Odlazak plagijatora

Piše Vlastimir Vujić

Kada mu je oduzeta titula doktora zbog plagijata i pod pritiskom opozicionih političara i akademika, mađarski predsednik Pal Šmit je podneo ostavku

 

Samo osamnaest od 215 stranica u doktorskoj disertaciji su Šmitove

Na preporuku Istražne komisije „Fakulteta za fizičku kulturu i sport“ budimpeštanskog Univerziteta „Semelvejs“, 27. marta zasedao je univerzitetski Senat i doneo odluku da se predsedniku Mađarske Palu Šmitu oduzme doktorska titula jer je ustanovljeno da je njegov rad – plagijat! Time je definitivno osujećen dvostruki pokušaj krugova bliskih apsolutno vladajućem Fidesu premijera Viktora Orbana, da ovaj (kao i sve svoje druge) „prljave“ slučajeve – tiho sklone iz vidokruga javnosti. Prvo su preko novoimenovanih članova Rektorata (koje je direktno Orban postavio), po svaku cenu pokušavali sa zahtevom da se u izveštaj Komisije unese „preporuka“ Senatu univerziteta da odustane od oduzimanja titule Šmitu. Šesnaest od osamnaest članova Komisije odbilo je predlog Rektorata, a Senat je sa 33 glasa „za“ i četiri „protiv“ odlučio o brisanju predsednika države Pala Šmita iz spiska doktora nauka! Time je osujećen i drugi Fidesov pokušaj – da se afera zataška.
Ostavka sedamdesetogodišnjeg predsednika Mađarske, koji je prošao put od sportskog rukovodioca sa ministarskim rangom u komunističkom Kadarovom režimu, preko ambasadora (u Španiji i Švajcarskoj) u periodu „mekog socijalizma“, pa sve do priklanjanja Orbanovoj najpre građanskoj, a potom ultradesničarskoj stranki „Fides“ (čiji je i bio kandidat za šefa države!) – bila je neizbežna.

PREPISANI DOKTORAT

[restrictedarea]

Klupko je počelo da se odmotava još početkom godine, 11. januara. Upravo tog dana Šmit je u zgradi Više škole „Karolj Esterhazi“ u Egeru trebalo studentima da održi govor o novom mađarskom Ustavu, a uvod njegovom dolasku bio je intervju Ištvana Kertesa, profesora u toj školi. Naime, Kertes, koji je baš 1992. godine (kada je Pal Šmit odbranio doktorat) postao član Saveta Mađarskog olimpijskog komiteta (čiji je predsednik upravo bio Šmit), kao istoričar prokomentarisao je disertaciju šefa države „kao važnu i dobru, ali…“!? To „ali“, kako je kasnije rekao, nije bila njegova sumnja u plagijat, već povod uglednog budimpeštanskog nedeljnika „HVG“ za politički napad na Šmita.
„HVG“ je, međutim, bio u – pravu! Otkrio je da je gotovo ceo doktorat predsednika Mađarske Pala Šmita – „prepisan“! Od 215 stranica 180 je od reči do reči identično sa onim što je napisao bugarski sportski istraživač Nikolaj Georgijev 1987. godine na francuskom jeziku. Doktorat Georgijeva (u jednom periodu bio je i predsednik Bugarskog olimpijskog komiteta) je u vreme kada je Šmit 1992. godine predao svoj rad postojao jedino u pisanoj formi, u „Olimpijskom muzeju“ u Lozani, da bi se tek kasnije pojavio u štampanom izdanju (knjiga). Šmitov „doktorat“, štaviše, ne odgovara ni formalnim zahtevima jedne disertacije, jer nije imao – fusnote! Kancelarija mađarskog predsednika, mada su demantovanja bila na vrlo „klecavim nogama“, odbacila je u početku sumnje u plagijat. Prema tvrdnjama kancelarije, Šmit i Georgijev su se dobro poznavali, prilikom istraživanja više puta su zajedno sarađivali (što naravno ne znači da su zajednički pisali studije 1987. godine). Malina, ćerka Nikolaja Georgijeva (koji je preminuo 2005. godine), rekla je, međutim, da je njen otac vrlo pažljivo apostrofirao izvore u svim svojim knjigama, pa i u pomenutoj! „U njoj nigde nije navedeno da su na zajedničkoj rukopisnoj formi te knjige radili Šmit i Georgijev“(!) – podvukla je Malina.
U međuvremenu, otkriveno je da ni preostalih 35 stranica disertacije nisu sve Šmitove. Već svega osamnaest. Sedamnaest strana „uzeo je“ od nemačkog naučnika Klausa Hajnemana, obrazloživši „pozajmicu“ koautorskim projektom! „Ni jedan jedini zajednički rad nemam sa Palom Šmitom“ – ekspresno je stigao odgovor iz Nemačke!
„Šmitova titula doktora koju je dobio na disertaciji o istoriji i evoluciji modernih Olimpijskih igara, kao doktorska teza nije zadovoljila ni u naučnom, ni u etičkom smislu. Doktorat se, u značajnoj i neuobičajenoj meri, zasniva na doslednim prevodima međunarodno priznatih eksperata, ali i sam prevod na mađarski jezik jedva da je zadovoljavajućeg kvaliteta“ – obrazložio je odluku Senata o brisanju Pala Šmita iz spiska doktora nauka rektor Univerziteta „Semelvejs“ Tivadar Tulašaj.

ŽALJENJE I ISMEVANJE
I dok je od dana objavljivanja odluke o oduzimanju zvanja doktora Pal Šmit suočen s permanentnim zahtevima opozicije i akademskih krugova (ali i demonstracijama građana) da podnese ostavku, on je ponavljao da se „oseća čistim“ i da „ni u jednom trenutku“ nije ni pomislio da zbog tog skandala napusti mesto šefa države. Prepisivanje najvećeg dela svog doktorata iz tuđih radova pravdao je praksom koja je u to vreme odgovarala važećim standardima!? Slično je argumentovala i vladajuća stranka, dodatno podsećajući da je Pal Šmit „zadužio“ Mađarsku kao osvajač zlatne medalje u mačevanju na Olimpijadi, u Meksiku 1968. godine.
„On mora da ode sa položaja jer je postao nedostojan predsedničke funkcije“ – izjavio je lider Socijalističke partije Mađarske (MSP) Atila Mešterhazi, dok iz LMP (treće opozicione stranke po jačini u Parlamentu) poručuju da „Mađarska, na čelu sa ovakvim predsednikom, zbog sramote koja sustiže jedna drugu, u Briselu i Strazburu – naizmenično doživljava žaljenje i(li) ismevanje“.
I Šmit je konačno odlučio da podnese ostavku.
„Pošto bi prema Ustavu ličnost predsednika trebalo da predstavlja jedinstvo mađarske nacije i pošto je moja ličnost nažalost postala sinonim za podele… moj zadatak je da vratim predsednički mandat“ – rekao je Šmit 2. aprila 2012. godine, na vanrednoj sednici Parlamenta.
Skupština Mađarske istog dana prihvatila je ostavku Pala Šmita. Za prihvatanje ostavke glasalo je 338, pet je bilo protiv, a šest poslanika je bilo uzdržano. Predsednik Skupštine Laslo Kever će obavljati dužnost šefa države dok se ne izabere novi, za šta je rok 30 dana.
Inače, već se uveliko javno spekuliše i sa mogućim Šmitovim naslednicima na čelu zemlje. Ima ih četvoro. I šanse da postanu šefovi države upravo su tolike kao što govori redosled kojim ćemo ih pobrojati. Silvester Vizi (76 godina, doktor, univerzitetski profesor, bivši predsednik „Mađarske akademije nauka“ i član predsedništva Nacionalnog fudbalskog saveza), Janoš Martonji (68 godina, advokat, diplomata, u obe Orbanove vlade, 1998-2002, i od 2010. godine ministar spoljnih poslova), Tivadar Tulašaj (63 godine, doktor, univerzitetski profesor, član „Mađarske akademije nauka“ i rektor SOTE univerziteta) i Janoš Ader (53 godine, politikolog, od 2009. godine poslanik Fidesa u Evropskom parlamentu).

______________

Šmitov „jezik sporta“

Tokom rasprave struke o Šmitovom plagijatu u jednoj konstataciji svi eksperti su bili složni. Rad Pala Šmita nije napisao neki vrhunski sportista kojem je mađarski maternji jezik, jer sadrži mnogo grešaka u izrazima koji su karakteristični za sportsku struku. Upoređujući Georgijevu i Šmitovu disertaciju analitičari su zaključili da se prevodilac vrlo dobro snašao i bio „uhodan“ u opštem prevodu, ali u „jeziku sporta“ baš nimalo. U delovima disertacije u kojima su navedeni nazivi sportova decidirano stoji – igranje hokeja na travi, igranje rukometa, igranje odbojke, umesto da bude napisano – hokej na travi, rukomet, odbojka. Kod upoznavanja težinskih kategorija u džudou korišćen je izraz „sve kategorije“ umesto – apsolutne kategorije. To dovodi u sumnju da Pal Šmit, osim što nije doktorat ni napisao – nije ni prevod pročitao.

[/restrictedarea]

Jedan komentar

  1. Ovaj je bar podneo ostavku.Naše”glavešine”uhvatiš u krađi,a oni uhapse “baba seru”i osude je.Eto što ti je EU

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *