Питања влашка и бугарска: Шаргарепе у бриселској политици штапа

Пише Наташа Јовановић

Да ли је изјава потпредседнице Бугарске да Србија неће постати чланица Европске уније док не реши питање бугарске националне мањине само варијанта Б покушаја румунизације Влаха?

 

Трајан Басеску и Маргарита Попова

Није ни Бугарска одолела прастаром рефлексу. Изјава потпредседнице Бугарске Маргарите Попове, приликом посете Босилеграду, да Србија неће постати чланица ЕУ док не реши питање бугарске националне мањине потврдила је историјско правило: ако не могу територијално девастирати Србију, остаје покушај да је бар културолошки и етнички редефинишу. И правило број два: свако ко је гракнуо на Србију добио је неке привилегије. Како преноси портал Балканс Попова се за Васкрс  у Босилеграду састала с представницима бугарске мањине. „Србија ће постати чланица ЕУ, али то се не може десити ако ваша питања овде не буду решена“, рекла је Попова. Порука коју нам је послала варијанта је Б онога што се десили са потезањем питања влашке мањине у процесу добијања кандидатуре за пријем Србије у ЕУ. Председник Румуније Трајан Басеску изјавио је у Стразбуру да ће Румунија пратити поштовање права Румуна ван земље кроз европске и међународне механизме и тражити да се Власима призна статус румунске мањине.

[restrictedarea]

2012. kao 1941.
Датуми нису исти, али је метод и циљ препознатљиво исти. Процеса придруживања Србије користи се за дипломатско унижавање Србије и српског народа, за расрбљавање српске популације и историјски и духовни инжињеринг над српским национом из кога би требало издвојити градивне ћелије које ће се без српске главе претворити у делове модерних балканских нација, а заправо је реч о етничким остацима оних народа из предхришћанског доба који су походили балканску ветрометину. Мало маштовитији читалац, онај који није заборавио историју Балкана могао би да у изјави Басескуа препозна изјаву генерала Антонескуа, а у изјави Попове бугарског премијера у ратним годинама. И време почетка 2012. замени за 1941. годину.
Зоран Чворовић, правни историчар и политички аналитичар, специјалиста за српско- руске односе, на ову запитаност и историјске паралеле, одговара потврђујуће. То, по њему, нису слободна тумачења лаика већ закључци историјских лекција које смо помало олако заборавили.
„ Историја је показала да је балканска политичка кухиња исувише једнострана и једнообразна иако се лаику понеки пут учини, посебно под утицајем западне пропаганде, да је она исувише компликована, сложена и тајновита као и све на наводном Орјенту“.
У балканској политичкој кухињи већ 200 година уназад кусају се две врсте јела – једну справљају велики мештри са Запада, свеједно да ли из Рима, Берлина, Лондона или Вашингтона. У таквој кухињи Балкан никада није свој, а политичке номенклатуре појединих балканских народа, међу њима и поменутих Бугара и Румуна, служе као пуко средство за разбијање балканске политичке хомогености и суверености држава малих балканских народа, а у интересу западних старатеља.

ГЛОБАЛНИ ПРОЈЕКAТ
Друга врста кувара у балканској политичкој кухињи су они најбољи аутентични изданци самих балканских народа који су водили политику оличену у максими „Балкан балканским народима“. Једини међународни покровитељ овакве политике била је Русија. У оквиру такве политике могле су да настану у 19. веку независне српска, бугарска и румунска држава.
„Поједини политички и црквени кругови у Бугарској и Румунији који су суштински антибалкански настројени и представљају продужену руку бирократије глобалне империје реализују циљеве те исте бирократије тако што политички обеснажују и етнички умањују српски национални простор. Ови кругови духовни су наследници оних групација у Бугарској и Румунији који су били средство за уцењивање Краљевине Југославије у марту 1941. године од стране Тројног пакта. Међутим, и у овом случају се потврђује српско историјско искуство исказано кроз речи владике Николаја да су непријатељи заправо наши најбољи пријатељи. Наиме, отворене аспирације бугарских и румунских и евроунијатских кругова „братски“ разобличавају савремени европски интеграциони процес, показујући да је он духовни наследник свих оних великих заједница које су настајале у крилу германско-романске цивилизације, а које су имале само једну мету: духовно и материјално подјармљивање православног Истока.
Истовремено овакве уцене су добре и због тога што код српског народа разбијају заблуде да у ЕУ постоје чланице преко којих Србија може да заштити своје националне и државне интересе. Како изгледа одбрана српских националних интереса у ЕУ будућности показују изјаве политичара Србији најнаклоњенијих чланица Евросавеза – Басескуа и Попове. Румунија је само „братска“ шаргарепа у бриселској политици штапа. „Румунска црква тражећи јурисдикцију над територијама које у 98 одсто чине Срби не ради ништа друго него наставља англоамеричку политику брисања српског имања и српских имена.Не постоји канонски ваљан основ да РЦ има своје епархије у Источној Србији јер ни данас, као ни пре 100 година када су у време краља Петра Првог Карађорђевића започеле румунске националне провокације по питању богослужбеног и службеног језика у војсци и администрацији- број Румуна у Источној Србији није био већи од статистичке грешке. Овакав атак Румунске цркве на канонску територију СПЦ није епизодни српско румунски инцидент. Он је део велике геополитике игре у којој се поједини прозападни кругови у РПЦ уживајући подршку Фанара злоупотребљавају за нарушавање духовног и националног јединства српског и руског народа што потврђују проблеми које има Руска православна црква у Молдавији“.

РЕЧ ЈЕ КОСМЕТУ
Ово наводи Чворовић потврђују анализе руског стручњака за савремену геополитику Ватикана Олге Четверикове које показују да Фанар заједно са Ватиканом представља црквено средство за глобалистичку окупацију православног Истока.
„Ово је 1000- годишња константа у политици западног римокатоличког света према православном Истоку.Нас брине што политику расрбљивања помажу поједине званичне структуре Београда. Избор Демократског савеза Влаха и Демократског савеза Бугара за коалиционе партнере ДС на претходним изборима не представља ништа друго до ветар у једра политици територијалне разградње Србије. Било би занимљиво видети како изгледа задњи уступак евроунијатској уцени који је дат румуснкој држави у оквиру билатералног Споразума који је потписан пре Басескуовог „великодушног“ да за добијање кандидатуре“.
Како је  „Печат“ већ писао кроз прављење вештачке влашке нације назире се концепт глобалне империје која буђењем непостојећих или аморфних историјских етницитета или националних скупина разбија формиране историјске нације.
Историчар и велики познавалац новије историје Цркве Вељко Ђурић Мишина истиче да су румунска и српска православна црква припадају источним православним црквама и сестринске су цркве. Једина тамна мрља појављује се 1944. године када је Румунска црква признала Хрватску православну цркву, усташку творевину, по задатку немачке обавештајне службе, у НДХ, на телу и територији канонске СПЦ. Ти односи су после Другог светског рата изглађени и у континуитету су углавном добри. Све до пре коју годину када је Румунска црква на неканонски, начин несвојствен православним црквама, покушала да разреши нека питања.
„Није спорно да једна православна црква има своју канонску комуникакоју на телу друге православне цркве. Такав случај је Америке у Европи. Међутим, проблем је припадност једној Цркви. Апсолутна већина припадника СПЦ су Срби, и она је по свом карактеру српска. Румунска црква, претпостављам по сугестији своје власти, покушала је да своју јурисдикцију простре и на нешто што њој не припада. Познато је да је румунска политика таква да жели да асимилује и на силу натера Влахе у Источној Србији да се изјасне као Румуни и у том контексту треба посматрати и догађаје везане за стварање организација Румунске цркве а на територији коју покрива српска. Подршка том процесу иде и од стране власти Србије која очито много тога не разуме као што не разуме ни проблем Буњеваца који су изложени насилном похрваћењу“.
Мишина упозорава да те проблеме српска власт мора да решава у договору са Црквом, никако мимо ње. Сада она ради по диктату Румуна, односно англоамериканаца који су проценили да је СПЦ опасност и да смета њиховим плановима, пре свега када је реч о Косову и Метохији. Најбољи начин да се умањи улога СПЦ јесте изазивање проблема на њеном телу, када се на њеној канонској територији дешава насилан процес асимилације, у овом случају терање Влаха у румунски загрљај. Овде је побацила наша власт. Црква као црква није толико моћна да разреши ове проблеме.
Према свему што даље следи, уколико не реагује Црква морамо знати да овај први корак ка сепаратизму води комадању Србије и одвајању источног дела наше територије од матице.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. О благостању и просперитету који доноси ЕУ питај колоне Бугара који свакодневно опседају наше пограничне градове купујући храну! И такође колоне оних који на нашим бувљацима продају своје крпице, дроњчиће и успомене из времена Тодора Живкова да би се прехранили!?!?
    У Бугарској ужива мањина у Софији, која ради за стране фирме и НВО и нешто мало у приморју. Остатак Бугарске је опустео. Да ли је то “ТО благостање” које треба да очекујемо од ЕУ и НАТО?

    За неупућене: Бугарска није јуче ушла у ЕУ!!!

    Ја лично познајем доста људи у Драгоману, Сливници а и у Софији који тврде да су српског порекла али да су им породична презимена још давно силом промњена са -ић на -ов и да после тога годинама па ни данас не смеју да се изјасне као срби! Још у време Берлинске конференције када су кројене границе балканских земаља, Читав Знепољски крај (западна бугарска-данас) писао је петицију великим силама да буду прикључени српској држави! Велике силе нису услишиле демократски исказану жељу тих људи. Шта се са тим људима и њиховим потомцима десило треба да нам кажу пре свега све бугарске власти од Берлинске конференције до данас а богами и сви њихови покровитељи из белог света!!!
    Каква права има српска заједница у европској Бугарској ???
    Докле су са својим правима стигли турци, македноци…..?!?!

    Далеко била та ЕУ, где ћемо ми своје дроњке и успомене да продајемо на бувљацима кад (далеко било) Србија уђе у ЕУ???

  2. To pitanje je aktuelno samo do 6. maja. Posle toga ucene će da budu prošlost srbije.

  3. Гос.Тарабић вам је то лепо описао тачно тако како је само Српски издајницу и даље трубе о ЕУ. Живим у самом центру ЕУ и знам шта говорим. Само ови жути и даље журе у Европу а знате ли зашто па да тамо сакрију дупе у ЕУ парламенту на некој функцији поданичкој одакле ће и даље да роваре и уништаваји Српску државу, по диктату ЕУ и Америке. Интересује ме колико дебелу кожу има Српски народ и даље гледа и све то толерише а с тим и подржава јер тако то видим, чека изборе !??? смјешно кад ти издајници земљу разарају онда се одмах реагује ,буна ,хапшеља и на колац , знам рећи ћете овај па одмах на колац , Срби јесте ли ви уопште свјесни шта ова гарнитура олоша уопште ради ! Запад ради мудро и сутра ће да каже па то сте сами урадили и дозволили ко вам је крив а то и јест тако !

  4. If Romania or Bulgaria want to block Serbia to join the European Union—> then Serbia won’t be accepted in the EU.
    Macedonia is blocked by Greece for 15 years. !!!
    So, it would be wiser if you would create Romanian and Bulgarian schools and churches !!!

  5. Kad bi to bilo samo prodavanje krpica po nasim buvljacima¨!!
    U St. Gallenu je pre mesec dana otvorena prva javna kuca – legalno -. Znate li ko tamo “zaradjuje” novac. Od cistacice do, naravno usluga zbog kojih je kuca otvorena, rade samo Rumunke. U Italiji isto sa Bugarkama – ali do sada bez legalizacije – te su izlozene najcrnjem nasilju.
    E, sada razmislite dobro sta im je donela e u r o p a!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *