Сорош девојка

Пише Драгомир Антонић

Опоменули су ме пријатељи да није више у моди изрека: „Буди и ти џирло девојка, то је добро плаћен посао“. Сад важи нова порука: „Буди и ти Сорош девојка, то је добро плаћен посао у земљи и иностранству“. Могу и мушкарци. Родна равноправност

 

Планина Романија. Фебруар 1994. године. Болница Главног штаба Војске Републике Српске. Војник око двадесет година, под јаким лековима, тешко рањен, одузет од појаса надоле, упита медицинску сестру: „Сестро, оћу ли икад више моћи јебати“? Држећи га за руку сестра одговори: „Ма пусти, не могу данас, уморна сам, целу ноћ сам дежурала“. Рањениково лице се разведри и он утону у сан из којег се више не пробуди.
Ово ми је испричао проф. др Часлав – Хаџи Николић, лекар из Србије, добровољац у поменутој болници. Са његовим допуштењем речи преносим вама. Да се памте. Да се преносе. Да се не забораве.
После ових речи и мудраци заћуте. Другима је довољан сатљик ракије и тишина. Може и без ракије, али ћутња је обавезна. Сва Васељена стала је у две реченице.

ТРИЈУМФ ХУЉА

[restrictedarea]

У Србији предизборни успеси се само нижу. Краве се саме музу, саме сипају млеко у канте, вештије га одмах и сире, али све без разлике, благо и задовољно гледају у политичаре и телевизијске камере. Краве су срећне. Срећни су и фармери (Боже, како су били несрећни док су их звали сељацима). Срећне су и фармерке (госпође супруге од фармера, по европски). Срећна је салата, шљиве у цвату, тек изникла пшеница, купус коло води, а рукола игра моравац. Кукуруз не може да сачека сејање, одмах би да се бере. Толико је срећан. Видевши неизмерну срећу око себе, нарочито испољену у сопственим телевизијским спотовима, и председник изгледа решио да учествује. Нека нам је свима са срећом, мада не знам шта ће уопште избори кад су сви срећни.
Како општој срећи нема краја предлажем вам да на миру читате депеше и вести које је објавио славни Викиликс. Није важно чију верзију: „Печатову“ Николе Врзића или  „Викиликс ми јавља“ коју је приредио Војислав Шешељ. Обе су занимљиве. Има пуно нама „драгих“ и познатих имена. Као да читате телефонски именик ВИП личности из престонице државе Србије – Београда. Да се понашају као тужибабе, опањкавајући сопствене „пријатеље“ и државу од које примају велике новце, знали смо и раније. Нема великих изненађења у Викиликсовим телеграмима. Џукеле биле, џукеле остале. Чему онда препорука да читате објављене књиге? Из два разлога.
Први, јер сад имамо црно на бело веродостојан доказ о издајничком понашању домаћих дандара које се налазе на државним и уредничким положајима (нико од описаних није зуцнуо, а камоли покушао да демантује објављено). Други разлог је што сад више нико не може да изношење истине брани флоскулом о „завереницима и присталицама теорије завере“. Једноставно кад прочитате удворичко кукумавчење Борка Стефановића, политичког директора Министарства иностраних послова (види: „Шешељ, Викиликс ми јавља“, стр. 500 – 501; Врзић, „Викиликс“, стр. 54), морате да се запитате: Чији је он службеник? Коју државу заступа? Из чијег буџета прима плату? После објављених разговора нико више не може да нам каже да измишљамо ствари, да проносимо непроверене гласине или да смо присталице теорије завере. Не, то се више не може рећи, али зато ми имамо право да питамо ко је такву особу овластио да „преговара“ о Косову и Метохији у име државе Србије – у моје име, у ваше име, у име умрлог војника и медицинске сестре са почетка текста, у име погинулих на мосту у Варварину, Грделици, Батајници, Гораждевцу, Алексинцу, Нишу, Сурдулици… У име „несталих“, а убијених особа којима су насилно вађени бубрези, срца, јетре. У име заточених генерала који су бранили државу. Наше је право да знамо како се зове тај који је друкари Борку дао „овлашћења да одлучује“ уместо да буде приведен у установу где би одговарао на питања државног службеника. Нажалост, уместо казне, уследиће награда којом ће жртве бити поново кажњене, а њихове породице, рођаци, пријатељи и сви којима је стало до државе Србије биће понижени. Хуље ће тријумфовати. Тако је у овоземаљском животу.

„ДАРОВИ МИЛОСРДНИХ АНЂЕЛА“
Није Борко једини. Има имена на претек. Већину гледате на телевизијским екранима. Не будите лењи, него читајте. Зато је и написано. Не заборавите, Џулијана Асанжа, који је све обелоданио, прогоне покушавајући да стрпају доживотно у затвор. Да га најоштрије казне и тако покажу другима, који би можда наставили његовим путем, шта их чека. Он се није уплашио. Ризиковао је сопствену удобност и сигурност да би свет упозорио на закулисне радње Америке. Ми Срби, сад имамо доказе, јавно објављене, ко и шта од наших вајних државних чиновника, народних посланика, партијских функционера и политичара је радио за или против државе у којој живи. Наше је само да читамо. Довољно смо мудри да уз све остало што знамо, видимо и доживљавамо,одлучимо шта ћемо да урадимо. О Ђурђевдану. До тад читајте и мислите на погинуле у ратовима, убијене цивиле у бомбардовању. Мислите на малу децу, девојчице, девојке, жене и мушкарце оболеле од рака који је последица злочиначког НАТО бомбардовања радиоактивном уранијумском муницијом. Ко не верује нека прочита књигу Мирјане Анђелковић Лукић „Дарови милосрдног анђела“ (Београд, 2008). Мислите на невине српске сужње у Хагу. Одвојте минут времена и помислите на Србе родољубе који чаме по европским затворима, осуђени на правди Бога, јер су имали храбрости да се одупру и спасу народ српски од већ спремљеног клања и новог Јасеновца. То је сва њихова кривица. Сутра, у суботу 7. априла, спојила су се два велика православна празника: Благовести и Лазарева субота. Не дешава се то често. Кад у православним храмовима будете деци и унуцима даровали звончиће, кад запалите свеће прецима за покој душе, а себи и потомцима за здравље, сетите се и страдалих Српкиња и Срба. Помените, у молитви, њих и оне који данас страдају. Свима ће бити лакше.
Узгред, опоменули су ме пријатељи да није више у моди изрека: „Буди и ти џирло девојка, то је добро плаћен посао“. Сад важи нова порука: „Буди и ти Сорош девојка, то је добро плаћен посао у земљи и иностранству“. Могу и мушкарци. Родна равноправност.

[/restrictedarea]