Архиепископ Јован: Заточеник савести

У политички монтираном процесу, како тврде великодостојници Српске православне цркве, 11. маја 2012. године, Основни суд у Велесу, због наводне утаје и проневере, архиепископу охридском и митрополиту скопском Јовану је потврдио осуду на две и по године затвора

Архиепископу охридском и митрополиту скопском Јовану – који је 2009. године оптужен због наводне проневере 250.000 евра црквеног новца, а потом, децембра 2011. године, и ухапшен и смештен у затвор Идризово код Скопља – Основни суд у Велесу потврдио је казну затвора од две и по године. По наводима Православне охридске архиепископије, једине канонски признате православне цркве на простору Македоније (Македонску православну цркву и даље не признаје ниједна помесна православна црква), суђење митрополиту Јовану је монтиран процес, „у садејству политичких власти и расколничке МПЦ“. Овакву тврдњу високодостојници Српске православне цркве темеље, између осталог, и на чињеници да је судија Тања Милева најпре померила рочиште са 16. на 10. мај (због чега осумњичени архиепископ Јован није имао времена да припреми одбрану), а потом одбила предлог одбране да буду саслушани расколнички архиепископ Стефан и митрополит Петар. На овај начин, по речима адвоката одбране Васила Георгијева, судија Милева је грубо прекршила Конвенцију о заштити људских права и слобода. Осим тога, епископима, свештеницима, монасима и верницима, као и представницима медија било је забрањено присуство у судници. „Свеукупни судски процес наликује на судске процесе из времена тоталитарних режима и потврђује констатацију међународне заједнице о македонским судовима да је реч о корумпираним институцијама, где се одлуке доносе по политичком диктату“, стоји у саопштењу Православне охридске архиепископије.
Овај догађај – као што сведочи Саопштење за јавност Синода СПЦ које објављујемо – само је додатно погоршао односе Српске православне цркве и непризнате Македонске православне цркве (спор око статуса Православне цркве у Македонији траје већ деценијама, практично од 1967. године када је МПЦ самостално прогласила аутокефалност), и то у најгорем могућем тренутку по национални опстанак Срба и Македонаца православне вере – у часу када Албанци на Косову и Метохији и у Македонији виде у Приштини и Скопљу кључна места за остваривање идеје „велике Албаније“.

______________

Саопштење за јавност Светог архијерејског синода Српске православне цркве поводом најновијег утамничења архиепископа охридског Јована

Његово Блаженство архиепископ охридски и митрополит скопски г. др Јован, свеправославно признати и познати канонски Предстојатељ древне Охридске архиепископије, после вишегодишњих прогона, малтретирања, хапшења и затварања – искључиво због његове непоколебиве опредељености за јединство Цркве Божје, припадности васељенском Православљу преко Српске патријаршије и доследне, исповедничке борбе против расколничког менталитета и антицрквеног етнофилетизма – под лажном оптужбом за наводну утају и проневеру, у резултату политички мотивисаног и исконструисаног квазисудског процеса стаљинистичког типа, организованог на нескривени захтев расколничке организације која себе означава називом  „Македонска православна црква“, а после најновије судске фарсе у Велесу осуђен је јуче, 11. маја, на две и по године робије. Ово је јединствен пример у савременој Европи – а можда и у цивилизованом свету уопште – да државни органи, по поруџбини, најгрубље кршећи и сопствено законодавство и међународне норме и конвенције, врше овако сурово насиље над Православном црквом и њеним законитим високим представницима. Срећом, „суђењу“ су као посматрачи присуствовали и поједини дипломати, и представници Православне цркве, и представници организација и институција посвећених заштити људских права и верских слобода, тако да ће сви релевантни чиниоци и укупна јавност добити тачан извештај и јасну слику о природи тужног и ружног сценског приказања, одиграног у велеској судници.
Свети архијерејски Синод Српске православне цркве, под чијом канонском јурисдикцијом се налази аутономна Охридска архиепископија, осуђује, са најдубљом моралном индигнацијом, ово беспримерно насиље и гоњење, спроведено под маском заштите правног поретка, молитвено и у јеванђелској љубави непрестано је са својом браћом и сестрама у Охридској архиепископији, а посебно са њиховим Архипастиром који са радошћу прихвата и подноси страдање за прадедовску веру и за јединство Православне цркве Христове, и, најзад, апелује
на све сестринске Православне цркве широм васељене;
на све остале хришћанске Цркве у свету;
на Светски савет цркава, Конференцију Европских цркава и друге хришћанске организације;
на духовне вође великих светских религија;
на владе и надлежне државне органе правно уређених држава, у првом реду демократских;
на међународне институције;
на институције и организације заштите људских права и верских слобода и
на све људе добре воље
да пруже духовну, моралну, правну и сваку другу могућу подршку заточенику савести, архиепископу Јовану, и да допринесу његовом што скоријем ослобађању из тамнице.

Свети архијерејски Синод
Српске православне цркве
Београд, 12. маја 2012. године