Grčki slučaj

Piše Milovan Danojlić

Za promenu društvenog modela nisu spremne ni upravljačke ekipe, ni radne mase. Ona zahteva odustajanje od napredovanja u današnjem bezumnom ritmu, uspostavu novih merila u ocenjivanju kvaliteta života, rehabilitaciju skromnosti i štedljivosti, zavođenje opšte zaposlenosti uz smanjenje plata i cena, oživljavanje duhovne vertikale. Ko bi se usudio da ovo kao program iznese pred glasače? I koliko bi glasova osvojio?

 

Evropa se zakočila i uplašila; Grčka joj se isprečila kao kost u grlu. U stvari, Evropa je sama sebi postala nesnosan teret, a Grčka joj je dodatna i nepotrebna muka. Društveni poredak i finansijsko ustrojstvo Zapada došli su u ćorsokak, što se kod Grka do nepristojnosti jasno otkrilo. Ako počne osipanje domina, ko zna gde će se zaustaviti… U krajnjoj liniji, kolevka evropske demokratije nije važna. (Koji mali narod to jeste?) U pitanju je sudbina osveštanog kapitalističkog poretka, izvan kojeg se niko ne usuđuje da gleda i da misli. Čak ni komunisti, tj. ono što je ostalo od njih.

*
Opsesivna misao elite liberalnog društva je: kako se vratiti na godišnju stopu rasta od četiri odsto? Povećanju produktivnosti, efikasnosti, potrošnje, učinka, izvoza i bogaćenja nema, i ne sme biti kraja! A upravo je ta zahuktala trka, pomnožena sa divljanjem finansijskog sektora, dovela do sadašnjeg sloma. Vlade su se bacile na učvršćivanje propalih banaka; uložene su stotine milijardi sveže naštampanog novca da bi se nastavilo po starom. Napred, napred, i napred! Svake godine, za četiri procenta. Kroz pola veka bi se, po toj računici, masa proizvoda povećala za oko 200 puta. Niko se ne pita da li su ljudi i priroda sposobni za takvo podvižništvo. Luda trka, u saobraćajnom prometu, najčešće vodi u smrt.
Za promenu društvenog modela nisu spremne ni upravljačke ekipe, ni radne mase. Ona zahteva odustajanje od napredovanja u današnjem bezumnom ritmu, uspostavu novih merila u ocenjivanju kvaliteta života, rehabilitaciju skromnosti i štedljivosti, zavođenje opšte zaposlenosti uz smanjenje plata i cena, oživljavanje duhovne vertikale. Ko bi se usudio da ovo kao program iznese pred glasače? I koliko bi glasova osvojio?

[restrictedarea]

*
Odvojen od čoveka i rada, Novac je ušao u kancerozni proces samooplodnje; njegova fiktivna masa se uvećala do rasprsnuća i poništenja. Niko ne zna kuda su otišle stotine milijardi evra pozajmljene Grcima. Nisu ih, valjda, spiskali na suvlaki i na recinu? Sistem se raspao u vrhu, a njih je lupio po repu.

*
Istoričari podsećaju da se sličan lom desio sredinom XIV veka, sa bankrotom firentinskih banaka Bardi i Peruci. Te su banke bile ajkule u vodama finansijskog monopola što ga je držala Mletačka republika. U onom trenutku nije bilo država-nacija da obuzdaju alavost slavne Serenissime; zato se i danas sve čini da se moć država oslabi. Za zelenaštvo, koje su sve tri monoteističke religije osuđivale kao smrtni greh, u XIV veku je predložen status običnog ljudskog poroka. Mletački cekin je postao neprikosnoveno platežno sredstvo kraljeva, careva i kneževa. Dante je u „Božanstvenoj komediji“ zakačio i našeg kralja Uroša, što je, tamo negde, u Raškoj, na Balkanu, počinio svetogrđe kovanjem sopstvenog novca, čime je bacio senku na mletački dukat. Novac je pozajmljivan po cenu odustajanja od ekonomske samostalnosti zaduženih regiona i njihovih vladara. Venecija je upravljala svojom klijentelom otprilike onako kako to danas čine londonski Siti, Volstrit, MMF i razni Soroši. Jedan savremenik je zapisao kako ona non arat, non seminat, non vendemiat (ne ore, ne seje i ne žanje), ali zato mlati pare. Uz finansijski monopol, bila je osvojila isključivo pravo uvoza važnih sirovina, a zgrtala je bogatstvo i zamenom precenjenog srebra za jeftino zlato iz Azije i Afrike.
Eksplozijom firentinskih banaka sistem se zaljuljao, da se početkom XV veka raspadne. Godine 1401. španski kralj Martin I proteruje italijanske bankare; nešto kasnije engleski Henrik IV im nameće stroga ograničenja; đenovljanski bankari u Flandriji su jednostavno pohapšeni, dok je Pariz proterao italijanske trgovačke predstavnike. Krajem XX veka „kontroverzni“ ruski književnik Eduard Limonov je u jednom pamfletu predložio masovno streljanje berzanskih špekulanata Starog i Novog sveta. Ne verujem da bi Grci ovom predlogu našli zamerku.

*
Ako je verovati „Le Mondu“, u Atini se pojavila desničarska stranka Zlatno svanuće. Mene je taj naziv podsetio na Homerovu ružoprstu zoru, dok je dopisnik „uglednog“ lista, koji retko i sa gadljivošću uzimam u ruke, imao manje poetičnu asocijaciju, pa je stranki prišio epitet neonacistička. Grci nacisti? Nacizam je jedno od dostignuća zapadnoevropske civilizacije: Grci su se u Drugom svetskom ratu ljuto oduprli Musoliniju i Hitleru. Iz članka se ne vidi kakav je program patriotske partije, ali zato znamo šta bi o njoj trebalo misliti. U duhu nasilničke, vrednosne retorike, ocena je zamenila informaciju. Sadašnje nevolje sa Evropom Grci doživljavaju kao novu okupaciju, pa su se u najboljoj ratnoj tradiciji pojavila dva pokreta otpora. Na levoj strani najglasniji su stari komunista Glezos i ostareli kompozitor Teodorakis. Njih je teško proglasiti za naciste, pa ih dopisnik ne pominje.
Evropa je s razlogom besna. Zlatna koka, predviđena da u beskraj otplaćuje kamate, udarila je u protestno kokodakanje i još preti da će da napusti kokošarnik. Bankarski imperijalizam je postao žrtva svoje proždrljivosti, pa baca anatemu na ceo jedan mali narod.

*
U pitanju je, očigledno, nesporazum između dve kulture, dve tradicije, dva pogleda na svet. Još od osnivanja moderne države, Grci imaju teškoća sa prihvatanjem osnovnih finansijskih pogodbi kapitalističkog poslovanja, a uz to su skloni bučnom izražavanju nezadovoljstva. Otuda, u našem narodu, dve izreke: „Dužan kao Grčka“ i „Buni se kao Grk u apsu.“ Svojevremeno sam jednu svesku satiričnih stihova naslovio „Grk u zatvoru“. Kad sam svom dragom prijatelju, pokojnom Kosti Papajoanuu, profesoru pariske EPHE, objasnio poreklo i značenje sintagme, on je prasnuo u neobuzdan smeh: „Sjajno! Srbi su nas pročitali…“
Sličan se sličnom raduje. Na ulazu u selo Boljkovci, na sporednom putu koji iz Ljiga vodi u Gornji Milanovac, video sam devedesetih godina metalnu tablu sa dobrodošlicom na grčkom jeziku. Tako, za slučaj da onuda naiđe neki Grk, čije iznenađenje mogu samo da zamislim.

*
Zatvorenik se pobunio, a čuvar zatvora je zaprepašćen zbog njegove drskosti. Mali narod bi trebalo da ćuti i da se pokorava, po obrascu što ga je katolička vrhuška utvrdila za verujuće mase: Moli se, plaćaj i slušaj! U jeziku gospodara sveta ta se formula, zarad lakšeg pamćenja, rimuje: Pray, pay and obey! Grci su, pre više od hiljadu godina, napustili civilizacijski krug u kojem se ova naredba bezuslovno izvršava. Oni koji, danas, od šizmatika traže poslušnost na koju su navikli u kolonijama, ne uzimaju u obzir uzroke i posledice raskola.

*
Nepoznavanje istorije i psihologije malih naroda, koje je i ovde došlo do izražaja, nije stvar nesposobnosti za učenje; ono je plod nadmenosti i omalovažavanja. Emil M. Sioran, u „Pismu dalekom prijatelju“ objavljenom pre mnogo godina u „Nouvelle Revue française“ je, u nekoliko reči, povodom mađarskog ustanka iz 1956, sažeo odnos bogate Evrope prema sirotoj istočnjačkoj rođaci: „Neću vam govoriti o reagovanju zapadnjaka: oni nas preziru, i prezir je jedini napor za koji su još sposobni. Izvoleli su pokazati nešto divljenja prema našim susedima, budući da ih to ni na šta ne obavezuje, izuzme li se malo pljeskanja bez odjeka u budućnosti, te površnog i jalovog preispitivanja savesti. Uslediće zaborav, temelj njihove politike i ključ njihovog materijalnog blagostanja.“
Lucidni Rumun, koji je na Zapadu stekao svetsku književnu slavu, a u zemlji Voltera i Flobera ugled sjajnog stiliste, znao je o čemu govori. Nešto od njegovog znanja dobro bi došlo našim evrofanaticima, ubeđenim da će u EU biti ravnopravni sa onima koji su ih koliko juče bombardovali.

*
Preci današnjih Grka imali su na desetine bogova, zaduženih za svakojake ljudske i nebeske poslove; Novac, među tim božanstvima, nije zauzimao vidno mesto. Tako se dade objasniti lakomislenost s kojom su trošili evropske kredite. Da smo imali prilike, i mi bismo im se rado pridružili. Ratna parola jednog Ćopićevog junaka, četničkog lokalpatriote, glasila je: „U ime Srba i Grka, neka se krka!“ To jest, dokle ima, neka klima, kad nestane, nek prestane!
A nestalo je kod zajmodavca; pozajmljivač je kolateralna žrtva.

[/restrictedarea]

2 komentara

  1. Postovani, zar nije, u dugoj, pisanoj istoriji Grka, jos za stare ere bio slucaj, da su se predimenzionirani dugovi – otpisivali ?!… A druga, vaznija stvar jeste, da Jelinima – Romejima – ni jedna ‘unija’ nije donela dobra ( a ova, poslednja – vidljiva je, valjda, svima ?! ) ?! U tom ‘kontekstu’ je i mrznja latina, prema svetim srpskim, nemanjickim vladarima – koji su osujetili neke ranije ‘unije’ ?! Pa kada Dante u ‘njegov’ Pakao ( a ko mu to dade ‘kjuceve’ ???) smesta velike srpske branitelje pravoslavlja – toboz zbog ‘loseg novca’ ( a da je suprotno – u odnosu na ‘cekine’ – moze se izvesti i naucna ekspertiza ?!) – da li je on (Dante) – samo ‘lose obavesten’ – ili, podrzava obmanu ???
    A ‘selektivna’ teologija ponesto i ‘smece’ s uma ?! Onaj, koji je ( na grckom) zapisao to “ora et labora” – rece i to, da je nasa borba, ne protiv ljudi vec protiv raznih zloduha, koji se propinju cak do podnebesja ?! I nicim nije ni nagovestio kako starozavetni proproci, poput Jeremije – koji su prosto ‘grmeli’ protiv bezboznickog puta u prokletstvo i propast – nisu bili u pravu ?! Ili da je borba Izrailja – protih tudjina i njihovih mrskih “bozanstava” – nesto ‘neopravdano’ ili manje vazno od “ora et labora” ???! ” Radujte se svagda” – a ko i pokusa Grka Zorbu i Srbina da ‘uci’ veselju – zaludan posao radi ?!
    ……. // Da parafraziramo Katon(ica) : “uostalom smatram, da lihvare treba u’apsiti …” ?! // 🙂

  2. Gornjem tekstu prikljucujem sledece prigodne reci nobelovca i liberala Pola Krugmana iz knjige “Povratak ekonomije depresije i svetska kriza 2008”, poglavlje 1 (“Trijumf kapitalizma”):

    ” … zivimo u svetu u kome se prava svojine i slobodnog trzista smatraju fundamentalnim nacelima, ne mrskim koristoljubivim smicalicama; gde se neprijatni aspekti trzisnog sistema – neravnopravnost, nezaposlenost, nepravda – prihvataju kao zivotne cinjenice. … kapitalizam je siguran ne samo zahvaljujuci svojim uspesima … nego i zato sto niko ne nudi zadovoljavajucu alternativu.

    Takva situacija nece vecno trajati. Sigurno ce biti drugih ideologija, drugih snova; a pojavice se utoliko pre ukoliko ekonomska kriza potraje i produbi se. Za sada, kapitalizam vlada svetom bez takmaca.”

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *