САД И ПЛАНОВИ ЗА РАКЕТНО-НУКЛЕАРНИ МОНОПОЛ

Дмитриј СЕДОВ

Провукло се саопштење да САД и земље ССЗПЗ – Савета за сарадњу земаља Персијског залива – Бахреин, Кувајт, Оман, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати – формирају сопствену против-ракетну одбрану. Зенитно-ракетни комплекси „Петриот“ су у Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима већ монтирани, али САД тежи да формира јединствену мрежу противракетне одбране и размене информација у свих шест арапских земаља Персијског залива како би „у случају ескалације ситуације у вези са Ираном заштитила те земље од иранских ракета и обезбедила непрекидан ток испорука нафте из региона“.

 

„Код нас ни од кога, осим од Ирана, не постоји опасност“ – изјавио је представник Бахреина. Међутим, Иран никада није говорио о томе да постоји могућност од ракетног удара по арапским земљама у Заливу, чак и без обзира на њихову непријатељску позицију у тренутку заоштравања напрегнутости око Сирије. Ради се, очигледно, о нечем другом: агресија на Иран се ипак припрема, и у Вашингтону је решено да се као зборно место за то искористе земље ССЗПЗ.

 

Да ли то напрегнутост у односима са Ираном представља стваран разлог за ширење противракетне одбране САД у Персијском заливу? Да погледамо карту размештаја америчких уређаја за противракетну одбрану: од 18 америчких бродова са системом ПРО „Иџис“ њих 16 се налази на Атлантику (усмерени ка руским, и можда кинеским, ракетама) и два на Пацифику, одакле понекад залазе у Средоземно море. У Индијском океану их за сада нема. Међутим, ту ври Пакистан са својим нуклеарним оружјем, који прети да ће сасвим да измакне контроли САД, налази се и атомска Индија са њеним плановима за јачање групе БРИКС, ту на ратно дежурство залазе руске стратешке подморнице које носе нуклеарне ракете. Пре се знало да су амерички стратези планирали да јачање контроле рејона Индијског океана остваре преко војне базе у Аустралији. Међутим, Персијски залив је ближи и згоднији за стални размештај бродова ПРО, спремних да у било ком тренутку зађу у „јужну половину“ немирне области.

 

Судећи по свему – заштита држава Персијског залива је само смоквин лист којим се прикрива следећи корак у формирању глобалне мреже балистичких пресретача, којима ће се гарантовати не толико безбедност територије Сједињених Америчких Држава, колико њихов глобални монопол на противракетну одбрану.

Ако се следи та логика треба и да се претпостави да ће ускоро и Авганистан имати разлога да се „плаши“ иранског ракетног напада, и то бар док њиме влада верни саборац Вашингтона Хамид Карзај. Јер његови односи са Техераном су напрегнути – ко зна шта се може очекивати! Мада, из Авганистана се и до кинеских рампи за лансирање балистичких ракета у Гобију може руком добацити! Тешко да их стратези НАТО-а неће приметити. Нема везе што Пекинг није никада саопштавао своје војно-стратешке планове. Када су његове ракете на нишану система ПРО и када се могу оборити још при полетању свакако је некако лакше разговарати.

 

САД ствара глобалну мрежу за контролу лансирања свих балистичких ракета света. Резултат те политике ће бити монопол САД на ракетно-нуклеарно застрашивање читавог света, који су Американци већ једном имали још на самом почетку атомске ере.

Тешко да се то може допасти Русији која се све више ослобађа илузија да може равноправно да сарађује са Северноатланским блоком.

 

Данас се потенцијал САД и Русије не може упоредити, и ракетна мрежа ПРО ће покрити СЈаС Русије исто као и ракете Пакистана и Ирана. У овом тренутку у РФ је активан само систем ПРО А-135 који је предвиђен за „ограничени нуклеарни удар по руском главном граду и централном индустријском рејону“. Његова производња је започета 1971. Године, а укључен је у наоружање 1995. Он поседује 68 ракета 53Т6 (Gazelle), које су предвиђене за пресретање у атмосфери. Гарантни рок њихове експлоатације је прошао. У децембру 2011. на полигону у Казахстану извршено је пробно лансирање, како би се продужили рокови њене употребивости. До скора су постојале и 32 ракете 51Т6 „Азов“ (Gorgon), које су биле намењене пресретању ван атмосфере. Према непотврђеним подацима те ракете су из тунела повучене у периоду 2002. – 2003. г. зато што је прошао рок њихове употребивости.

 

Односно, противракета нема довољно чак ни да би „обезбедиле“ рад само једне станице типа „Вороњеж-ДМ“. Истина, процењујући перспективе развоја система домаће ПРО, заменик команданта Војске за ваздушно-космичку одбрану, генерал-потпуковник Сергеј Лобов је после децембарског продужења рока експлоатације ракета 53Т6 (Gazelle), изјавио да „сада Војска ваздушно-космичке одбране има добар технички и технолошки претек у области развоја и коришћења средстава за против-ракетну одбрану“.

 

То је све што је познато јавности о перспективама формирања нове руске противракетне одбране, које је постало захтев времена.

 

У вези са тим да подсетимо на планове НАТО-а који се тичу формирања глобалне противракетне одбране, и то: 5 радио-релејних линија везе за рано упозоравање које ће прекрити читаву северну половину земљине кугле, 54 противракете базиране на копну (44 у САД, 10 у Пољској, поред Слупска), 4 комплекса THAAD (чији је задатак да уништава балистичке ракете у фази спуштања) које су снабдевене са укупно 96 противракета, до 100 противракетаSM-2 (задатак – уништење балистичких ракета у средњем делу путање) базираних на мору, 132 противракете SM-3 (задатак – уништење балистичких ракета). Плус систем «Иџис» (на бази комплекса ПВО истог назива) који је у стању да прати и у случају потребе да уништава балистичке ракете, атомске подморнице и орбиталне спутњике који се крећу брзином до 8 км у секунди. Према плановима Пентагона до 2015. године ВПС САД ће бити наоружане са 400 бродова снабдевених «Иџисом» и ракетама «Стандард-3». Чак и у колико би сваки брод добио само по једну такву ракету руска страна не би имала довољно савремених балистичких ракета да превазиђе ту границу противракетне одбране. А заменик премјера Русије, Дмитриј Рогозин, је изјавио да систем ПРО САД и њихових савезника у НАТО-у садржи око хиљаду противракета. Осим тога, Русија не располаже никаквим гаранцијама да Американци неће наставити да развијају тај систем и после 2020. год. Према Рогозиновом мишљењу, САД ће наставити да и даље усавршавају техничке карактеристике и противракета, и информационих система.

 

Уколико се Русија не укључи у ту «трку производње противракета» у свету ће настати нова ситуација, сасвим другчија по квалитету. Између 2018. И 2020. год. амерички војноиндустријски комплекс ће завршити програм осавремењивања ракета-пресретача SM-3 и довешће противракетну одбрану НАТО-а на нови ниво – то ће постати глобална мрежа, способна да пресече лансирање балистичких ракета у било којој тачки земљине кугле у режиму реалног времена. А Русија, са својим окрњеним нуклеарним потенцијалом и непостојећим системом за противракетну одбрану ће пред том новом силом да буде потпуно беспомоћна. Стратешки баланс ће нестати и заједно са њим ће нестати и успомене на изјаве руководилаца Северноатланске алијансе о томе, да «систем ПРО није усмерен против Русије».

 

Свет ће почети да живи у условима ракетно-нуклеарног монопола НАТО-а.

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)

2 коментара

  1. Sančo Pansa

    Jako ozbiljna i veoma zabrinjavajuća, potresna priča.

    Međutim, Rusi raspolažu ogromnim prirodnim bogatstvima. Nije mi jasno zašto odmah dio toga ne ustupe Kinezima uz dobru nadoknadu i sredstva ulože u najmodernije naoružanje!? Jedino bi Kinezi bili u stanju da naprave cijele i prave gradove i tako svojim ljudstvom nastane oblast Sibira, gdje bi profitirali ruska prirodna dobra.To je, vjerujem, neka solidna formula za braću Ruse da što brže dođu do većih sredstava.

    U protivnom, plašiti se, da će jednog dana, Amerikanci će doći da to opljačkaju i otmu uz neizmjerne ljudske žrtve na ruskoj strani.

  2. Slažem se sa prethodnim komentarmo. Dodao bih da je sadašnja slika sveta, koliko god izgledla loša, nije tako tragična koliko bi mogla, i zato što je Rusija jedina zemlja koja bi kada bi to htela, mogla da odmah uništi Ameriku, i to Amerikance drži na distanci. Ali kada toga više ne bude, izgradnjom opisanog sistema presretača balastičkih raketa, više nama šta da zustavi Amerikance da se bace na Rusiju, poslednji ogromni izvor prirodnih bogatstava koji nije u njihovim rukama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *