Putinova „mapa puta“

Piše Bogdan Đurović

Vladimir Putin pripremio je novi plan razvoja zemlje, sa osnovnom idejom – izgradnja Rusije, a ne puko preživljavanje – koji će ozvaničiti u svom prvom predsedničkom ukazu po stupanju na dužnost

 

Kroz nešto više od nedelju dana, 7. maja, Vladimir Putin biće inaugurisan na mesto predsednika Ruske Federacije. Njegov treći mandat na ovoj funkciji, posle pauze od četiri godine kako propisuje ruski Ustav, po svemu sudeći bitno će se razlikovati od prethodna dva, kada je uglavnom gasio „požare“ u ogromnoj, ali gotovo u potpunosti razorenoj zemlji koju je nasledio od svojih neuspešnih prethodnika. I tek 2007. i 2008, kada je već došlo vreme da svoj položaj prepusti Dmitriju Medvedevu, Rusija je uplovila u nešto mirnije vode. Međutim, gotovo istovremeno otpočela je svetska ekonomska kriza, rat u Gruziji, a prozapadna opozicija nije propuštala nijednu priliku da zaljulja ruski brod. Čak i u takvim okolnostima, i sa bitno smanjenim premijerskim ovlašćenjima, Putin je uspeo da održi političku, ekonomsku i bezbednosnu situaciju pod kontrolom.
Zato je ruska i svetska javnost sa pažnjom propratila njegov poslednji premijerski izveštaj Državnoj dumi u ovom mandatu, kojim je zapravo dao smernice novog puta Rusije u narednih šest godina, koliko će najmanje još biti predsednik. Svoj jednoipočasovni govor, Putin je nimalo slučajno započeo rečima: imamo samo jednu Rusiju! I trebalo bi odmah imati u vidu da to nije bio nekakav predizborni nastup, već govor čoveka koji je u prethodna četiri meseca ubedljivo porazio sve svoje konkurente na biralištima – osvojivši natpolovičnu većinu u šestom sazivu Državne dume i sa dve trećine narodne podrške predsednički mandat u prvom krugu izbora.

IZGRADNJA, A NE PUKO PREŽIVLJAVANJE

[restrictedarea]

Da je i njegov premijerski posao bio uspešan, dovoljno svedoče dva podatka. U prethodne četiri godine, dok su druge zemlje teret krize bez imalo milosti prebacivale na svoje građane, u Rusiji su plate u realnom iznosu porasle za čitavih 18 odsto, a penzije za 250 procenata! Koliko je to važno vidi se i iz činjenice da je u istom periodu za 45 odsto porastao broj rađanja drugog deteta u porodici, a trećeg za čak 62 procenta! Tako je Rusija ponovo prebacila brojku od 143 miliona stanovnika, za razliku od devedesetih godina, kada je gubila i do milion ljudi godišnje. Sada je Putin pripremio novi plan, čiji je osnovni moto sadržan u jednoj njegovoj rečenici – izgradnja Rusije, a ne puko preživljavanje. Putin je najavio da će već u svom prvom predsedničkom ukazu dati jasnu „mapu puta“ za sve ključne strateške pravce razvoja ruskog društva i države.
„Svesno smo odustali od psihologije preživljavanja i izabrali smo put razvoja!“, naglasio je izabrani predsednik, uz podsećanje da je kriza u evropskim zemljama i samoj EU poprimila „hronični karakter“, gde stopa nezaposlenosti neprestano raste, dok je Rusija za poslednje četiri godine otvorila više od 2.000 novih fabrika i proizvodnih pogona i neprekidno smanjuje broj nezaposlenih, po čemu je već prevazišla pretkrizni nivo. Pri tom, rezultati su postignuti bez inflatornih i zahvatanja iz deviznih rezervi i skupih pozajmica iz inostranstva – državni dug Rusije manji je od 10 odsto BDP-a, što je najbolji pokazatelj među zemljama G8, G20 i BRIKS-a. Rusija jedina zemlja G8 bez budžetskog deficita, inflacija je prvi put u novijoj istoriji pala ispod pet odsto, što ima poseban značaj ako se zna da je EU samo prošle godine, prema nezvaničnim procenama ruskih eksperata, emitovala 1.000 milijardi evra „ispod čekića“ za sprečavanje kolapsa u zoni evra, spasavanje evropske valute i zaustavljanje (ili tek odlaganje) raspada Unije.
Takođe, ruske devizne rezerve dostigle su skoro 520 milijardi dolara, što je treći rezultat u svetu, posle Kine i Indije. Istovremeno, Rusija je nastavila sa punjenjem Stabilizacionog i Fonda blagostanja, dva „vazdušna jastuka“ koja su amortizovala razorni nalet prvog talasa krize 2009. godine. Rusija je, u potpunosti, obnovila „makroekonomsku stabilnost“, pri tom ne razrušivši nijednu oblast socijalne politike i nastavivši razvoj u svim strateškim pravcima, zacrtanim još pre izbijanja krize. Poređenja radi, većina evropskih država dramatično smanjuje socijalna davanja, steže narodni kaiš do pucanja i posmatra kako stotine hiljada ljudi ostaje bez posla, ali famoznu „makroekonomsku stabilnost“, oličenu pre svega u deviznim rezervama, nivou inflacije, valutnom kursu i budžetskom deficitu – ne mogu da postignu! Dok Putinova Rusija po svim ovim parametrima pokazuje isključivo pozitivna kretanja. „Želimo još brže, još više“, postavio je novi cilj predsednik Putin.

ZA OČUVANJE I RAZVOJ NARODA
Naravno, odlazeći predsednik Vlade RF nije zaobišao ni pojedine negativne tendencije ruske privrede i društva, poput korupcije ili administrativnih barijera, po čemu Rusija zauzima veoma niska mesta u svetu na rang-listama specijalizovanih agencija. Međutim, dovoljno je podsetiti se kakva je Rusija bila zemlja pre svega 12 godina i kakav užareni krompir je Putin preuzeo od Borisa Jeljcina, koji je naprosto pobegao iz Kremlja, suočen sa činjenicom da njegov narod bukvalno gladuje. Osokoljene takvom slabošću, američke kompanije su u drugoj polovini devedesetih potpuno preuzele nekoliko najvećih nalazišta nafte i prirodnog gasa („Sahalin-1“ i „Sahalin-2“), što je model koji se primenjuje samo u afričkim zemljama.
Rusija je bila država u poodmakloj fazi raspada, koja je Čečeniju još 1996. godine predala u ruke islamskim separatistima i teroristima. Banditima je i to bilo malo, pa su podigli oružanu pobunu u Dagestanu, a ruske snage bezbednosti nisu imale snage da ih u tome spreče. A Putin je uz minimalne gubitke, za samo godinu dana, bandite proterao iz Dagestana i vratio državni suverenitet na celoj teritoriji Čečenije, očistivši čak i manje terorističke džepove rasute širom Kavkaza i južne Rusije. Istovremeno, do kraja svog prvog predsedničkog mandata, uspeo je da vrati gotovo sve nagomilane državne dugove stranim poveriocima koji su na taj način Rusiju držali u šahu. Kao rezultat, Moskva je potpuno odustala od „dobrih usluga“, aranžmana i tranši iz MMF-a, i danas je u prilici da pozajmljuje novac drugima, uključujući i SAD.
„Neophodni su novi odlučni koraci za očuvanje i razvoj naroda, ali ako ne obnovimo tradicionalan odnos prema osnovnim moralnim vrednostima, nikakve mere ekonomske i socijalne politike neće doneti stabilan rezultat. Čvrsta i prosperitetna porodica sa više dece – to je ono oko čega moraju da se ujedine svi napori države, društva, religioznih organizacija, naše prosvete i kulture“, poručio je Putin, naglasivši da put ka tom cilju vodi preko otvaranja novih radnih mesta. To i jeste njegov plan, da Rusija pokrene 25 miliona visokotehnoloških radnih mesta u sledećih 10 godina, pre svega u oblasti mašinogradnje i industrije motora, novih materijala, farmaceutske i avio-industrije i brodogradnji. Rusija će u ove sektore privlačiti privatni i inostrani kapital, ali će ulogu pokretača preuzeti sama država – sve dok te privredne grane čvrsto ne postavi na noge.
Putin je postavio i glavni spoljnopolitički cilj, formiranje Evroazijske unije! „Neophodno je jačanje pozicija Rusije u svetu, pre svega preko nove integracije na postsovjetskom prostoru. Stvaranje Carinske unije i jedinstvenog ekonomskog prostora, po mom mišljenju i uverenju, najvažniji je geopolitički i integracioni događaj na postsovjetskom prostoru od raspada Sovjetskog Saveza. Smatramo da će Rusiji, Belorusiji i Kazahstanu da se priključe i drugi partneri, zainteresovani za unapređenje saradnje“, naglasio je Putin, čime je označio cilj da se Evroazijskoj uniji (EAU) u narednih pet godina pridruže i druge zemlje, uključujući i Srbiju. Kako ocenjuju kompetentni ruski analitičari, stvaranje EAU biće put ka obnovi velike, istorijske Rusije, obnavljanjem ne samo ekonomskih, već i kulturnih, civilizacijskih i vojnopolitičkih veza sa partnerskim državama.
Da je to već prilično izvesno, vidi se iz još jedne činjenice. Prema podacima Štokholmskog međunarodnog instituta za proučavanje mira, Rusija je u 2011. godini izbila na treće mesto u svetu po visini odbrambenog budžeta, sa više od 60 milijardi dolara godišnje. Imajući u vidu da, za razliku od Vašingtona, Moskva apsolutno nigde ne ratuje i da proizvodnja njenog naoružanja košta znatno manje nego u Americi (vojni budžet od 711 milijardi) i drugim zemljama, postaje jasno da je Rusija znatno militarizovanija po glavi stanovnika od Kine (143 milijarde dolara). A ako se zna da je 1999. godine, kada je Putin preuzeo zemlju, ukupan državni budžet Rusije iznosio samo 20 milijardi dolara, tri puta manje od današnjeg vojnog – vidi se koliko krupnim koracima je Rusija napredovala. Ne bi trebalo sumnjati da će ti koraci biti još veći, kada Putin u maju, u svom prvom predsedničkom ukazu, odredi „mapu puta“.

[/restrictedarea]

2 komentara

  1. Blago Rusima na LAVU koji ih vodi.Dzaba nama lavovski narod kada im vodja nije lav nego…

  2. svaka cast njemu, nego kad bih mogao i kod nas da bude glavni blago bi nama bilo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *