Када се заврше избори…

Пише Драгомир Антонић

Да ли чита неко из Тужилаштва објављене телеграме и депеше из Викиликса? Како одмах знају да није било крађе на изборима 2012. године, а за Викиликсове податке не знају?

Циркус се ближи крају. У недељу 20. маја 2012. године или 7520. године по српском календару народ, то јест бирачи ће „одлучити“ како ће нам бити. Кажу да одлука коју је донео „народ“ или половина народа која је за неког гласала о Ђурђевдану није довољна да знамо како нам је, већ је потребно још одлука да видимо шта нам је чинити и где ћемо. Кад не знате сами како вам је онда питате доктора, шта се то са вама дешава и има ли вашем стању лека. Некад су лекари, с почетка прошлог века, били искрени и одговарали да се чувате трошка, јер вашој болести лека нема. Данас им искреност забрањује фармацеутска индустрија, наводно за сваку болест постоји успешан препарат који неумитан крај одлаже до ваше последње паре. А кад вам новац нестане, шта ће вам голи живот. Само оптерећујете миле и драге који су већ довољно увређени што сте ваше новце – а да је било лекарске искрености о вашем стању ти новци би били њихови – потрошили. Тако вам је и са изборним циркусом и паролом, то јест слоганом: Хајде да заједно завршимо започето!

НАСТАВАК ЦИРКУСА
Бар су у овом случају искрени. Они би да заврше што су започели и да нас, уз нашу сагласност, оставе без ичега. Јер кад су они „започели“ игранку у земљи Србији нечег је и било. Било је индустрије, пољопривредних комбината, прехрамбене производње, домаћих банака… Било је Србије са Косовом и Метохијом. Било је и наде да ће нам бити боље, да ћемо се поносити оним што радимо и што ћемо урадити. Веровали смо да ће ови што би да заврше започето бити бољи од својих претходника. Показали су се горим. Да неће бити крађа, лажи, превара, корупције, убијања, рекетирања… а свега тога има више него што је некад било. Само им још ми фалимо да као заједно завршимо започето. Они све отели од нас, а сад нас зову да се са отимачином сложимо и да испадне како смо све заједно радили и да смо сви подједнако криви или заслужни за данашњу беду. Као да смо ми били на власти и све уништили. Водите рачуна о овоме када будете на бирачком месту. Нема поправног. Бар у догледно време.
Кад се заврше избори за председника Србије, после уобичајеног славља и туговања, наставиће се циркус који се зове формирање владе. Јесте да је све договорено, али како нема у изгледу неке боље забаве (бакица Ангела би да бојкотује првенство Европе у фудбалу, јер Тимошенкову у затвору боли задњи део леђа, а Олимпијске игре почињу тек у јулу), лепо је народ забављати „тешким“ преговорима коалиционих партнера и изјавама да никакве политичке уцене неће проћи. У међувремену, док „преговори“ трају, поскупеће струја, нафта, „Инфостан“, што ће логично изазвати талас свеопштег раста цена. Зли трговци, похлепни произвођачи, безобразни сељаци, а нарочито малинари биће оптужени да бездушно користе „тешку ситуацију док душевни политичари преговарају“ да подривају и систем и државу и наш пут у Унију и светлу будућност. Кад се „преговори“ заврше, преговарачи ће отићи на заслужени одмор (да има Ђавола не би се ни вратили), а од јесени ће, кад одморни засучу рукаве, све бити боље. То вам је блиска будућност, а шта ће бити 2025. године кад Србији – у целости или само неком региону – одреде датум пријема у нешто што сад не знам како ће се тад звати, а сад се зове Унија, видеће они који буду живи. По важећим демографским оценама Срби се данас убрајају у најстарије народе у Европи. Следствено томе бар једна трећина данашњих Срба, а то је око два милиона, или неће дочекати пријем, или ће бити дементно, па неће знати ни где су примљени. Биће по оној народној причи где се син из дијаспоре распитује како му је отац, а синовац одговара писмом: „Драги чико, ђедо је, Богу хвала, добро. Има апетит, може на ноге, хоће и да подвикне, само га стално држимо привезаног. Јер кад га одрешимо он крене да бежи по дворишту, све вичући како ће закаснити на воз или да ништа није рађено у кући док је био на путу. Не зна, мученик, да ли је кренуо на пут или се враћа. А теби хвала што питаш, а још ти више хвала за оне марке што си преклане послао“.

КО ОДЛУЧУЈЕ О ИЗБОРИМА
У књизи др Војислава Шешеља „Викиликс ми јавља“ увек нека занимљивост. Ево једне где амбасадор Полт препричава оцене које њихови агенти воде са тад важним људима у Србији и где наглашава у загради коју особу ваља посебно чувати. Телеграм је из августа 2006, објављен у књизи на 232. страни: „Заменица премијера Ивана Дулић Марковић (стриктно штитити) рекла је нашем агенту да она не очекује да ће владајућа коалиција преживети до краја мандата и јасно исказала презир према Коштуничиној политици“.
Амбасадор Полт каже који су им људи веома важни. То, на пример, нису Слободан Хомен и Душан Петровић (стр. 231). Истина, и они све дојављују, али за Полта нису много важни. Али је зато за Мура, судећи по телеграму који је послао 16. августа (стр. 235), веома важан Тадић. Што је и разумљиво, јер Тадић је тад председник Србије. Мур тражи да се Понош постави за начелника Генералштаба и још неке ситнице, као, на пример: „Амбасадор је рекао да ћемо ми бити спремни да агресивном кампањом ‚Изађи и гласај‘ подстакнемо демократске гласаче да изађу на бирачка места, а да ли је Тадић спреман да гради коалицију која ће бити неопходна?“ Логично, Борис је спреман (стр. 237). Да ли чита неко из Тужилаштва објављене телеграме и депеше? Како одмах знају да није било крађе на изборима 2012. године (види изјаве Томе Зорића), а за Викиликсове податке не знају?
Мислио сам да су на изборима 2008. године грађани Србије одлучивали о својој судбини. Ко ли одлучује данас?