“Otvorena vlada” made in USA i Latinska Amerika

Nil NIKANDROV

U prestonici Brazila, 17 i 18. aprila treba da se održi konferencija predstavnika Partnerstva “Otvorena vlada” (POV) iz 52 zemlje. Potrebno je prodemonstrirati da se uspešno razvija, u SAD razrađeni projekat “Partnerstva”, koji je stekao pristalice na svim kontinentima i da je u praksi postao efikasan instrument uzajamnog delovanja vlade i građanskog društva.

Već odavno se u Latinskoj Americi sa nepoverenjem odnose prema inicijativama koje stižu iz SAD. Koliko ih je bilo, navodno uzajamno korisnih, a sve su se pretvarale u diktat, nametanje svojih pravila i stvaranje marionetskih vlada. Projekat Partnerstvo “Otvorena vlada” razrađen je po narudžbini Saveta za nacionalnu bezbednost SAD. O njemu je govorila Hilari Klinton u julu 2011. godine, a u septembru iste godine, predsednik Obama ga je predstavio na Generalnoj Skupštini UN. Projekat predviđa prihvatanje “konkretnih obaveza” od strane vlada, po pitanjima otvorenosti svoje delatnosti, dodeljivanju kontrolnih i drugih građanskih punomoćja, radi “poboljšanja” upravljanja državom. Razume se, sve se to radi pod plaštom jačanja demokratije, obezbeđenja ljudskih prava i pobede nad korupcijom.

Učešće Brazila u “Partnerstvu” koje Vašington propagira kao zajedničku “Američko-Brazilsku inicijativu”, niz vlada zemalja Latinske Amerike doživljava kao “zeleno svetlo” na putu svog pristupanja u POV. Razumljivi su i razlozi. Ako predsednik Dilma Rusef sarađuje sa Obaminom administracijom u realizaciji “Partnerstva”, onda nema razloga za nespokojstvo – Brazil nikada neće poći na, neugodne po sebe, kompromise sa SAD. Među zemljama koje je Vašinton privukao na pokretanje inicijative (Indonezija, Norveška, Filipini, Južna Afrika, Velika Britanija), nalazi se i još jedna Latinoamerička država – Meksiko. Međutim, kredibilitet Meksika na kontinentu danas je ne samo nizak, nego se, slikovito rečeno, srozao do podnožja. Isuviše je velika politička, finansijsko-ekonomska i vojna zavisnost Meksika od SAD. Sve češće se o Meksiku govori kao o okupiranoj državi. Upravo zbog toga inicijativa nije postala “Američko-Meksička”. Vašington je morao da pregovara sa Brazilom, nadajući se da će on u budućnosti moći “uticati” na zemlje ALBE (Bolivarska Alijansa za narode Latinske Amerike) i podstaknuti ih na stupanje u “Partnerstvo”. Osim pomenutih zemalja, sada u POV-u učestvuju Gvatemala, Honduras, Salvador, Panama, Kolumbija, Kostarika, Čile, Urugvaj, Dominikanska Republika i Paragvaj.

Negativan stav prema ideji “otvorenih vlada” zemalja ALBA prosto je objasniti – mnoge persone “građanskog društva” i “nevladinih organizacija” Venecuele, Ekvadora, Bolivije i Nikaragve, specijalne službe SAD koriste u svrhu podrivačke delatnosti. Mogućnost vođenja konstruktivnog dijaloga sa njima, praktično je ravna nuli. Dovoljno je pogledati ko od autoriteta “građanskog društva” i predstavnika nevladinih organizacija, učestvuje u pripremi konferencije u Brazilu, da bi shvatili koliko je opravdana zabrinutost rukovodilaca država-članica ALBA.

Publikovan je spisak predstavnika “građanskog društva” iz Latinske Amerike, čije će učestvovanje u aprilskim događajima u Brazilu biti u potpunosti plaćeno. Među njih ulaze: iz Brazila – Paul Lihija Martins (nevladina organizacija – Artículo19), Danijel B. Silva, Pedro Markin (NVO – Transparencia Hacker), Karina Kosta (Programa Leyes y Medio Ambiente PDMA); iz Hondurasa – Karlos Hernandez (Asociación por una Sociedad Civil Más Justa); iz Kolumbije – Elizabet Ungar (Transparencia); iz Meksika – Eduardo Borhes (Transparencia); iz Perua – Samjuel Rota (Proética); iz Čilea – Hoze Manuel de Ferari (Participa); iz Urugvaja – Edison Lansa (CAInfo). Iz vizure Vašingtona – sve je to pouzdan kadar, proveren u konkretnim akcijama i proameričkim inicijativama. Od njih neće doći neprijatno iznenađenje, oni će delovati strogo po uputstvima.

Poznati su kontakti ovih pojedinih aktivista sa američkim poverenicima. Teško je njih zamisliti u svojstvu “partnera” vlada iz zemalja ALBA. U startu nema pouzdanosti da im se povere delikatna pitanja državne uprave, informativne otvorenosti, sprovođenja pravila, propisa i mehanizama odgovornosti, kao i mobilizacije građana za učešće u javnoj raspravi o urgentnim problemima.

Poštujući standarde koje je razradio Savet za nacionalnu bezbednost SAD, vlade koje su potpisale POV, svake godine će polagati račune i biti podvrgnute proceduri spoljne kontrole, koju će ostvarivati “nezavisni autoritativni eksperti i konsultanti”. Nema nikakve sumnje da će njihova imenovanja biti pod čvrstom kontrolom tvoraca POV-a iz Vašingtona i da će njihovi zaključci zavisiti od trenutnih političkih potreba. Dovoljno je proanalizirati godišnje komentare Stejt departmenta po pitanjima borbe protiv narkomanije na Zapadnoj polulopti, o zaštiti ljudskih prava, slobode reči, trgovine “belim robljem” – da bi pretpostavili kakvi će biti zaključci “eksperata i konsultanata” u odnosu na one zemlje na kontinentu, koje su u raskoraku sa američkim inicijativama.

U martu 2012. godine, regionalna konferencija o problemima “otvorenih vlada”, održana je u Meksiku. Žaklin Paščard, opunomoćenica predsednika Meksika, predložila je da zemlje Zapadne polulopte zajedno razrade program za razvoj “transparentnosti”. Pesčard je kao primer navela Evropu, čije se zemlje kolektivno spremaju za forum u Brazilu. Nju su podržali ambasador SAD u Meksiku, predstavnici OAD i druga pažljivo odabrana lica, koja su jednodušno hvalila blagovremenost ideje o “otvorenim vladama”.

Veliki zakulisni rad na promociji projekta u Latinskoj Americi, ostvaruje Argentinka Karina Banfi, izvršni sekretar Regionalne alijanse za slobodu reči i dostupa informacijama. Po profesiji ona je advokat, privučena u OAD u svojstvu konsultanta fonda “Trust for the Americas”. Primljena je da radi na dokumentima sa kojih je državna uprava skinula oznaku o strogoj poverljivosti za period vojne diktature u Argentini. U Vašingtonu i Tel Avivu pozitivno su ocenili ulogu Banfijeve, u istraživanju prekršaja koje su počinili argentinski organi tokom duge istrage terorističkog akta u AMIA (Jevrejsko dobrotvorno udruženje) u Buenos Airesu 1994. godine. Sada Banfi živi u Vašingtonu, potpuno posvećena realizaciji POV-a. Ona je na vrhuncu karijere, energična, snalažljiva, uvek u centru pažnje sredstava javnog informisanja.

Treba primetiti da u projekat “otvorenih vlada” nisu uključeni pravobranioci i novinari koji se odlikuju nezavisnom pozicijom u odnosu na zvaničnu državnu, po pitanjima javnosti, prirode odnosa između države i civilnog društva, borbe protiv korupcije i po pitanjima drugih ključnih aspekata vašingtonske inicijative.

Zašto na primer, ne priključiti u realizaciju POV-a i Pijedad Kordobu, bivšeg senatora i rukovodioca pokreta “Kolumbijci za mir” koji je učinio mnogo za oslobađanje talaca i pobunjeničke grupe FARC? Ili Evu Golindžer, koja je rizikovala svoj život boreći se za slobodu reči i objektivno prikazivanje događaja na kontinentu? Međutim, u tome i jeste stvar, da Kordoba, Golindžer i stotine drugih društveno-političkih delatnika, nisu pogodni za primenu POV-a, ne uklapaju se u pripremljeni scenario, jer nisu podložni manipulacijama.

Mnogi u Latinskoj Americi projekat “Otvorenih vlada” ocenjuju kao svojevrsnu diverziju – uvođenje od strane Vašingtona odabranih “eksperata” iz NVO u strukture upravljanja drugih država i formiranje “paralelne” vlasti u njihovim nedrima. Ovi ljudi će moći – sada već na pravnoj osnovi – da utiču na procese donošenja odluka, da koriguju kurs vlade, da lobiraju za kadrovska imenovanja. Završni rezultat podčinjavanja zemlje potrebama “otvorene vlade”, treba da bude “preuzimanje” funkcija nacionalne države sa njihovom predajom u ruke “globalnom” centru upravljanja.

Prevod: Ranko Gojković  

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *