Придружујемо се прогласу – ,,За политичку неутралност Србије“…

У беспоштедној предизборној кампањи, рекло би се, дешавало се као и у претходним оваквим приликама – ,,у обећањима пред изборе, наводно, демократским политичарима су гласачи широке народне масе, а на власти после избора, народ им је задња брига, к’о крмачи трин’есто прасе!“
Јер, зар су рекордна незапосленост ,,социјална правда“ са бројним штрајковима и самих припадника полиције; рекордна презадуженост Србије светским и европским банкама; корупционашка приватизација (боље рећи, распродаја националних богатстава и обезвређивање створених вредности, претежно инвеститорима из земаља Европске уније, наравно по ,,реалним опцијама“ транзиције – ,,увоза пара за присвајање државе, а извоза државе за присвајање пара“) и поклањање 99 одсто од хиљаду милијарди долара процењене капиталне вредности Косова и Метохије самопрокламованој терористичкој ,,републици Косово“ (од чега 23 милијарди долара, уложених од стране запослених у Србији од 1968. до 2003. године за развој ове аутономне покрајине) и сва друга прихватања уцењивачке политике централних земаља Европске уније (Немачке, Аустрије, Италије, Велике Британије, земаља ,,Бенелукса“ и Француске) и САД-а (у погледу стварања НАТО база на просторима ,,западног Балкана“ и остваривања војнополитичких циљева, са свим последицама ничим изазване ,,мирољубиве агресије“ према Србији и Црној Гори 1999. године!) – резултати успешности партиократског режима Републике Србије у протекле четири године?
Не! Само лаковерни и неупућени грађани могу да поверују да ће помпезним обећањима и настављањем политике ,,европским интеграцијама“ и приклањању НАТО-у, у непосредном наредном и дужем периоду, донети бољи, социјално-економски безбеднији, хумано-здравији и психолошки достојанственији живот грађана Србије.
Из изнетих разлога, и ми нестраначки грађани са поруком проевропским странкама –  ,,Може и Србија стећи право европског и НАТО чланства, али се прво мора одрећи људског достојанства!“ – уважавајући разумне разлоге, циљеве и интересе грађана и државе Србије, у Прогласу др Војислава Коштунице, придружујемо се потписима плејаде академика, професора и доктора наука, јавних и знаменитих личности друштвеног и културно-уметничког живота и спорта.

Андреја Додић, архитекта
Љубиша Јабланов, професор
Божидар Поповић, економист
Милина Блечић, службеник
Радмила Дунић, пензионер
Бранко Опачић, пуковник
Милева Пауновић, трговац
Милан Бујић, сликар
Милован Ракита, месар
Драгица Опачић, професор
Загорка Атић, пензионер
Славољуб Милошевић,инжењер
Марина Пантелић, правник
Ната Милошевић, службеник
Мирослав Достанић, техничар
Будимка Стојанов, књижевник
Јован Васић, инжењер
Душан Јабланов, студент
Милорад Тодоровић, правник
… и многи други становници ,,источних капија“ и околине.