrenuo bih paznju ljudima da se ne obaziru na glamurozni nacin reklamiranja veceg broja stranaka, posebno Trijasa Zla. Ne dozvolite da vas privuce njihov lazni sjaj, preskupa odela placena vasim novcem. Ne dozvolite da potpadnete pod njihov uticaj zbog ucestalosti reklamiranja i pojavljivanja na televiziji i da zbog toga zaboravite na one koji nisu zastupljeni. Cak, upravo to sto nisu zastupljeni, treba da predstavlja razlog da glasate za njih, zato sto postoji i razlog zbog koga se iskljucuju iz medija.
Ne gledajte samo ono sto vam je prezentovano, nego i ono sto to nije.
Ako se povedete za njihovim glamurom, gledacete ga naredne cetiri godine zajedno sa sjajem bede vaseg sopstvenog propadanja kao drustvenog, moralnog pa i fizickog bica. Vec sada govorite kako ste izgubili nadu da ma ko moze promeniti situaciju. Pa sta onda ocekujete za nekoliko godina? Zar vam ni vasa deca cija je buducnost u pitanju nisu pokretac na promene? Zasto ste ih onda doneli na svet, ako se ponasate kao da vam ona nista ne znace i ako ne zelite da ucinite nista za njihovu dobrobit? Vase sadasnje ocajanje i beznadje rezultat je vase dosadasnje pasivnosti. Svakodnevno, mantrali ste sebi kako nista ne mozete da ucinite, kako su svi isti i kako ce oni (bilo DOS bilo USA) uciniti sve sto su naumili da ucine. Aktivno ste odbijali da entuzijasticno glasate opozicione stranke koje su se protivile dosadasnjem rezimu. Govorili ste da svi saradjuju iza scene. Zamislimo najgoru situaciju: da svi i saradjuju. Ali, to nije razlog da stalno dajete prednost istim grupacijama. Nemojte se igrati Boga: vi ne mozete da znate buducnost. Ne mozete sa potpunom sigurnoscu znati da su svi isti. A ja mogu zasigurno znati da cete, ako nastavite da glasate kako ste glasali do sada, dobijati ono sto ste DO Sada i dobijali. A izgubicete mnogo vise nego sto mozete da zamislite.Da biste pobedili DOS, prvo pobedite sebe. “Dvanaest je casova” da se odustane od dosadasnjeg puta i trasira novi. Ja sam spreman na rizik i ne smatram da je on veci od nastavljanja dosadasnjom stazom.
Zasto za Komunisticku partiju – Josip Broz? Zato sto je cine ljudi koji su jedni od nas. Prekidaju DOSadasnji nacin vodjenja politike. Nisu korumpirani. Skromni su i pobedjuju sopstvenim sredstvima. Jasni su i nedvosmisleni. Vodi ih covek ciji je deda – iako prvi covek velike i ponosne zemlje – smatrao da medju onome sto treba ostaviti u nasledstvo svojim potomcima, materijalne stvari imaju beznacajnu ulogu u odnosu na etiku i principe.
Zasto za SRS? Zato sto su, uprkos sukobu sa Milosevicem, ostali dosledni i nisu izdali one tacke njegove politike koje su smatrali ispravnim, cak i kada su mu njegovi sopstveni saradnici okrenuli ledja.
Zasto za Dveri? Imaju najdiferenciraniji program koji obuhvata veliki broj oblasti zivota. Imaju jasnu prezentaciju svog pogleda na sadasnje stanje u zemlji i ono sto bi trebalo uciniti da se ono promeni. Kada ih saslusate, mozete da ponovite sta su rekli (ako neko razume sta DOS-ovci govore i ako to moze da ponovi, a da se ne hipnotise nizom istovetnih fraza, neka me obavesti). Raskidaju sa DOSadasnjim nacinom vodjenja politike. Protive se biometriji. Uzivaju podrsku veceg broja intelektualaca, poput Mile Aleckovic, univerzitetskog profesora svetskog glasa. Nisu medijski zastupljeni. Imaju najlepseg predsednickog kandidata – a nije maneken. Imaju veliku sansu da pobede.
A za to im je potrebna Vasa pomoc. Vas mali napor da nacinite p(re)okret kojim cete savladati sopstvenu malodusnost i preuzeti rizik. Pomozimo im i pomozimo sebi.
Simbolicno, saljem ovaj komentar u trenutku kada ima taman toliko vremena da se procita i odobri i zahvaljujem Vam na posvecenom vremenu.
sada se na delu vidi puni smisao vase poruke. Ne sumnjam da je doslo do masovne (kriminalne) kradje narodnih glasova na ovim izborima u prilog vladajuce kamarile, no i pored toga ocito je da im je narod dao i previse glasova i tako dobrovoljno stavio sebi omcu oko vrata. Da su potuceni do nogu i priliku dobile druge (barem za sada) ne korumpirane grupacije pokazali bismo politicku zrelost kao i ostali evropski narodi koji se polako oslabadjaju svojih dzelata. Ovaj popravni ispit koji nismo polozili kostace nas drzave i udeliti nam sudbinu balkanskih Kurda
Vasa kritika trijade zla je sasvim u redu ali zasto svrstaste DVERI u istu ravan sa komunistima za ime Bozje!?
Slučajno sam otkrio nov-stari metod krađe glasova. Naime, prijavljuju se glasači na adrese ljudi koji su umrli i niko nije prijavljen na toj adresi. Ovo se čini kršeći zakonsku proceduru prijave prebilovišta u saradnji sa vlastima (prijava prebilovišta se podnosi sa saglasnošću lica – vlasnika).
Zorica
04/05/2012 u 15:10
“Vasa kritika trijade zla je sasvim u redu ali zasto svrstaste DVERI u istu ravan sa komunistima za ime Bozje!?”
Neka univerzitetski profesor svetskog renomea, Mila Aleckovic to objasni umesto mene : “Oni su ljudi koji su shvatili i demistikovali podelu na levo i desno. Dveri su uzeli najbolje i od jednih i od drugih. Oni vode socijalnu politiku, ne treba im pricati sta je levica, a sta je desnica.”Govoreći o Dverima, moramo da porušimo predrasudu podele na levo i desno. Imam utisak da je pokupljeno najbolje iz tradicije desnice tzv. desnice evropske i najbolje iz tzv. tradicije levice i da je ostala ona najduhovnija crta koja je nama bitna.” Eto, i ja sam demistifikovao levicu i desnicu i porusio predrasudu podele na levo i desno, kao i Mila, a Vi?
Zato sto znam sta je BITNO. Izmedju stavova o bitnim temama postoji potpuna saglasnost izmedju KP-JB i Dveri, sto pokazuje sledeca komparacija:
I KP-JB i Dveri se protive ulasku Srbije u NATO.
I KP-JB i Dveri se protive pridruzivanju Srbije EU.
I KP-JB i Dveri se zalazu za odbranu Kosova svim dozvoljenim sredstvima.
I KP-JB i Dveri se protive GMO.
I KP-JB i Dveri se zalazu za besplatno i dostupno zdravstvo.
I KP-JB i Dveri se zalazu za ukidanje Bolonjske deklaracije.
I KP-JB i Dveri se zalazu za zastitu porodice.
Napominjem da je u ovom tekstu izvrsena komparacija politickih programa navedenih stranaka bez unosenja ma kakvih vrednosnih sudova. Tekst u celini ima nameru samo da konstatuje cinjenice i objasni razloge u vezi sa pitanjem, ne upucujuci druge na ma kakav pravac razmisljanja. Prvi deo Miline izjave je transkript, a drugi je prekopiran i zbog toga su razliciti delovi teksta pisani razlicitim vrstama alfabeta.
Žao mi je što to moram jasno reći niti Kurir više nije slobodna srpska novina.Štite Tadića, Čedu, Čanka, Vuka i ostale izdajnike iz Srbije.Ne puštaju postove sa istinom o tim velikim izdajnicima Srbije nego forsiraju laži zapada kurirovci sram vas bilo naroda.
7.200.000 gradjana RS (izvor RSZ prema statistici).
7.000.000 biraca (dan pred izore smanjeno na 6.780.000) ?!
Dakle u Srbiji ima samo 200.000 maloletnih lica ?!
2008 – 5.000.000 biraca (a u srbiji smanjen prirodni prirastaj) ?!
Na lokalu izlasnost svuda ispod 50% a na Republici preko 60% !?
Sto je oko 4.000.000 biraca, toliko nije izaslo ni 2000-te.
SPS na lokalu svuda oko 6% na Repulici 16% ?!
Dveri svuda na lokalu presle cenzus na Republici NE ?!
SNS dobio DS a Tadic dobio Nikolica?!
URS i LDP svuda ispod cenzusa (cak i u BG), URS manje od 1% .. ali na Republici .. svi su kao prosli ?!
To znaci da su za URS, LDP, SPS i TADIC-a glasali kosovski albanci, ali samo na Republickim izborima ?!
Sve je to dakle (ne)moguce uz albanske listice sa KiM.
SRAMOTA JE STO SE O TOME CUTI (narocito drvena medalja – DSS, sta je – Strah?! da se kaze istina ili potpuna alojenacija pravnika).
To je prava smrt demokratije.
A sta ce to znaciti za Srbiju tek cemo videti.
Rekla bih da je u pitanju opšte poznata neorganizovanost srpskog naroda kad je u pitanju korišćenje mehanizama koje demokratija dopušta. U svakoj stvarno demokratskoj zemlji, do drugog izbornog kruga ne bi ni došlo već bi izbori u celini morali da budu ponovljeni. Slažem se da je srpsko ćutanje ili, možda preciznije rečeno, nedovoljno vikanje, zaista skandal i samo podstiče strane moćnike da preko Tadićevih struktura obave svoje poslove na Balkanu. Od kritičnog je značaja za budućnost Srbije da ne dođe do drugog kruga i u narednih nedelju dana treba mobilisati narod da na ulicama izrazi svoje negodovanje zbog toga što je režim teško zloupotrebio izbornu proceduru.
tako je. Ako se sada ne probudi i pobuni veliki narodni front sa sve ono malo postenih vodja ovde u Srbiji je sve zavrseno a Srbi nek se pripremaju za selidbu jer ih ceka sudbina Kurda, buduci da ostaju bez drzave. Jasno je da je na delu rusenje ustava Srbije u sprezi za LDP-om sto je njihov vodja otvoreno zagovarao u predizbornoj kampanji kao i da je to sve dogovoreno sa stranim ambasadama pa su shodno tome i montirali izbornu karadju. Na velikoj je odgovornosti DSS-a da se organizuju i udruze sa preostalim patrotskim snagama u Srbiji da bi se ova mozda najveca nesreca u novijoj istoriji srbskog naroda sprecila.
VISE VREMENA NEMA!!!!!!