Изборна прашина

Пише Васа Павковић

Слегла се изборна прашина… Чини се да ће на наш живот много више утицати време које ће доћи, него људи које смо изабрали ми (или неки други наши земљаци). Више него и на једним изборима којих се сећам, Србији су недостајале нове идеје и нови људи. Њих ћемо морати да чекамо, вероватно, мање од четири године…

1
Прашина се слеже
Лето у Београд падне попут секире – каже један песник. И овог пролећа је тако пало, тек да не изневери традицију.  Само се сада уместо  свега другог подигла и (изборна) прашина.  Пишем овај текст у недељу  увече, тек што су затворена бирачка места. Прашина још није почела да се слеже, али до поноћи ће почети! Из прашине се с муком пробија глас из ЦЕСИД-а , који кашљући говори некакве проценте…

[restrictedarea]

2
Јулија Тимошенко
Пре десетак дана све светске медије је обишло неколико фотографија Јулије Тимошенко на којима се виде модрице и маснице по рукама. Вођа украјинске револуције не само што је на робији, него је, по њеним тврдњама и фотографијама, туку! Када би овај свет био истински заснован на поштовању људских права, још истог дана би  јединствено подигао  глас против тортуре ове жене, без обзира на њену евентуалну кривицу, и изнудио не само  пуштање заточенице, него и казну за њене мучитеље. Али и најгорљивији „борци за људска права“  остају мање-више уздржани, консултују се, одуговлаче… Чекају ваљда почетак Европског првенства у фудбалу?

3
Страшан лав!
Једна од најпогубнијих појава у медијима су глупе рекламе.  Стотинама пута понављане оне постају еталон понашања, али и утврђују нови степен дрскости докле се може у глупости. По реклами за једну чоколадицу са ликом лава чини се да је дно, односно врх достигнут.  Спотић приказује тинејџера који ноншалантно  улази у „сторе“ и симпатичну касирку која се досађује.  Да би је ваљда тргнуо из дремежа, тинејџер јој се унесе у лице и рикне као лав из петних, пардон шапних жила!   Она се тргне, фризура јој се распадне и предаје му жељени слаткиш… Језик је замењен риком, а памет  будалаштином!  Да ли се ико овоме насмеје? Да ли се ико бар замисли? Или је циљ баш у томе, да се навикнемо на рику?!

4
Хулио Кортасар
Све приче Хулија Кортасара, великог аргентинског приповедача, сакупљене у два тома и на око 1.300 страница, објавио је недавно  „Службени гласник“. Превела их је Александра Манчић и снабдела пишчевим предговором и својим поговором. Не зна се шта више импонује у овом подухвату – да ли Кортасарова наративна инвенција или способност наше преводитељке да пронађе оптималне корелативе  његовог зачудног  језика? Кортасар се, и у најсложенијим интелектуалним играма, чита као да је писао на српском! Фасцинантно!
Што се мене тиче, рекао бих две ствари. Прво, да су моји приповедачки почеци везани за две куће –  Борхесову Астерионову кућу и Кортасарову Запоседнуту кућу. И друго, да се приповедачка уметност  може поделити на ону пре и после Борхеса, пардон Кортасара.

5
Панчево – град талац
По трећи пут у временски кратком оквиру се  Панчево, „град у чијој се близини налази Београд“, нашао запоседнут од банатских пољопривредника. Незадовољни диспропорцијом између министрових обећања, државних могућности и својих жеља, они су блокирали излазе из града, спречавајући многоструким кордонима трактора да Панчевци оду у Београд и Београђани дођу у Панчево – радници и службеници, ђаци и студенти, болесници и пензионери.  Нису помагале ни молбе, ни  заклињања, не прекори, ни претње. Свесни слабости државе и њене немоћи, они су своје  стварне или измишљене фрустрације испоставили запоседнутом граду! Питам се шта ће се десити наредног пута, када их  министар  опет разочара? И да ли би грађани требало да се самоорганизују и блокирају пољопривреднике, у оквирима њихових села, када дође време сетве или жетве? И где би нас то одвело…?
Можда је решење надохват руке? Да као у другим  европским земљама штрајкачи морају да ослободе једну од страна пута?

6
„Блиц“, животиње
Стасале су генерације младих новинара којима је скоро једини учитељ новинарства Интернет!  Па се упркос добрим намерама и племенитим циљевима деси да вест, информација, коментар не само што буду површни, него и директно  лажни. Свакодневни примери пуне странице дневних и недељних листова. У овонедељном  „Блиц“-овом додатку читамо  избор од 10 најугроженијих животињских врста у Србији.  На левој колорној страни су текуница, шарени твор, орао крсташ и велика дропља, и четири српске дестинације где последњи примерци ових врста живе.  На десној су описани и приказани тропрсти детлић, црни даждевњак и алпски мрмољак – који, каже нам „Блиц“, живе на Дурмитору! Ту су и тзв. јесетре које живе у „лали“ – тако у пише додатку. Ту су још моруна (Дунав) и тајанствени дримски шарадан из Дрима! (илустрован фотком беовице!)  О, племенита површности!

7
Портрет Грчке
Већ сам хвалио издавачку кућу „Карпос“ из Лознице. У неколико сасвим атипичних библиотека они објављују  искључиво квалитетне књиге. Једна од њих је Портрет Грчке, америчког писца и новинара Николаса Гејџа, изашла у библиотеци „Панелинион“, која се занима феноменом Грчке. За разлику, рецимо, од два бриљантна наслова Лоренса Дарела која изучавају  грчка острва и Кипар, Гејџ описује Грчку у тоталу – географију и историју, митове и начин живота, религију и храну, музику и менталитет… Исцрпљује је са свих страна, дивећи се и сам феномену старог поносног народа. Можда би српски туристички оператери требало да поклоне  Портрет Грчке сваком путнику који намерава да посети  земљу старих богова и младе светлости?

[/restrictedarea]