Рамин Мехманпараст: Светско зло? То су амбиције и хегемонизам Запада!

Разговарао Зоран Милошевић

Велике силе користе појмове и термине који су изгубили смисао. Кажу да трагају за демократијом, а подржавају диктаторе, кажу да подржавају људска права, а убијају на стотине хиљада људи, кажу да се противе тероризму, а дају уточиште терористима, кажу да се противе нуклеарном оружју, а повећавају властите залихе тог оружја…

 

Рамин Мехманпараст, заменик министра спољних послова Ирана, портпарол тог Министарства, као и директор Центра за јавну дипломатију Министарства спољних послова ИРИ, боравио је у Србији од 11. до 14. априла.
Високи гост из Ирана у нашу земљу је дошао у пратњи представника водећих иранских информативних агенција и медија, како би се успоставила боља сарадња медија двеју држава. Поред тога, Мехманпараст се састао са српским званичницима и копреседавајућим организације српско-иранске привредне сарадње, а разговор је био посвећен питању побољшања економских односа. Одржао је предавање о ситуацији у Ирану и свету на  универзету у Београду, и сусрео се са водећим аналитичарима и новинарима из Србије. Госта који има велико искуство у дипломатији, том приликом смо замолили за разговор за „Печат“.

Господине Мехманпараст, шта је мисија Ирана данас у свету?
Данашњи свет је суочен са неправдом коју намећу велике силе због своје жеље да управљају светом, при чему, јасно је, не користе исправне методе. Неколико земаља мисли да сва знања овога света морају да буду у њиховом власништву, да су позване да намећу своју политику, да сви живе како оне одреде и да сви народи морају бити под њиховом контролом. Не поштују се права народа, не поштује се култура других, као ни вредносни систем другачији од њиховог. Користе појмове и термине који су изгубили смисао. Кажу да трагају за демократијом, а подржавају диктаторе. У земљама у којима постоји права народна власт врше војне ударе и подржавају пучисте. Кажу да подржавају људска права, а убијају на стотине хиљада људи, кажу да се противе тероризму, а дају уточиште терористима. Кажу да се противе нуклеарном оружју, а повећавају властите залихе тог оружја.
Насупрот томе, Иран у невојним областима има нуклеарну активност која је усмерена на свеопшту добробит, а они говоре да су забринути, јер постоји могућност да то сутра буде искоришћено за стварање нуклеарног оружја, иако знају, то су им потврдиле њихове обавештајне службе, да ми немамо такав војни програм, а ни циљ. Кажу да су забринути због могућих будућих војнонуклеарних амбиција, а једина су држава која је употребила то оружје у Јапану. Њихова садашња војна доктрина отворено предвиђа употребу нуклеарног оружја.
Желим да кажем да је овај свет, који су уредили западњаци, пун контрадикторности и неправди. Сведоци смо да имају такву економску политику која је свет суочила са великом неправдом и зато долази до формирања покрета у њиховим земљама који се боре за правду. Њихова парола је да један одсто становника поседује 99 одсто светског богатства. Насупрот томе, циљ економске политике Исламске Републике Иран је да се крене у озбиљне промене у светској политици и да се у свету успостави праведнији систем. Сматрамо да све земље света морају да буду укључене у управљање, да се мора стварати свет у којем царује мир и безбедност.
Корен свих проблема је у гломазним амбицијама и хегемонизму неколико држава. Ових неколико држава траже да они буду чувари права. Поред тога што у својим земљама имају огромне проблеме, организују војне походе широм планете. Свет се мења, народи на планети су се пробудили и више нису спремни да се предају једностраним политикама западних земаља. Исламско буђење на Блиском истоку и у Персијском заливу део је тог буђења.

Разуме ли свет Иран?
Овде је важно схватити шта се мисли под тим „свет“. Лидери Запада сматрају да они представљају светску заједницу и светско јавно мњење. Запад обично каже „светска заједница се противи“, мислећи на себе, а на пример игноришу ставове 118 земаља које чине несврстани покрет. Када се говори о правој међународној заједници, јасно је да она разуме мисију Исламске Републике Иран у потпуности. Чак и у западним државама, кад нам се дозволи да се чује наша реч, њихови грађани нас разумеју.

Овде се на Исламску Републику Иран гледа као на теократску државу која примењује престроги и данашњици непримерен шеријат, али која има напредну науку и образовање. Да ли је ово истина или је реч о стереотипу?

[restrictedarea]

Веровање у Бога може спасти човечанство, јер је у религијама дато решење за све проблеме човечанства. Оно о чему се мора водити рачуна је да религије сачувају своју умереност. Понекад смо сведоци екстремизма који се представља као верско уверење. Када почне претеривање онда се скреће са пута вере. То не значи да се не морамо придржавати вере. У свакодневном животу морамо примењивати Божји шеријат и постепено ће се они који верују у праву Божју веру кретати ка срећи и просперитету. Са нашег аспекта пример верског екстремизма је ционизам, јер се спроводи у име вере. Сматрамо да је ционизам одвојен од јеврејске религије, зато што следбеници божјих религија морају имати миран заједнички живот. Међутим, ционизам због одбране јеврејске вере и владе чини злочине који забрињавају и саму Јеврејску заједницу.
Такође се дешавају дела која се врше у име ислама, а реализују их радикалне групације попут Ал каиде, што ми не подржавамо. Наша земља у потпуности следи ислам и шеријатско право, и противи се радикализму. Управо због слеђења шеријата успели смо да направимо напредак у области науке и технологије. Наши доприноси су доступни светској заједници, јер они који следе божји шеријат могу да допринесу миру и развоју читавог човечанства. Вера оних који чине злочине слаба је и они не поштују учење Посланика.

Нуклеарно питање никако да се реши. Где је запело?
Један од разлога за неуспех преговора је што наши саговорници уместо духа сарадње у преговоре уносе дух конфронтације, ултиматума, претњи… Мисле да ће ако примењују политику притисака и нерационалних санкција имати бољу позицију у преговорима. Ми сматрамо да је политика сарадње бољи пут. Бранимо своја права и надамо се да ће наши саговорници поштовати наша права и одустати од притисака како би свима било боље.

САД желе да преуреде Блиски исток и створе „Велики Блиски исток“ по обрасцу Европске уније. По том плану Иран се фрагментизује на мање државе. Какав је став ваше владе у вези са овим питањем?
Американци износе много идеја које нису сагласне са реалношћу. У великом броју њихове идеје су на Блиском истоку доживеле пораз. Промена у овом региону ће бити, али не по њиховом плану. Ствара се нови Блиски исток у којем народи узимају судбину у своје руке, а политику САД-а и Израела сматрају непријатељском. Ако Американци слушају глас народа Блиског истока, онда виде глас протеста и мржње према њиховој политици.
Народ наше земље, као и остали народи у региону не придају значај америчким плановима, јер сматрају да ако Американци оду из региона, онда ће се успоставити мир и стабилност. Дакле, ако желе да учине услугу овим народима, најбоље је да напусте регион.

Запад је увео санкције Ирану. Да ли је могућ развој у таквим околностима и шта Иран може да уради да се супротстави и обесмисли овакав начин притисака?
Запад примењује санкције да би се народ предао. Наша земља се суочава са нелегалним и неправедним санкцијама, и то користи као прилику и подстицај за развој. Који год да су сектор санкционисали – ми смо ту напредовали. У шали би могли рећи: „Хвала што сте нам подстакли развој!“

Стиче се утисак да би Иран радо сарађивао са Европском унијом, али да Брисел то одбија. Какав је став Ваше Владе у вези са Европском унијом и глобализацијом уопште?
У својој спољној политици Исламска Република Иран развија односе са свим државама. Једини изузетак су САД због непријатељства према нашем народу. Докле год не промене своју политику, нисмо спремни на сарадњу. Ционистички режим не признајемо, јер је окупирао територију Палестинаца, а народ протерао.
Постоје основе за сарадњу са Европском унијом, али ако они желе да себи ускрате ту сарадњу, онда они себи чине штету. Чињеница је да и међу државама које чине ЕУ постоје несугласице, јер покушавају да силом спрече неке земље да сарађују са нама, посебно у области нафтног сектора. Међутим, то ће њима створити проблеме. Када су у Унији усвојене санкције против нас, рекли су да ступају на снагу за шест месеци. Ми смо одмах рекли „Зашто за шест месеци – одмах ћемо ми сами прекинути испоруку нафте“, и то смо урадили. Сведоци сте да су се потрошачи у Унији већ суочили са поскупљењем нафте и бензина. Сами су себи створили проблем. Иначе ми смо земља која има велике залихе нафте. Таквој држави не можете увести санкције.

Турска се показала као верни савезник САД-а, Европске уније и НАТО-а. Њена делатност на дестабилизацији Сирије је очигледна. Како гледате на нову турску спољну политику неоосманизма?
Наша политика тежи јачању регионалне сарадње. Сматрамо да заједнички можемо да решимо значајне регионалне проблеме. Можда ми имамо различите ставове у вези са неким питањима, али не можемо се сукобити због тога. Са Турском, поред чињенице да имамо добре пријатељске односе, имамо и различите погледе на нека питања. Ту мислим, пре свега, на Сирију. Имамо око тога сталне консултације. Недавно је турски премијер господин Ердоган боравио у Техерану у радној посети и сматрамо да овакав приступ може довести до приближавања ставова.

Сирија последњих месеци не силази са страница штампе. Шта се тамо, према Вашем виђењу, догађа?
Американци и ционисти мисле да су са исламским буђењем озбиљно угрожени њихови интереси у региону. Диктатори који су били на њиховој страни збачени су са власти. Они који су били савезници Израела у опсади Палестинаца нису више на власти и тамо се чује глас народа да се протера израелски амбасадор. Зато желе да нанесу ударац овом фронту свргавањем сиријске владе и стварањем раздора у покрету отпора. Због тога кују и многобројне завере, убацују  Ал каиду, разне борце и подстичу грађански рат у Сирији. Наравно, њихови планови су доживели пораз, јер већина становништва Сирије не жели грађански рат, већ реформе које би требало да спроведе постојећа сиријска влада. Мировни план Кофи Анана од шест тачака, при чему у првом члану стоји да стране одмах прекину сукобе, а у шестом се траже реформе које ће спровести г. Асад и сиријска влада.
Оно што је важно јесте да план не одобрава страно војно мешање и стварање наоружаних група у Сирији, и трага за стварањем повољне климе за разговоре владе и опозиције.

Медији су пренели да је Иран помогао и војно Сирију?
То није тачно. Подржавамо стабилност сиријске владе, јер то би донело нестабилност целом региону. Иран пружа велику економску помоћ и реализује значајне економске пројекте у овој земљи и ништа више. Вести о војном присуству наших војних снага у Сирију су нетачне.

Да ли се мора ићи путем сукоба цивилизација, видите ли и неко друго решење?
Оно што промовише Иран је дијалог цивилизација. Сматрамо да цивилизоване земље могу да реше сваки проблем. Теоретичари идеје о сукобу цивилизација су из САД-а. То је опасна идеологија, јер неки моћници своје интересе желе да остваре ратом и сукобима. Ако таква теорија о сукобу цивилизација буде реализована, то ће бити велика опасност за свет. Сви морамо да помогнемо како би се водио дијалог култура, а не сукоб.

Ево, имали сте низ разговора са српским званичницима – има ли помака?
Имамо веома добре политичке односе, а народи наших земаља имају блиске ставове о политичким дешавањима. Нажалост, наши економски односи нису добри колико политички. Да би се економска сарадња развила, мислимо да народи морају бити боље информисани једни о другима. Медији морају имати бољу сарадњу, док теме из културе морају бити присутније. Такође, морамо стварати услове за боље међусобне посете. Да би се направио помак потребни су договори две државе. Политички представници морају бити активнији како би се потписао споразум о банкарској сарадњи, ваздушном саобраћају, туристичкој сарадњи… Постоје потенцијали за економску сарадњу, али то мора бити презентовано.
Приликом ове посете имали смо успешне разговоре са министром за рад и социјална питања, који је уједно и копредседник Мешовитог комитета за економску сарадњу две земље, затим са државним секретаром вашег Министарства спољних послова, разговарали смо са представницима медија Србије и српским аналитичарима. Постоји потреба за већом парламентарном сарадњом, па после избора у Србији очекујемо стварање групе српско-иранског пријатељства у српском Парламенту.
Своје могућности Иран ће ставити на располагање народима Балкана, како би се повећала стабилност и развој региона. Сматрам да је стабилност Балкана, као и његова безбедност, значајан допринос читавом свету и вашем народу. Зато бих желео да нас људи из Србије што чешће посећују. Сигуран сам да ће понети добре успомене из Ирана.

 

______________

Рамин Мехманпараст

Рођен је 1960. године у Техерану. Уписао је један од водећих техеранских Универзитета (смер софтверског инжењеринга), али се политички ангажовао, и касније је дипломирао и магистрирао менаџмент и започео докторске студије. Године 1987. је почео да ради у Министарству спољних послова као директор дирекције за културу. Потом је био генерални директор Директората за културу. Затим следи амбасадорска каријера.

[/restrictedarea]