Пише Ратко Дмитровић
Почетком деведесетих, у познатим околностима, неке хрватске породице напустиле су сремско село Хртковце, тај случај је доспео и до Хага, експлоатишу га многи српски непријатељи, али нико се не упушта, а требало би, у порекло Хрвата из Хртковаца
Хрватска је – што из урбаног дела, што из Крајине – протерала око пола милиона Срба, отела њихову имовину, створила атмосферу у којој је повратак протераних законски можда и могућ, али је у пракси неизводљив и на свако отварање ове ужасне теме (заборављене од стране „демократске, антифашистичке и хумане Европе“ и братског Београда) хрватска страна и њихове експозитуре по Београду контрирају темом „протеривање Хрвата из Војводине“.
Изводе то на исту раван, изједначавају, нивелишу нешто што се у пристојној комуникацији не би смело ни споменути. Да не буде забуне; један број Хрвата из Војводине заиста је почетком деведесетих година напустио тај део Србије из безбедносних разлога, како су говорили. И требало би им веровати. Страх је категорија која се не може контролисати. Ако се човек из ових или оних разлога осећа угроженим, страхује за живот и имовину, његове реакције у правцу тражења мирније луке за живот нико не може да осуђује и доводи у питање али… Огромна је, рекох већ, неупоредива, разлика између Срба протераних из Хрватске и Хрвата који су тих потресних година напустили Војводину, односно Србију. То само зао човек може да упоређује.
КОЛОВОЂА ЧАНАК
Хрватска је своје Србе напала системски, врло срачунато, у злочиначком подухвату, са државним механизмима. Хрвати су из Србије, углавном Војводине, бежали у страху од освете због онога што се догађало Србима у Хрватској.
Освета није оправдање, један злочин не може да се правда другим, али над Хрватима у Србији, богу хвала, нису чињени злочини. Ту није забележен ниједан случај породице Зец, породице Вила; Хрватима у Војводини нису рушене куће, паљени локали и станови, нико им није отимао станове, станарска права, девизну штедњу, радни стаж, деонице у државним предузећима… Упркос свему томе и данас у Београду и Новом Саду лако ћете наћи Србе (да, Србе) који на свако спомињање страдања Срба у Хрватској у причу убацују „страдање Хрвата у Војводини“.
Коловођа таквих је Ненад Чанак. Позната прича, не бих да трошим папир, али не могу да га не споменем, јер је већ све припремљено да на некој од првих седница новог сазива Скупштине Србије на дневни ред дође тема „Протеривање Хрвата из Војводине“. Предлагач би, по садашњим сазнањима, требало да буде управо Ненад Чанак. Сагласност је већ добијена од Демократске странке. Као повод испоставиће се годишњица „прогона Хрвата из Хртковаца“. Тај случај који је, уз остале оптужбе, стављен на терет и хашком сужњу Војиславу Шешељу, већ двадесет година фигурира као симбол страдања војвођанских Хрвата.
Нећемо овога пута улазити у ситно плетиво хртковачких националних трвења; позабавићемо се синтагмом „ Хрвати из Хртковаца“. Зашто? Зато што у тој контроверзној, свакако жалосној причи, нема правих Хрвата. Истина, они који су напустили Хртковце, питомо село у Срему, и живот наставили у Хрватској, јесу се изјашњавали као Хрвати, имали су и тај осећај, али изворно то нису Хрвати. Њиховим прецима, прадедовима и дедовима, хрватство је наметнуто. Они су пореклом Клименти. Хрвати су постали деловањем Католичке цркве, највише у току 19. века, а тај посао окончали су комунисти. Они су, српски комунисти, по Војводини Хрвате правили и од стогова кукуруза, где год им се указала прилика. Ено вам Буњеваца због којих су, у првим годинама после Другог светског рата, неки локални државни службеници, пописивачи, председници народних одбора, завршавали у затворима само зато што су Буњевце уписивали као Буњевце. Директива из Београда била је да су Буњевци Хрвати.
Вратимо се ми Климентима. Ко су они? Народ? Не, племенска заједница врло интересантне прошлости. Данас би о Климентима знали веома мало да није било Јована Н. Томића (рођен 1869. у Новој Вароши, умро 1932. у Београду), истраживача српско-турске историје, човека коме су његови савременици замерали што се превише ослања на архивска истраживања (Томић је највише копао по италијанским архивама), али је време ту замерку потпуно обесмислило, напротив, данас се врсним историчарем сматра онај ко има воље, времена, средстава и дозвола да истражује по архивској грађи држава, великих сила, чија је рука у вековима иза нас витлала сабљу изнад трагичних Балканских простора. Не сме се заобићи податак да је Јован Н. Томић 1906. године примљен као редован члан у Српску краљевску академију. И шта смо о Климентима сазнали од Томића и других извора?
НАПАСТ ЗВАНА КЛИМЕНТИ
Клименти су племе српског порекла, настало у помало чудним околностима. Њихово (племенско) предање, које се поклапа са подацима добивеним истраживањима углавном у италијанским и аустријским архивама, каже да се средином 16. века на шири простор Скадра (данашња Албанија), недалеко од извора реке Бојане, доселио један Србин, православац, из горњег тока реке Мораче. Оженио се из племена Кучи и уз осталу децу, а имао их је много, добио и сина Климента. Тај је такође имао врло бројну породицу, бавио се трговином и сточарством, економски је био веома снажан, а његови потомци основали су кроз време на том простору два села, са српским личним именима и топонимима, и своје племе назвали по свом чувеном и угледном претку.
Слаб, готови никакав утицај Православне цркве у простору око реке Бојане користили су католички мисионари под контролом скадарског бискупа. Изложени јакој пропаганди и даровима које су са собом доносили католички мисионари, православни Клименти прихватају католичанство. Учили су их да су им Турци и ислам највећи непријатељи, те да велику резерву морају да имају према православљу. У таквој ситуацији Клименти се окрећу према најближима, а то су била поарбанашена католичка племена у брдима изнад скадарске долине. Кроз време узимају арбанашка имена и презимена, али одржавају српске трагове кроз предања и колективну свест. Своја станишта премештају у планине, шире се и размножавају великом брзином, оријентишу на лаку зараду, односно пљачку околних племена и трговачких каравана на друмовима, долазе у тим походима чак до Плава и Гусиња, тада насељенима православним Србима, побеђују их, потискују на запад, и насељавају њихова села, заузимају оранице и пашњаке. Потом се спуштају према Метохији, често упадају у Пећ, сукобљавају се са Турцима, упадају у Рашку област (Санџак), не презају ни од чега и свој живот у потпуности претварају у пљачку, као једино занимање и начин „привређивања“.
Остало је записано, као куриозитет тог времена, да су Турци и Срби са простора Метохије и Рашке имали заједничке одреде за одбрану од напасти зване Клименти. Охрабривани од стране католичких мисионара да се приклањају свакоме ко ратује против Турака, Клименти су заиста своју респектабилну снагу и вештину стављали на располагање противницима ислама. Углавном је то на овом простору била Млетачка република. Тако су Клименти ратовали у корист Млетака у Кипарском и Кандијском рату, а у сукобу турске империје и Аустрије (1737-1739) ратовали су на страни ћесара.
Како је пролазило време мењале су се и околности на том простору. Млетачка република је слабила, Турци су јачали, Аустрија је имала друге интересе, па су Клименти све чешће, за богату награду, ступали и у редове султанове војске. Њима је сада било свеједно за кога ратују, важан је био плен и могућност преживљавања. Године 1651. били су у војсци Али паше Ченгића која је нападала Котор и чинила велике зулуме по српским крајевима, манастирима и црквама. Клименти су одиграли пресудну улогу у бици на Вртијељци, где је турска војска предвођена Сулејманом Бушатлијом поразила Црногорце. Тада је живот изгубио у народу чувени и опевани Бајо Пивљанин.
Ништа од овога није могло да спречи пашу Махмутбеговића из Пећи, у накани да Клименте подјарми и натера их да живе по правилима Отоманског царства. Он је 1700. године покорио градове Скадар, Улцињ и Бар, као и побуњена племена у брдима, састављајући потковицу око Климената који се повлаче и концентришу према Гусињу и целом том крају који је већ био примио ислам. Ускоро бивају опкољени и најпре се суочавају са недостатком соли, па жита, меса и свега осталог. Појевши стоку коју су имали, гладни, изнурени и ослабљени доносе одлуку о предаји.
ОБРАЗАЦ БАЛКАНСКЕ ИСТОРИЈЕ
Оно што се касније догађало представља образац тешке и на моменте ужасне историје народа овог дела Балкана. Мали је ово простор да се позабавимо судбином Климената које је паша Махмутбеговић раселио по врлетима Санџака. Неке је силом превео на ислам, а део је остао у католичкој вери. Ови на Санџаку налазе Србе православце и организују се са њима у отпору Турцима. У горе споменутом турско-аустријском рату (1737. године) царски пуковник Лентулус успева да се пробије до Новог Пазара и Пештера, и тамо налази Србе православце и Клименте католике, ратује против Османлија, али се убрзо повлачи. Његово повлачење према Србији пратили су Клименти. Једни остају испод планина Рудник и Авала, а други настављају пут на запад, прелазе реку Саву и насељавају се у селима Хртковци и Никинци. Касније у Кукујевцима и Платичеву.
То су ти „Хрвати“ које је „страх од Шешеља“ отерао из Срема у Хрватску. И данас у Хртковцима можете посетити католичку цркву Светог Климента. Жупник се презива Живковић.
Pitam se dali će ikad doći vreme istine. Kada će se ponovo pojaviti stid za prostotu. Dali će umreti prosvećenost ili će se skrivati iza diploma. Nekad se akademija u Srba zvala Srbsko učeno društvo i mislim da je to pravilniji naziv. Znači učeno e sad koliko i za koga. Ja se molim Bogu da ako svet opstane onda će to biti zbog istine.
Koja “opanak” historija. “Po njihovom predanju” i po latinskim izvorima Klementi su Srbi. “Klement bio pravoslavac, što znači Srbin”. Moj Dmitroviću ako si ti i tvoji od Vlasa postali Srbi po sistemu pravoslavac=Srbin to ipak ne znači da su svi pravoslavci na Balkanu bili Srbi. Druga stvar Klementi su Albansko pleme katoličke vjeroispovijesti, a ime su dobili po štovanju sv. Klementa. To što Tomić piše su obične gluposti sročene u cilju provođenja protu albanske propagande. Zaboravio si navesti jednu stvar, a to je da je Karađorđe pripadnik plemena Klementi i porijeklom etnički Albanac. U tome grmu leži zec i Tomićevo lupetanje o Klementima Srbima.
Etnicki Albanci ne postoje! Postoje drzavljani Albanije od 1912 godine, i pokusaj da se vrlo slozen etnicki konglomerat unifikuje u pojam “Albanac”! Jezik je “cudo” i mnoge stvari kao najzivlji svedok i cuva i objasnjava. Npr. materinji jezik Malisora nije albanski vec srpski, moj Karlo. Albanski im je nametnut kao sluzbeni, protiv cega, naravno, komunisti nisu imali nista. Kako je to izgledalo u Albaniji dobro je poznato. Ali, lazi imaju obicno kratke noge, a i “vrijeme je majstorsko reseto”!
Nemoj profesore lupit bezveze o Malsorima sa srpski materinji jezik?!?! Ja sam pripadnik pleme Kelmendija ali pradjed mog djeda se rodio u Kumanovi-Makedonija.Kelmendi su originalno iz Krajine-Krajisnici,na albanski Kreshnik ali spustili se juzno zbog slavjanizacije.Kod nas albanaca religija nije krv za razlika kod vas drugih.
Da je Karađorđe pripadnik plemena Klementi i porijeklom etnički Albanac, to je tačno.
A za Klementi:
https://en.wikipedia.org/wiki/Pope_Clement_XI
Karađorđe je poreklom bio Srbin iz srpskog plemena Vasojevići i ratovao je protiv turskih vazala Albanaca za vreme Srpske revolucije. Pleme Klimenti je srpskog porekla a Albanci iz tog plemena su poarbanašeni Srbi.
Mnogi Srbi su postali Vlasi, Hrvati i Albanci. Hrvatizacija Vlaha je bila toliko jaka da su Vlasi nestali s popisa stanovništva civilne Hrvatske u 19. veku. Karađorđevići su poreklom iz srpskog plemena Vasojevići i nikakve veze nemaju sa Klimentima.
U Rimu je 1896. godine izašla knjiga koju je priredio Ferdinando Ongania “Il Montenegro – Da relazioni dei provveditori Veneti”. Knjiga je sastavljena od izvještaja kotorskih providura Veneciji, a u knjizi su objavljeni i drugi dokumenti iz venecijanskog arhiva, vezani za Crnu Goru iz perioda od 1687. – 1735. godine. Pročitati i vidjeti tko su Klementi, a ne lupetati bez veze.
Interesantan tekst..Ali krije mnoge nedostatke a najveci je po meni termin “Arbanasi”! Neka odu do severo-zapadne Grcke pa i u danasnju albaniju preko granice i neka pitaju za Arbanase.Ali ipak je mozda najbolje da krenu iz Grcke da u alb. ne bi dobili “pogresan odgovor” preko njuske…Neka pitaju kojim jezikom govore i kako se osecaju.Pa da li smo mi toliko retardirani da ne shvatamo da su Arbanasi/Arvanasi za Grcku isto sto i Goranci za Srbiju!? Pa cak imate i mesto Arbanasi(slovenska varijanta)u bulgariji..Koliko kod nas zivi izopacena istorija od strane komunista najpre..Pa onda i od par nesretnika pre toga.Zalosan smo narod…
Gos, Ratko Ja i VI znamo naše Krajiške probleme unazad više od
tri stotine godina. Moramo priznati da su nas ti Hrvati nadmudrili zahvaljujući pogrešno stvorenoj državi Jugoslaviji.
Kraljevina Srbija odrekla svog imena i dozvolila otrovno seme
da klija raste i da mi Srbi to krvlju zalivamo. Naše Bogomolje
srušene uz pomoć ustaške rulje dali 1941 ili 1991-95 god.
Prolazim Kukujevcei Hrtkovce pored Katoličkih crkava zidaju se
nove Pravoslavne Bogomolje to govori o nama i njima, ko je šta
bio i kojoj veri ili naciji pripadao sada raspravljati je izlišno jer smo mi Srbi napravili kardinalnu grešku pre 100 god.
Poruka za Karla. Da niste nepristojni kao što se vidi iz vašeg reagovanja, načina izražavanja, i da ste imali hrabrosti da se potpišete punim imenom i prezimenom, polemisao bih sa vama, ali ovako…budite zdravi i dalje uživajte u svojim frustracijama, falsifikatima i netrpeljivosti prema Srbima.Znam da je “netrpeljivost” blaga reč za vaš slučaj, ali, zadržaću se na njoj.
Ne znam što vam znači moje ime i prezime, ja nisam nikakva javna ličnost i ako vam kažem ime to vam opet ništa ne znači. Što se tiče frustracija i opterećenosti nečim, očito je da ste vi frustrirani i opterećeni Hrvatima i Hrvatskom jer uporno iz tjedna u tjedan iznosite neistine, poluistine i raznorazne polupismene konstrukcije o Hrvatima i Hrvatskoj.
karlo opet lupas kom konj
Nije polemika već život sa onima koji nas nisu željeli a dozvolimo da je bilo i biće seoba naroda i pojedinih porodica.
normalno je poštovanje svoje posebnosti među drugima razlićitim
samo po verskoj pripadnosti.GOS, Karlo rođen sam u selu Tenji
Srez Osek kraljevina Jugoslavija.Ustaško nastrojeni Hrvati srušili su moju Pravoslavnu Cerkvu na Savin dan 1942 god, Srbi
Pravoslavci nisu srušili Katoličku Crkvu 1945 god. Razlika između
dobro namernih Hrvata iSrba nema u govoru i ophođenju u mom kraju. Ustaško nastrojeni Hrvati ubiše i dobrog Hrvata Kira u ovom ratu gos, Karlo.
Kada nešto pročitam redovito ostavim izvesnu rezervu u odnosu na tačnost i verodostojnost iznešenih podataka a željan sam drugačijih mišljenja, eventualnih suprostavljanja iznešenom kako bi u dužem vremenskom periodu imao mogućnost donošenja nekakvog svog stava o određenoj temi. Vašim psovačkim primitivnim rečnikom niste me nimalo pomerili u načinu na koji sada doživljavam ovaj tekst a nazivanje vrhunskog novinara i istaknutog intelektualca polupismenim rezultat je bahatosti proistekle iz patološke mržnje utemeljene na genima i naročito na ranoj edukacija od strane vaših svećenika, roditelja, baba i djedova.
Za Karla Velikog iz rvatske. Srez Osek je postojao a ja imam i postansku marku iz Kraljevine Jugoslavije koja to i svjedoci. Gospodine Karlo kojim vi to jezikom pisete i govorite ja vas ne razumijem posto se niti jedan Srbin ovako ne izrazava odnosno ne pise ovakve kojestarije o samome sebi. Naravno da bi ste morali krenuti od mumljanja i neartikulisanih glasova, preci na nekakve slogove i uzvike te polako poceli formirati svoj vlastiti rvatski jezik. Ja cjenim to sto ste se vi potrudili da naucite nasu srbicu i nas srpski jezik, samo ne razumijem da ste toliko kivni na one koji su vam to omogucili i dali. Sto se tice vasih svetinja odnosno rimskih i papinskih imanja, sami ste ih rusili kako bi ste izazvali svjetsku osudu i sazaljenje. Mi zato nase cuvamo i sve arhive o vama kako bi vam jednoga dana izdali srpske krstenice. Tenjsku crkvu su ustase srusile 1942 i srpska su zvona nakacili u svoju, ustasku. Sva djeca rodjena u NDH u tom ratnom periodu su se morala krstiti u toj crkvi pa su se naknadno poslije rata pravi Srbi potrudili da svoju djecu jos jednom prekrste u vlastitoj pravoslavnoj.Tenja je za vrijeme 2.svj. rata bila logor a na rubu sela ste napravili sabirni centar za zidove te ste ih tamo prikupljali jednu cijelu godinu i odvodili u gasne komore. Vi ste gospodo sistematski opljackali srpske manastire i crkve po cijeloj rvatskoj, na svakom mjestu gdje ste to mogli samo sto to niste prebrojali, to ste radili jos za vrijeme vaseg namjesnika Tita. Pravili ste sa njim umjetna jezera pa ste tako u Djakovackoj opstini potopili skoro cijelo selo i pravoslavnu crkvu kako bi ste napravili umjetno jezero. Opljackali ste nam i nase najvece svetiliste -Jasenovac- umanjujuci broj zrtava vasom propagandom. Opljackali ste nase jame jer nikada niste rekli koliko ste srpske djece i odraslih poklali i pobacli u njih . Procitajte knjigu bivseg talijanskog senatora Finestre Ajmonea “Etnicko ciscenje Srba u Hrvatskoj 1941, prvo u Evropi. Procitajte kako su se talijani zgrazali nad nedjelima tvojih predaka. Pa sta ste nam radili malo smo i frustrirani.Da imamo pravog predsednika trebali bi smo objavljivati svaki dan na svim medijima hronologiju ustaskih zvjerstava da se nikada ne zaboravi. Sto se tice sadasnje Natove tvorevine trajat ce koliko i Nato. Eto citam vec ste gladni, Niste imali drzavu ni 15 godina, opljackali ste sve srpsko i opet ste gladni. Zanimljivo je da karlo ili karlita nasu historiju naziva “opanak” historija a to znaci naseg poznatog i cjenjenog novinara “opancarom”. Da vas gospon karlo naucim – u srpskom lijepom jeziku u rijecniku za vas nepoznatih rijeci Opanak je imenica muskoga roda u jednini,mnozina opanci, umanjenica opancici–obuca koja se nosi u svim prilikama cak i u ratu, veoma udobna, pravljena od ciste koze, radjena uglavnom rucno, SRBI JE OBUVAJU DOK IH HRVATI KOLJU, BACAJU U JAME, UBIJAJU U JASENOVCU NA RAZNE NACINE; VADJENJE OCIJU, REZANJE GRKLJANA, KLANJE SRBOSIJEKOM, POTAPANJEM U SRPSKIM RIJEKAMA, VJESANJEM NA VRBE I NA SVE MOGUCE NACINE OSIM NATICANJA NA KOLAC JER JE TO NIJE COOL TO JE DOSLO SA ISTOKA. Mi Srbi ne govorimo o vasoj obuci jer smatramo da ste iz tog istog opanka nikli ali zato o historiji mozemo pricati i dokazima koji postoje. Lako cete vi za vase sakralne rimske crkve papa ce vam napraviti nove, nego kako cete zatrpati one silne jame i srpske grobove- to vas muci, kako cete objasniti svojoj djeci svu Veliku laz na kojoj ste drzavu napravili-kao heroji hitlerovog rajh te nato pakta i majcice njemcice. Zato karlo ucite novi rvatski- predlazem pismo rvaticu, lakse cete lagati djeci, nece vas svako razumjeti.
I tako gospodin karlo ili karlita bi rado dao svoje pravo ime ali se bojim da ce mu neki srbin pretraziti porijeklo pa sta onda, onda mu ne gine srpska krstenica!!!!
Napominjem da je moj komentar obraćanje gospodinu Karlu.
Za Radoslava,
Nikada nije postojao srez Osek jer je Osijek uvijek bio Osijek. Dru što se tiče rušenja sakralnih objekata Srbi su u agresiji na Hrvatsku 1991. godine sustavno uništavali hrvatsku sakralnu baštinu. U agresiji su razrušili 1450 crkava i samostana te ostalih sakralnih objekata, od kojih su njih 800 potpuno srušili i oštetili (npr. crkva sv. Franje Ksaverskog u Gornjem Viduševcu, crkva sv. Jakova u Vrpolju kraj Knina, župna crkva u Smilčiću itd.).
Za istinu za vreme okupacije Vas Hrvata i nas Srba od strane
Ausro Ugaske imperije OSEK je bio u sastavu SRPSKOG VOJVODSTVA
sa sedištem u Sremskim Karlovcima da se razumamo Srbi su pogrešno
vodili politiku pa se sad OSEK ZOVE OSJER.
Za Radoslava,
Osijek nije nikada bio Osek niti u sastavu “Srpskog vojvodstva”. Doduše nikada nije postojalo ni “Srpsko vojvodstvo, nego Vojvodina Srbija.
Koliko neistina…
0. Klimente NISU naseljene u Kukujevce – naseljeni su u Hrtkovce, Nikince, Platicevo i Jarak (vremenom prelaze na Pravoslavlje i postaju Srbi). Kukujevce naseljavaju Hrvati poreklom iz Dalmacije – o tome govori i to sto se u Kukujevcima sve do iseljavanja pricalo Ikavicom.
1. Hrvati u Hrtkovcima su samo jednim delom potomci Klimenata (i dan-danas se dobro znaju koja su prezimena porodica koje su poreklom Klimenti).
2. Hrvati se u Hrtkovce naseljavaju iz Like i Korduna pocev od 1790., najvise oko 1810., pa sve do 1848..
3. Nije Katolicka Crkva od Klimenata “pravila” Hrvate, naprotiv Katolicka Crkva se trudila sacuvati i ime i jezik Klimenata. Za Hrtkovce i Nikince je bila zaduzena Kongregacija za sirenje vere koja je slala Franjevce, Italijane koji znaju albanski da budu dusebriznici u Hrtkovcima, a kasnije su su i iz redova samih Klimenata skolovani buduci hrtkovacki i nikinacki zupnici.
4. Godine zajednickog zivota i mesoviti brakovi dovode to toga da se Klimente postepeno pohrvacuju (dobrim delom i zbog toga jer su ih Srbi, u Revoluciji 1848. nazivali “Braca Srbi, Rimske Crkve.”), ali nikada nisu izgubili svest o svome poreklu, niti ih ko silio na to.
5. Nisu Hrtkovce “napustile” neke hrvatske porodice, nego je vecina hrvatskih porodica pod fizickim i psihickim napadima i pretnjama bila proterana iz Hrtkovaca – danas u Hrtkovcima ima tek oko 70tak (uglavnom starackih) hrvatskih porodica – oko 450 porodica je bilo prisiljeno napustiti Hrtkovce, a Hrtkovcan Mijat Stefanac je ubijen i masakriran u polju van Hrtkovaca.
U monografiji Atanasija Raškovića ,starovlaškog vojvode ,koji je organizovao Srbe i Arbanase za rat protiv Turaka u Austro-Turskom ratu,Klimenti su bili raspoređeni od Mitrovice do Zemuna. Mnogi su se vratili preko Save i nastanili u Srbiji.Inače ,jedan deo Klimenta se prethodno naselio oko Rudnika i Avale. Neki su se skrivali na planini Jelici. Poznato je da su Klimenti sa svojom konjcom išli čak do Plovdiva. Tu postoji mesto Sopot i selo Kliment. Što se tiče Pećke Patrijaršije ,poznato je da su je Rugovci (Klimenti) štitili. Žuja Rugova je sa svojim potomcima čuvao Patrijaršiju oko 3 veka. Od imena Žuje potiču Žujovići nastanjeni oko Kosmaja i Sopota .
1.) Pripadnici srpskog poarbanašenog plemena Klimenti su se doselili u Hrtkovce, Nikince, Jarak, Kukujevce i Platičevo. Zbog njihove katoličke vere su vremenom postali Hrvati. Svi oni su postali Hrvati. Rimokatolička crkva je od njih napravila Hrvate. Hrtkovci su inače bili srpsko naselje i kao takvo su bili spomenuti 1722. godine i 1744. godine kao zbeg kapetana Trifuna Isakovića sa popom Teodorom. Pravoslavna crkva je bila spomenuta u turskim izvorima već 1622. godine.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Hrtkovci
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Nikinci
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Platičevo
Kakvo seme i sjeme sejemo ili sijemo takve plodove beremo. Oni
sa strane koji dolaze začin sipaju u kašu takvu i kusamo moji i
tvoji saplemenici gospon Karlo.Pokojni Patrijarh German u Jasenovcu REČE: Nesmemo ZABORAVTI ŽRTVE NARODA SRPSKOG!
Ne znam zašto u tekstu dio proterivanje Hrvata iz Vojvodine stoji pod navodnicima. Pa eto, moja obitelj je protjerana iz Vojvodine.Nešto smo bili krivi valjda…da li što smo katolici, da li što je otac govorio nogomet i navijao za Dinamo, ne znamo…Pošto je moj otac imao samo žensku djecu nisu nam mogli prišiti da mu se sinovi bore za Zenge što su bile vrlo popularne neistine u to vrijeme.Uglavnom, spašavali smo živu glavu i otišli.Nismo više nikad naišli, otac kaže da ne može. Vratiti se nećemo, snašli smo se i život ide dalje.Učim djecu da ne mrze ali i da znaju što se dogodilo i gdje su im pradjedovi pokopani. Pozdrav od obitelji Novoselac.
Zao mi je gospodje Tereze i njezine sudbine koja je samo malo slicna mojoj, ali eto i sama je spomenila ko je kriv za moje a i njezino proterivanje,Zenge, oni koji su za to bili obuceni. Mi smo se snasli i spasili samo zive glave, vratit cemo se kada se za to stvore prilike. Ja jos uvijek tragam za djedinim grobom kojega su ustase ubile negdje u Lici pred kraj rata 1945. Ostali grobovi mojih pradjedova i roditelja cekaju u miru svoju unucad i praunucad da zapale svijece svake godine samo za Uskrs.
Из свих коментара, па и оних најострашћенијих против Срба, јасно је да нису у питању Хрвати, а што је иначе обилно коришћено у манипулисању на ову тему. Право питање је ко је и с којим циљем то чинио и да ли се надао да ће тако вештачки произвести равнотежу са злочинима над Србима у Хрватској. У зависности докле пониремо у прошлост долази се до разних одредница о пореклу ових људи. Тако Павле Ивић у књизи „Српски народ и његов језик“ (друго издање из 1986. стр. 69.) каже: „… и католички Албанци у Никинцима и Хртковцима у Срему који се изјашњавају као Хрвати.“ Чињеница да је криза идентитета у највећој мери узрок личних и колективних фрустрација најбоље се види на примеру тзв Хрвата за које се у савременим околностима може рећи да пре означава религиозну (римокатоличку) скупину него националну, мада су у њу укључени и аутентични Хрвати кајкавци, али у малом проценту. Инжењеринг творења велике нације негирајући стварну националну припадност Павелић је поткрепљивао мобилисањем тзв. православних хрвата уз њихов пристанак или присилу. За све оне који су на основи вере укључени у ову скупину правописно је тачнији назив: хрвати и не би требало да се љуте због малог слова. Суштинско питање је зашто се неко свесно, а погрешно декларише и колико су му намере часне, а колико калкулантске јер нико то није чинио на своју штету. То нам потврђују многи примери с ових простора типа: Југословен, Црногорац, Македонац, Хрват, а сад и Бошњак. А онда се отвара ново питање или психолошки проблем свих пребега који у маниру оцеубица настоје да униште сваку везу са својим пореклом, па како то не успевају физичким уништењем својих саплеменика, окрећу се патолошкој мржњи која их изједа док су живи. Коначно да бисмо се одредили да ли је реч о протеривању или „протеривању“ ових људи са простора Српског војводства, сада сведеног на Војводину, морало би се знати да ли су ти људи више изгубили или туђег захватили јер како рече један коментатор „добро су се снашли“ ма шта то значило. Жао ми је што то не могу рећи и Срби протерани или избегли у Србију. А кад бисмо отворили питање језика у употреби хрвата и Хрвата (кајкавски, икавски, чакавски, штокавски…) добили бисмо одговоре на непостављено питање ко је све и шта са собом понео селећи се у другу „нацију“ из личног интереса.
Ja lingviste Bože. Vidi se vrhunska stručnost i obrazovanost.
“Pravoslavlje” list SPC, 22. siječnja 1970. godine – članak pod naslovom “O svetom Savi”.
“I mi, kao i Nemanja, ujedinili smo zemlje, pa se mučimo kako da ujedinimo i duše njinih stanovnika, da nam država bude čvrsta i dugoveka.
Sve je slično, samo što je danas veće nego u vreme Save i Nemanje.
Nemanja je od Rašana, Zećana, Humnjana i Neretljana pravio Srbe, a mi danas težimo da se po vremenu, od Srba, Hrvata i Slovenaca, i mnogih drugih, stvori jedna veća, jedinstvena jugoslovenska narodna celina”
Mnogi Srbi su postali Vlasi, Hrvati, Albanci, Neretljani, Rašani, Zećani, Humnjani, Čakavci, Kajkavci, Karavlasi i tako dalje. Srpsko pleme Neretljani na ostrvu Vis:
“U ranom srednjem veku pripadao je Neretljanskoj oblasti, a njegovi stanovnici bili su Srbi Neretljani, koji nisu prihvatili hrišćanstvo kada je to učinila većina Južnih Slovena.”
Dolje potpisani znajući da jedan narod treba jednu književnost da ima i po tom sa žalosti gledajući kako nam je književnost raskomadana, ne samo po bukvici nego još i po jeziku i po pravopisu, sastajali smo se ovijeh dana da se razgovorimo kako bismo se, što se za sad više može, u književnosti složili i ujedinili. I tako smo:
1. Jednoglasnice priznali da ne valja miješajući narječja graditi novo kojega u narodu nema, nego da je bolje od narodnijeh narječja izabrati jedno da bude književni jezik; i to sve
a) zato što nije moguće pisati tako da bi svaki mogao čitati po svojem narječju;
b) zato što bi svaka ovakova mješavina, kaono ti ljudsko djelo bila gora od kojeg mu drago narječja, koja su djela božija, a
c) i zato što ni ostali narodi, kao npr. Nijemci i Talijani, nijesu od svojih narječja gradili novijeh, nego su jedno od narodnijeh izabrali te njim knjige pišu.
2. Jednoglasnice smo priznali da je najpravije i najbolje primiti južno narječje da bude književno; i to
a) zato što najviše naroda tako govori,
b) što je ono najbliže staromu slovenskomu jeziku a po tome i svjema ostalijem jezicima slovenskijem,
c) što su gotovo sve narodne pjesme u njemu spjevane,
d) što je sva stara dubrovačka književnost u njemu spisana,
e) što najviše književnika i istočnoga i zapadnoga vjerozakona već tako piše (samo što svi ne paze na sva pravila). Po tom smo se složili da se na onijem mjestima gdje su po ovomu narječju dva sloga (syllaba) piše ije, a gdje je jedan slog, ondje da se piše je ili e ili i, kako gdje treba, npr. bijelo, bjelina, mreža, donio. A da bi svak mogao lakše saznati gdje su po ovome narječju dva sloga, gdje li jedan, i gdje treba pisati je, gdjeli e, gdjeli i – zamolili smo svi ostali g. Vuka Stefanovića-Karadžića da bi napisao o tome glavna pravila, koja su ovdje priložena.
Ako li tkogod iz kojega mu drago uzroka ne bi htio pisati ovijem narječjem, mi mislimo da bi za narod i za književno jedinstvo najprobitačnije bilo da piše jednijem od ostala dva narodna narječja, kojijem mu je volja, ali samo da ih ne miješa i ne gradi jezika kojega u narodu nema.
3. Našli smo za dobro i potrebno da bi i književnici istočnoga vjerozakona pisali h svuda gdje mu je po etimologiji mjesto, kao po starome slavenskome jeziku, kao što oni zakona zapadnoga pišu h i kao što narod naš od obadva vjerozakona na mnogo mjesta po južnijem krajevima govori.
4. Svi smo priznali da h u samostavnijeh imena na kraju u rod. množ. ne treba pisati jer mu ondje ni po etimologiji ni po općenome narodnom govoru, ni po ostalijem današnjijem jezicima slavenskijem nije mjesta. Mi smo se opominjali da će se naći književnika koji će reći da bi ovo h samo zato valjalo pisati da se ovaj padež razlikuje od ostalijeh, ili najposlije da bi ove razlike radi mjesto h valjalo pisati kakav drugi znak. Ali jedno zato što se u mnogijeh riječi ovaj padež po sebi razlikuje (npr. zemalja, otaca, lakata, trgovaca itd.), a drugo što u nas ima i drugijeh padeža jednakijeh, pa ih u pisanju nikako ne razlikujemo, i što ovakovijeh stvari ima mnogo i u drugih naroda – mi smo svi pristali na to da se ni h niti ikakov drugi znak na pomenutome mjestu ne piše, osim samo kada se iz smisla ne bi moglo razumjeti da riječ stoji u rod. mn. da se naznače akcenti (koje će nam valjati činiti i u ostalijem ovakovijem događajima).
5. Svi smo jednoglasice pristali da se pred r, gdje samo sobom slog čini, ne piše ni a ni e, već samo r neka stoji (npr. prst) i to
a) zato što narod tako govori,
b) što književnici istočnoga vjerozakona svi tako pišu (osim jednoga, dvojice),
c) što i Česi tako pišu,
d) što su i mnoge slavenske knjige glagoljskijem slovima tako pisane,
e) što se dokazuje da ni u starom slovenskome jeziku na ovakijem mjestima nije trebalo pisati jerova ni kod r ni kod l, jer su ova oba slova na ovakijem mjestima bila samoglasna, kao i u sanskritu.
Ovo smo dakle za sad svršili. Ako da bog te se ove misli naše u narodu prime, mi smo uvjereni da će se velike smutnje književnosti našoj s puta ukloniti i da će se k pravome jedinstvu mnogo približiti.
Zato molimo sve književnike, koji upravo žele sreću i napredak narodu svojemu, da bi na ove misli naše pristali i po njima djela svoja pisali.
Beč, 28. Ožujka p. n. 1850.
Ivan Kukuljević;
Dr. Dimitrije Demeter;
Ivan Mažuranić;
Vuk S. Karadžić;
Vinko Pacel;
Franjo Miklošič;
Stefan Pejaković
Đura Daničić.
Šta bi poslije i zašto Srbi uzeže Torlački valjda zna naš vrsni “lingvista”.
Da vam se Vuk nije potpisao na Becku poslanicu ne biste znali ni ovoliko srpskog koliko znate kajkali bi svi odreda, o naravno pricali bi izvanredni madjarski ili njemacki. Trebalo je tolike mase nauciti kako da citaju i pisu sve te posudjene jezike. Nije tadasnja austrougarska aristokracija htjela da se bakce sa neukima i nepismenima,a trebalo je u pisanoj rijeci prenositi naredbe preko austrougarskih konjusara na pucanstvo tako da je to bilo iz cisto prakticnih razloga “potreba da svatko zna potpisati svoje ime na glasackom listicu dok se demokratski birala kraljica ili kralj u austrougarskoj monarhiji”. Posto su Srbi govorili najcistiji i najrazgovjetniji srpski jezik nije se za vrijeme ilirskog pokreta ni pricati o nekom rvatskom bez srpskih korijena pa je zato i dobio naziv srpskohrvatski i to samo u onom vremenu kada su se svi nadali da ce ta umjetna tvorevina pribliziti zrtve i koljace sto se kasnije pokazalo pogresnim. Eto gospon lingvisto sa cistim slavenskim imenom Karlo dobro virite u wikipediju samo ne procitate sve, nego uzmete sto vam treba kao i uvijek. Voljeli bi vi da je Danica Ilirska bila samo vase otkrovenje ali na zalost ne mozete bez srpskog jezika pa vam opet preporucujem da krenete sa mukanjem i njakanjem mozda za sto narednih godina nesto i smislite a da nema veze sa Srbima.
I sta kazes Georgina, kralj i kraljica u AU su se birali na demokratskim izborima…
Eto, cisto za nauk – AU je bila CAREVINA, a vladarska titula se prenosila porodicnom linijom…
A, izjava da su “Srbi pricali najcistiji srpski” je antologijska – pa sta su drugo mogli da pricaju, najcistiji japanski?
Nisam znao ni da je Karlo “cisto slavensko ime” – ako se ne varam Karlo Veliki je bio franacki kralj, e sad – mozda su i Franci, Sloveni (tj. Srbi, jel)…
Староседеоци Хртковаца, који су од 1848 живели на територији Српске Војводине или од 1849 нове круновине назване Војводство Србија и Тамишки Банат (Срем, Барања, Банат и Бачка) знају да је Хабзбуршка монархија или Аустријско царство постојало само до 1867 године, дакле до настанка Аустроугарске, познатије као Двојна монархија (K und K) или Дунавска монархија (цар и краљ). За „хртковчанина“ пак, изгледа да су му ове чињенице остале једнако непознате колико и сопствено порекло, па и иронија у нечијем излагању.
Pa dobro jel’ treba sada da detaljisemo kada je bila koja nagodba i slicno (pa da se iznervirate kada spomenem Ugarsko-hrvatsku)…Jasno je da je vladar iz roda Habzurgovaca bio car Austrije, kralj Ugarske, itd….
Sto se tice mog, a i porekla ostalih Hrtkovcana – vec sam sve rekao gore…
A, sto se ironije tice – koliko ja znam vama od ruke bolje ide laz, bar tako kaze “otac nacije”…
Za hrtkovcanina.Kada bi gospodin hrtkovcanin znao protumaciti navodne znakove u mome tekstu mogao bi otkriti sta sam htjela reci sa “demokratskim izborima za vrijeme austro-ugarske monarhije”, a napomena da je Karlo cisto slavensko ime bio je samo moj ironicni osvrt na Karla koji neprekidno pokusava dokazati svoju jezicku pripadnost. Srbi su pricali najcistiji srpski i dan danas ga pricaju za razlika od rvata koji danas pricaju dobar srpski samo sto toga nisu svjesni, a novokomponovani smijesni rvatski koriste samo kao “kancelarijski jezik” (polovina sluzbenika ni sama ne razumije o cemu prica ,a kamoli pucanstvo). Jeste srbi pricaju najcistiti srpski, a bogami ce i japanski, posto ono Srbija do Tokija jos uvijek stoji zahvaljujuci Putinu, no necemo sada o geografiji. Gospodin HRTKOVCANIN me ne bi trebao ispravljati posto ocigledno nismo na istim talasnim duzinama, neka dobro procita zadnji komentar gospodina LINGVISTE. Zamislite hrtkovcanin otkrio toplu vodu na levelu monarhija-demokratija i Karlo-slaven hahaha hvala za nauk, nesto ste i naucili u Srbiji.
Nisam ocekivala da ce ova tema pobuditi tolika oprecna misljenja.
Hvala g. Dmitrovicu na ovoj rubrici i rasvetljavanju nekih tema izmedju Srba i Hrvata.
Zelim da dodam samo nesto sto vidim da nije spomenuto u komentarima: Uloga Hrvata sela Hrtkovci za vreme NDH.
Posle oslobodjenja vrlo malo je ustasa bilo kaznjeno. Tokom ovog
poslednjeg rata se pokazalo da neke stvari nisu zaboravljene i
postojala je bojazan od odmazde. To je nagnalo mnoge Hrvate da
se isele i sada zive u delovima Hrvatske i dalje. Ne ulazim u to sto su tu doprineli i nasi ekstremisti. A iz vremena NDH mi je licno poznato. Smatram za zalosno svako iseljavanje iz straha. Samo sto se tice Hrvata je vrlo minimalno i uvek strah od osvete.
A sto se tice Srba dovoljno je biti Srbin pravoslavac.
Neka Hrvati citaju istoriju razlog sto su Srbi dosli u krajeve A-U
monarhije kao slobodnjaci branitelji u borbi protiv Turaka, Tada je
u monarhiji vladao feudalni sistem i ta razlika i vera je bio glavni razlog netrpeljivosti o cemu postoji dokumentacija. Zaboravilo se jedno vazno: doprinos Srba Krajisnika za tu Hrvatsku koja im je postala okrutna maceha. To je neiscrpna tema ……..
Za hrtkovcanina. Vas otac nacije je hazarski veleposlanik i veoma je dobro lagao te na lazima dobio drzavu.Zbog te velike lazi tuzi vas i vasa emigracija kojoj ste obecali srpske kuce po rvatskoj.Oni su tamo dizali kredite da bi potpomogli oca nacije te nisu dobili nista za uzvrat osim zastave za start u formuli 1. Proterali ste nas pomocu vaseg oca nacije i baba nate koja je vec na izdisaju. Jedini rvat koji je govorio istinu je poznati pokojni pjevac Stjepan Dzimi Stanic “Bio sam konjusar cara”. Toliko o lazima i ironiji.
Има у књизи Мите Костића из 1933. (Устанак Срба и Арбанаса итд.) све о хртковачким Арбанасима, као и у Историји Симеона Пишчевића, која нажалост постоји само као фототипско издање, одн. на микрофилму, у Матици Српској.
U 1964 i 65 kao mlad strucnjak sa radnim mestu u Sremu, sretao sam neke hrvate i koji mi pricase o njihovom poreklu i kako su stigli u Vojvodinu.Tada sam prvi put cuo pricu o albanskom plemenu “Klimenti”koje je u vrijeme austro-turskih ratova,iz straha od turske odmazde i osvijete albanaca muslimana, izbijeglo zajedno sa srbima u Srem.U 1991, u posijeti kod prijatelja u Srmskim Karlvcima, cuh pricu o kordininaroj propagandi aktivista lokalnlh hrvatskih organizacija kod tamosnjih hrvata o “organizovanoj” pripremi proterivanja” svih hrvata sa tih podrucja.Susjedi i veliki prijatelji mog domacina bili su hrvati ciji su prijetci vjekovima zivijeli na podrucju Srema,.Moji domacini su ih odvracali da napuste svoje domove te odu u neizvijesnost, njima stranu drzavu naseljenu nekim stanim ljudima.Ipak,Cijela obiteljj odluci da ode u Hrvatsku(otac,majka i dve kceri ).Nakon dve godine,moj prijatelj gdodje meni u posijetu (imah mnogo problema da mu izradim vizu za ulazak) u stranu drzavu gde zivim.Isprica mi posledje novosti,tuznu sliku kolona proteranih srba iz Krajine.A zatim,nastavak historije porodice njegovih susjeda hrvata.”Oni su se vratili”..rece a njegova supruga doda: “Toliko sam srecna, Marija(supruga njegovog prijatelja povratnika) je moja najbolja prijateljica iz osnovne skole”.Rece da su se vratili jer njhove devojke nisu htele da ostanu tamo jer su im prijatelji i momci odavde iz Srema i Sremiskih Karlovaca.”Dali su imali probleme posle proterivanja srba iz Krajine?”Nismo dopustili da imaju teskoca sa “ekstremisitima” ni oni ni drugi koji su se vratili. Kad se setim te price rekoh sebi ima jos nade za nase narode.Medjutim,kad citam kometare nekih prije svega Karla ima se dojam da smo dalleko hiljade godina i da iskonskoj mrznji srba od hrvata nema kraja ni lieka dogod aveti Jasenovca i drugih stratista i Krajine su nepremostiva ipreprka za svako pomirenje.Neka im je sa srecom EU i NATO kako rece Tudjman”mi smo Europa”.Well done
Postovana gospodjice ili gospodjo Tereza drago mi je da svoju decu ucite “da ne mrze ali i da znaju sto se dogodilo i gdje su im pradjedovi pokopani”
Pod ovim gore podrazumjevam da svojoj deci govorite istinu a to je da je na stotine hiljada (ne znam tacan broj) Srba proterano iz Republike Hrvatske koja je bila jedna od sest federalnih jedinica SFRJ i to u organizaciji republickog rukovodstva i uz pomoc hrvatskih nelegalnih paravojnih oruzanih jedinica kao i to da je stotinak lica sa teritorije Republike Srbije, koja su se izjasnjavala kao Hrvati, zbog bojazni od osvete, napustilo svoja Sremska sela i otselilo se za Hrvatsku.
Ostavite svojoj deci, koja nece znati da mrze,da sami ocene da li se ove dve stvari mogu jednako tretirati.
Poštovani gospodine Glazdra. Mi smo otjerani iz Vojvodine 1993 . dakle, nikakav strah od osvete nije bio u pitanju jer smo otjerani mnogo prije događaja o kojima Vi govorite.I nije baš stotinjak lica nego mnogo, mnogo više.Sorry.
Dakle, ostavit ću kako Vi kažete da djeca sama ocjene razloge našeg protjerivanja iz Vojvodine i dolazak u Hrvatsku u kojoj je u tom trenu prema podacima UNHCR-a bilo pola milijuna protjeranih nesrba iz tkzv. krajine i još oko 400 000 protjeranih iz BIH. Lijep pozdrav.
Georgina i Lingvista, nemate pojma koliko mi je drago sto nisam razumeo vasu “ironiju” i sto nismo na istim talasnim duzinama…
Za “rtkovcanina”. Ironija- potrazite pojam vama nepoznate strane rijeci pa si dopisite u vasu svesku na cirilici.Vidi, vidi ko to nama viri u srpsku stampu i pokusava bezuspjesno da uhvati nase talasne duzine, hahha, onaj sto nista ne razumije ni ironiju, a niti talase moze da pohvata. Mene vi naprimjer uopste ne zanimate jer se u vasim novinama nema sta pametno procitati zato vi gospon viruckate i osluskujete sta Srbi misle i govore, prpa aaa jos nas se bojite, naravno kad je tek prvo poluvrijeme zavrseno. Gispodine Lingvisto mali rtkovcanin je stvarno negdje pocjepan….
prkinite prati usta sa Hrtkovcima !!!!! vazi za sve !!! i nemoj da mi brisete komentar!!!!!!!!!
prekinite !!!
Molim da mi se javi: Hrtkovćan i nikola