Одлазак плагијатора

Пише Властимир Вујић

Када му је одузета титула доктора због плагијата и под притиском опозиционих политичара и академика, мађарски председник Пал Шмит је поднео оставку

 

На препоруку Истражне комисије „Факултета за физичку културу и спорт“ будимпештанског Универзитета „Семелвејс“, 27. марта заседао је универзитетски Сенат и донео одлуку да се председнику Мађарске Палу Шмиту одузме докторска титула јер је установљено да је његов рад – плагијат! Тиме је дефинитивно осујећен двоструки покушај кругова блиских апсолутно владајућем Фидесу премијера Виктора Орбана, да овај (као и све своје друге) „прљаве“ случајеве – тихо склоне из видокруга јавности. Прво су преко новоименованих чланова Ректората (које је директно Орбан поставио), по сваку цену покушавали са захтевом да се у извештај Комисије унесе „препорука“ Сенату универзитета да одустане од одузимања титуле Шмиту. Шеснаест од осамнаест чланова Комисије одбило је предлог Ректората, а Сенат је са 33 гласа „за“ и четири „против“ одлучио о брисању председника државе Пала Шмита из списка доктора наука! Тиме је осујећен и други Фидесов покушај – да се афера заташка.
Оставка седамдесетогодишњег председника Мађарске, који је прошао пут од спортског руководиоца са министарским рангом у комунистичком Кадаровом режиму, преко амбасадора (у Шпанији и Швајцарској) у периоду „меког социјализма“, па све до приклањања Орбановој најпре грађанској, а потом ултрадесничарској странки „Фидес“ (чији је и био кандидат за шефа државе!) – била је неизбежна.

ПРЕПИСАНИ ДОКТОРАТ

[restrictedarea]

Клупко је почело да се одмотава још почетком године, 11. јануара. Управо тог дана Шмит је у згради Више школе „Карољ Естерхази“ у Егеру требало студентима да одржи говор о новом мађарском Уставу, а увод његовом доласку био је интервју Иштвана Кертеса, професора у тој школи. Наиме, Кертес, који је баш 1992. године (када је Пал Шмит одбранио докторат) постао члан Савета Мађарског олимпијског комитета (чији је председник управо био Шмит), као историчар прокоментарисао је дисертацију шефа државе „као важну и добру, али…“!? То „али“, како је касније рекао, није била његова сумња у плагијат, већ повод угледног будимпештанског недељника „ХВГ“ за политички напад на Шмита.
„ХВГ“ је, међутим, био у – праву! Открио је да је готово цео докторат председника Мађарске Пала Шмита – „преписан“! Од 215 страница 180 је од речи до речи идентично са оним што је написао бугарски спортски истраживач Николај Георгијев 1987. године на француском језику. Докторат Георгијева (у једном периоду био је и председник Бугарског олимпијског комитета) је у време када је Шмит 1992. године предао свој рад постојао једино у писаној форми, у „Олимпијском музеју“ у Лозани, да би се тек касније појавио у штампаном издању (књига). Шмитов „докторат“, штавише, не одговара ни формалним захтевима једне дисертације, јер није имао – фусноте! Канцеларија мађарског председника, мада су демантовања била на врло „клецавим ногама“, одбацила је у почетку сумње у плагијат. Према тврдњама канцеларије, Шмит и Георгијев су се добро познавали, приликом истраживања више пута су заједно сарађивали (што наравно не значи да су заједнички писали студије 1987. године). Малина, ћерка Николаја Георгијева (који је преминуо 2005. године), рекла је, међутим, да је њен отац врло пажљиво апострофирао изворе у свим својим књигама, па и у поменутој! „У њој нигде није наведено да су на заједничкој рукописној форми те књиге радили Шмит и Георгијев“(!) – подвукла је Малина.
У међувремену, откривено је да ни преосталих 35 страница дисертације нису све Шмитове. Већ свега осамнаест. Седамнаест страна „узео је“ од немачког научника Клауса Хајнемана, образложивши „позајмицу“ коауторским пројектом! „Ни један једини заједнички рад немам са Палом Шмитом“ – експресно је стигао одговор из Немачке!
„Шмитова титула доктора коју је добио на дисертацији о историји и еволуцији модерних Олимпијских игара, као докторска теза није задовољила ни у научном, ни у етичком смислу. Докторат се, у значајној и неуобичајеној мери, заснива на доследним преводима међународно признатих експерата, али и сам превод на мађарски језик једва да је задовољавајућег квалитета“ – образложио је одлуку Сената о брисању Пала Шмита из списка доктора наука ректор Универзитета „Семелвејс“ Тивадар Тулашај.

ЖАЉЕЊЕ И ИСМЕВАЊЕ
И док је од дана објављивања одлуке о одузимању звања доктора Пал Шмит суочен с перманентним захтевима опозиције и академских кругова (али и демонстрацијама грађана) да поднесе оставку, он је понављао да се „осећа чистим“ и да „ни у једном тренутку“ није ни помислио да због тог скандала напусти место шефа државе. Преписивање највећег дела свог доктората из туђих радова правдао је праксом која је у то време одговарала важећим стандардима!? Слично је аргументовала и владајућа странка, додатно подсећајући да је Пал Шмит „задужио“ Мађарску као освајач златне медаље у мачевању на Олимпијади, у Мексику 1968. године.
„Он мора да оде са положаја јер је постао недостојан председничке функције“ – изјавио је лидер Социјалистичке партије Мађарске (МСП) Атила Мештерхази, док из ЛМП (треће опозиционе странке по јачини у Парламенту) поручују да „Мађарска, на челу са оваквим председником, због срамоте која сустиже једна другу, у Бриселу и Стразбуру – наизменично доживљава жаљење и(ли) исмевање“.
И Шмит је коначно одлучио да поднесе оставку.
„Пошто би према Уставу личност председника требало да представља јединство мађарске нације и пошто је моја личност нажалост постала синоним за поделе… мој задатак је да вратим председнички мандат“ – рекао је Шмит 2. априла 2012. године, на ванредној седници Парламента.
Скупштина Мађарске истог дана прихватила је оставку Пала Шмита. За прихватање оставке гласало је 338, пет је било против, а шест посланика је било уздржано. Председник Скупштине Ласло Кевер ће обављати дужност шефа државе док се не изабере нови, за шта је рок 30 дана.
Иначе, већ се увелико јавно спекулише и са могућим Шмитовим наследницима на челу земље. Има их четворо. И шансе да постану шефови државе управо су толике као што говори редослед којим ћемо их побројати. Силвестер Визи (76 година, доктор, универзитетски професор, бивши председник „Мађарске академије наука“ и члан председништва Националног фудбалског савеза), Јанош Мартоњи (68 година, адвокат, дипломата, у обе Орбанове владе, 1998-2002, и од 2010. године министар спољних послова), Тивадар Тулашај (63 године, доктор, универзитетски професор, члан „Мађарске академије наука“ и ректор СОТЕ универзитета) и Јанош Адер (53 године, политиколог, од 2009. године посланик Фидеса у Европском парламенту).

______________

Шмитов „језик спорта“

Током расправе струке о Шмитовом плагијату у једној констатацији сви експерти су били сложни. Рад Пала Шмита није написао неки врхунски спортиста којем је мађарски матерњи језик, јер садржи много грешака у изразима који су карактеристични за спортску струку. Упоређујући Георгијеву и Шмитову дисертацију аналитичари су закључили да се преводилац врло добро снашао и био „уходан“ у општем преводу, али у „језику спорта“ баш нимало. У деловима дисертације у којима су наведени називи спортова децидирано стоји – играње хокеја на трави, играње рукомета, играње одбојке, уместо да буде написано – хокеј на трави, рукомет, одбојка. Код упознавања тежинских категорија у џудоу коришћен је израз „све категорије“ уместо – апсолутне категорије. То доводи у сумњу да Пал Шмит, осим што није докторат ни написао – није ни превод прочитао.

[/restrictedarea]