Како је Николић победио

Пише Угљеша Мрдић

Новоизабрани председник Републике Томислав Николић обратио се грађанима Србије и поручио да ће његов приоритет као председника свих грађана бити, као што је обећао у предизборној кампањи, борба за нова радна места, борба против политичких привилегија, подизање квалитета живота свих грађана, борба за јаку, стабилну, богату, међународно угледну Србију

 

После осам година Србија је добила новог председника Републике – Томислава Николића, председника Српске напредне странке.
У другом кругу председничких избора гласало је 46,32 одсто грађана с бирачким правом, односно 3.120.379 од укупно 6.736.028 бирача уписаних у бирачки списак. Према подацима РИК-а неважећих листића било је 3,15 одсто. Укупан одзив гласача је био 46,3 одсто.
У другом кругу председничких избора Томислав Николић је освојио 49,54 одсто гласова, док је његов противкандидат и председник Демократске странке Борис Тадић освојио 47,31 одсто гласова. Подсетимо у првом кругу Тадић је освојио 25,37 одсто (989.454), а Николић 25,02 (979.216) одсто гласова. Сасвим је јасно да је у другом кругу председничких избора за Николића гласало осим гласача Демократске странке Србије и Војислава Коштунице, који је освојио 7,44 одсто гласова (290.861 грађана), и највећи број гласача СПС-а и Ивице Дачића, који је у првом кругу освојио 14,23 одсто гласова (556.013 грађана), као и највећи број оних који су глас дали за Јадранку Шешељ кандидата СРС-а (3,78 одсто или 147.793) и Владана Глишића из „Двери“ (2,77 или 108.303).
Испоставило се да гласачко тело СПС-а, СРС-а и „Двери“ није гласало у другом кругу председничких избора, како су желели њихови лидери. Наиме, Дачић је подржао Тадића у другом кругу, као што знамо лидер СРС-а Војислав Шешељ је против Николића, док су лидери „Двери“ саопштили да су исти и Тадић и Николић, и позвали су на бојкот другог круга председничких избора.

НОВА ЕРА ЗА СРБИЈУ

[restrictedarea]

После победе на председничким изборима Томислав Николић, новоизабрани председник Републике, обратио се грађанима Србије и поручио да ће његов приоритет као председника свих грађана бити, као што је обећао у предизборној кампањи, борба за нова радна места, борба против политичких привилегија, подизање квалитета живота свих грађана, борба за јаку, стабилну, богату, међународно угледну Србију. Он је истакао да почиње нова ера за Србију, да ће радити да Србија настави путем европских интеграција, како би грађани могли напокон да живе нормалним животом, достојним човека.
„Желим да се захвалим грађанима Србије који су гласали за мене и грађанима Србије који су гласали за мог противкандидата. Избори су протекли данас величанствено, српски, како и доликује. Оно што сам говорио, то ћу и да радим, да Србија неће скренути са европског пута, да Србија жели да заштити свој народ на Косову и Метохији, да ови избори нису били референдум око тога ко ће да води Србију у ЕУ, а ко неће. Овде су решавани у ствари унутрашњи проблеми које су створили ДС и Борис Тадић. Србија мора да развија своју економију, оно на шта сам указивао у кампањи је све за шта ћу да се борим да буде поправљено, да буде боље. Ми морамо да се ослободимо сиромаштва, ми морамо да се ослободимо беле куге, ми морамо да почнемо да радимо, ми морамо да се ослободимо криминала и корупције, ми морамо да тражимо пријатеље свуда у свету, ми морамо да се решимо партијских олигархија, партијске елите. Као што сам вам обећао, желим да будем председник свих грађана Србије, желим да у Председништву заштиту нађу не само они који су гласали за мене, него и они који су гласали за Бориса Тадића. Ово је врхунац моје политичке каријере, један од најсрећнијих дана, ако не рачунамо оне у породици које смо славили Драгица и ја заједно. Овај дан је прекретница за Србију, желим да Србија никада не доживи кампању против једног човека као што је било против мене и против једне политичке странке, као што је било против СНС-а. Желим вам много среће, да се оствари оно што сам вам обећавао, политичарима желим да кажем да више не припадам ниједној политичкој странки, а ја најбоље знам какви су људи политичари, нека се чувају добро. Желео бих да вас својим потезима уверим да Србија заиста може да буде другачија, Србија је савремена, нормална земља и ја ћу да помогнем да таква буде и створена. Сарађиваћу са свима у Србији, нисам љут ни на кога, нико не може да буде љут на мене због победе“, рекао је Николић.

ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА АПОСЛУТНО ЗА НИКОЛИЋА
Према прелиминарним резултатима, у Београду је Николић добио 48,9 одсто гласова, а Тадић 47,4 одсто, у централној Србији Николић – 53,2 одсто, Тадић – 44 одсто и у Војводини Николић – 44,2 одсто, Тадић – 52,2 одсто.
Нови председник Србије победио је у другом кругу председничких избора у већини градова Србије. Победио је Тадића у Београду, Шапцу, Лозници, Пожаревцу, Крагујевцу, Јагодини, Ћуприји, Параћину, Рековцу, Крушевцу, Чачку, Краљеву, Лучанима, Ивањици, Ужицу, Косјерићу, Чајетини, Нишу, Пироту, Лесковцу, Црној Трави, Врању, Куршумлији, Медвеђи и Прешеву.
Тадић је победио у Новом Пазару, Свилајнцу, Деспотовцу, Бору, Прокупљу, Сурдулици, Трговишту и Новом Саду. У Новом Пазару, у којем је већина становника бошњачке националне мањине Тадић је добио 85 одсто гласова. Тадић је убедљиво победио Николића и у два града где већину становника чини мађарска национална мањина – у Ади и Чоки.
С друге стране, Николић је убедљиво поразио Тадића у местима централне Србије, где апсолутну већину чини српско становништво попут Чачка, Крагујевца, Краљева, Крушевца, Јагодине, као и у западним општинама Србије –  у Ужицу, Лозници и Шапцу. Такође Николић је убедљиво победио и у јужним деловима Србије –  у Нишу, Лесковцу, Врању и Куршумлији где већину становника чини српски народ.
Од 13 општина у Јабланичком и Пчињском округу Тадић је забележио победу само у Општини Сурдулица, показују прелиминарни подаци са 100 одсто обрађених бирачких места.
На северу Косова и Метохије и у Пећи за Томислава Николића гласало је 61,54 одсто, а за Бориса Тадића 35,32 процента.
У другом кругу председничких избора Томислав Николић поразио је Бориса Тадића чак и у градовима који су до сада важили за снажна упоришта демократа.
Тадић не само да је изгубио у Београду и Нишу, већ и тамо где је прошла влада довела најзначајније инвестиције.
На крају можемо закључити да је Николић победио Тадића у Београду са нешто више од два процента и Нишу са чак 17 одсто, док је Тадић победио у Новом Саду са око шест процената. У Крагујевцу је та разлика 10 одсто, Лесковцу осам, а у Зајечару скоро седам одсто. Тадић није добио поверење ни тамо где се највише улагало. У градовима попут Крагујевца, Лесковца, Зајечара или Ваљева, Николић је однео победу, што јасно говори да нове фабрике нису оставиле утисак на бираче. Ипак, Тадићу су остали верни бирачи који долазе из мањинских заједница. У градовима попут Суботице, Димитровграда или Новог Пазара, Тадић је убедљиво поразио Николића. Ти гласови, међутим, нису били довољни да се стигне предност коју је Николић направио, пре свега у градовима централне Србије.
Нови председник Србије Томислав Николић свечано ће бити инаугурисан 10. јуна или дан касније, пред новим сазивом Скупштине Србије, у којој ће највише мандата имати управо Николићева странка (73 мандата), која је забележила двоструку победу на претходним изборима – председничким и парламентарним.

________________

Како је гласала Србија

Николић Тадић

Београд    49,6     47,2
Нови Сад    43    53
Суботица    28,17    68,24
Ада        13,27    84,82
Нови Кнежевац    39,67    56,12
Чока        29,01    67,03
Крагујевац    55    45
Чачак    57,1    39,2
Краљево    62,42    35,23
Крушевац    62,20    37,8
Шабац    49,9    46,77
Лозница    60,43    36,41
Ужице    50,56    45,25
Косјерић    57,62    39,10
Чајетина    61,09    37,66
Ивањица    67,7    30,1
Лучани    57,9    39,3
Нови Пазар    13,2    85
Јагодина    46,52    50,38
Параћин    54,81    45,19
Ћуприја    59,26    37,42
Рековац    52    43
Свилајнац    39,24    58
Деспотовац    38,64    59,54
Ниш        56    42
Пирот        53,10    43,94
Врање    57    40,2
Бор    40    60
Трговиште    44,74    53,26
Сурдулица    47,21    57,29
Пожаревац    50,56    46,76
Лесковац    52,81    44,5
Прокупље    48,74    49,09
Куршумлија    68,84    31,16
Медвеђа        55,32    41,88
Прешево        55    42
Црна Трава    68,16    31,01
(У другим општинама у тренутку закључења овог броја „Печата“ нису се знали званични резултати)

________________

Биографија новог председника Србије – Томислава Николића

Рођен је 15. фебруара 1952. године у Крагујевцу. По звању је мастер економиста. Техничку школу, грађевински смер, завршио је у Крагујевцу, а дипломирао на Факултету за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду. Запослио се 1971. године у Грађевинском предузећу „Жеграп“ и радио у Мајданпеку, Прибоју, Пријепољу, Требињу, Београду и другим местима, све до 1978. године, када се вратио у Крагујевац у фирму „22. децембар“, где је био шеф Одсека за инвестиције и одржавање. Био је и технички директор Комуналног предузећа у Крагујевцу.
Николић се партијски први пут ангажовао у Народној радикалној странки где је брзо изабран за потпредседника. На његову иницијативу дошло је до уједињења те странке и месних одбора Српског четничког покрета Војислава Шешеља, и стварања нове странке 23. фебруара 1991. године под називом Српска радикална странка. За председника СРС изабран је Војислав Шешељ, а Николић за потпредседника. Касније је три пута биран за заменика председника странке, последњи пут на Седмом отаџбинском конгресу СРС 8. октобра 2006. године. Поднео је оставку 6. септембра 2008. године на све функције у Српској радикалној странки. Већ у октобру 2008. године је основао Српску напредну странку на чијој је Оснивачкој скупштини 21. октобра 2008. године изабран за председника.
Томислав Николић је од 1992. године посланик у Скупштини Србије и једини посланик који је биран у сваки сазив од 1992. године. Због политичког деловања 1995. године осуђен је на двомесечну казну затвора коју је издржавао у Гњилану.
У марту 1998. године изабран је за потпредседника Владе Србије. Поднео је оставку 14. јуна 1999. године, када је у Скупштини Србије прихваћена одлука о доласку страних трупа на Косово, али је тадашњи председник Србије Милан Милутиновић донео уредбу по којој сви чланови Владе остају на својим функцијама, па је до 14. августа 1999. године био потпредседник Владе. Од августа 1999. године обављао је дужност потпредседника Савезне владе, док је премијер био Момир Булатовић.
Четири пута је био кандидат за председника Србије.
Учествовао је на председничким изборима 2000. године и освојио треће место иза Војислава Коштунице и Слободана Милошевића.
На председничким изборима 2003. године добио је највише гласова (47 одсто), али због недовољне излазности није постао председник. На поновљеним изборима 2004. године у првом кругу освојио је највише гласова, а у другом кругу изгубио од Бориса Тадића у односу 45:53,7 одсто.
На последњим председничким изборима 2008. године Николић успева да освоји више гласова него што су радикали икада освојили на неким изборима (2.197.155 гласова, односно 47,97 одсто), и занемарљивом разликом је изгубио од свог противкандидата (2.304.467 гласова, односно 50,31 одсто).
Ожењен је Драгицом, има синове Радомира и Бранислава, унуке Ленку, Јулију, Димитрија, Војина и Јанка.

[/restrictedarea]