ЉИЉАНА СМАЈЛОВИЋ: Погоди ко долази на вечеру

Желим му пријатан боравак у Београду, и желим му срећан пут из Београда.

Тако је гласила порука градоначелника Београда легендарном градоначелнику Њујорка, који је 11. септембра 2001. године, када су терористи Ал Каиде рушили симболе и центре америчке владавине светом, постао симбол свога града и истински амерички јунак. На место злочина у Њујорку, испод Светског трговинског центра, стигао је пре него што се други авион самоубица зарио у другу кулу близнакињу и пре него што је било ко у Америци схватио шта се заправо догађа, какав је вид терора посреди. Гутао је дим од пожара прве куле и одржао састанак са тројицом руководилаца њујоршке ватрогасне службе десет минута пре него што ће их рушевине затрпати у импровизованом штабу. У првим сатима од несреће, док америчког председника није било ни на видику јер су га унезверени званичници склањали на сигурно место док се не утврде размере и природа напада на Америку, Ђулијанија је било на свим местима и на свим телевизијским каналима: неуморно је тешио суграђане и бодрио сународнике, давао прогнозе о стању у градском метроу, позивао на јединство и чврстину и поручивао: Немојте да кривите ниједну групу грађана, ниједну нацију или етничку групу.

Новинари су га назвали “отеловљењем храбрости”. А све се збило на самом крају његовог другог мандата на месту градоначелника Њујорка, у часу када је већ био својеврсна америчка легенда, први градоначелник који је успео да “очисти” Њујорк и од смећа и од криминала. На чело града дошао је 1993, у време када је чувени Тајмс сквер био смећем претрпано стециште проститутки и макроа, а цео град озлоглашен због високе стопе насиља и убистава. Најважнији изборни адут му је била претходна блистава каријера на положају њујоршког јавног тужиоца, током које је постао чувен по агресивном начину обрачунавања с мафијом. Потицао је из породице италијанских досељеника у којој је отац мрзео мафију и радије губио послове него да плаћа рекет “силеџијама” које је презирао као кукавице. Ђулијани је био први републиканац у двадесет година којем је пошло за руком да победи на изборима за градоначелника Њујорка, а само две године касније важио је за човека који је испунио сва обећања дата у изборној кампањи. Стопа злочина пала је за тридесет одсто, број убистава и пљачки у граду спустио се на најнижу тачку у претходних 25 година, а број незапослених на социјалној помоћи смањен је за 100.000. Закон му није дозвољавао да се трећи пут кандидује за градоначелника, али су га после 11. септембра многи уверавали да би измена прописа која би му омогућила трећи мандат са лакоћом добила потребан број гласова, но Ђулијани је одбио да крене тим путем. Био је први градоначелник Њујорка у пола века који је позван да се обрати Генералној скупштини Уједињених нација. Повукао се са функције на врхунцу популарности, у Њујорку и у Америци.

Замислите сада, на час, како би ова америчка биографија била слављена у Београду да је Руди Ђулијани, којим случајем, дошао у главни град Србије да помогне Демократској странци да задржи власт у престоници, то јест да помогне Драгану Ђиласу да остане градоначелник Београда. Замислите шта би од овог штофа, од ове верзије “америчког сна”, умела да направи читава мала војска маркетиншких и пи-ар стручњака којом ДС располаже.

Уместо тога, Руди Ђулијани је претворен у бомбардера Београда, на основу неколико реченица којим је пружао подршку спољној политици САД на Балкану, укључујући и НАТО бомбардовање 1999. године. Његове заслуге за бомбардовање су, дабоме, минималне: био је републикански градоначелник који се у таквим стварима ионако ништа не пита, а бомбардере је послао председник из Демократске странке.

Ђулијани би и ДС-у дао у длаку исте савете, а исти би био и хонорар који његова компанија убире за сличне послове, јер је бивши градоначелник од своје биографије по одласку из политике направио уносан бизнис. Клијенти се отимају за њега и његове савете, а његов “имиџ” лепо би се уклопио и у “имиџ” садашњег градоначелника Београда, којем већина, макар и невољко, признаје да је престоница Србије чистија и лепша него када је тек дошао на функцију. Ђулијани и Ђилас слични су и по спремности да јавно изнесу мишљење, не обазирући се на политичку цену.

Популарни градоначелник Београда, за кога многи у Демократској странци потајно верују да ће бити следећи “калиф уместо калифа”, показао је неуобичајено велику јавну нервозу због Ђулијанијевог доласка у помоћ Ђиласовом главном такмацу Александру Вучићу. Многи су приметили да је ово можда било први пут да Демократској странци јавно засмета неко од многих гостију Београда који су планирали, наређивали, пропагирали, па чак и “извршавали” бомбардовање Србије. Непосредно после петог октобра, Војислав Коштуница спречио је долазак Била Клинтона и Медлин Олбрајт у Београд, али грађани то можда не би ни сазнали да “Вашингтон пост” није објавио, јер се ни у оно време власт тиме није јавно хвалила. Само у последњих пар година у Београду су свечано, без икакве озлојеђености, угошћени важни људи и битни спонзори НАТО бомбардовања, потпредседник САД Џозеф Бајден и државна секретарка Хилари Клинтон.

Мало се ко надао да Драган Ђилас 2012. зазвучи као Андреја Младеновић 2009. године (портпарол Демократске странке Србије предлагао је да власт затражи извињење Џозефа Бајдена “због тога што се залагао за бомбардовање Србије и због тога што се залагао за независност Косова”). Ђиласово изненадно позивање на бомбашке грехе Рудија Ђулијанија знак је да ДС ове изборе заиста доживљава као бити или не бити. Странка промовише критериј по ком су сви који нашој странци помажу да остане на власти добродошли, било да долазе из Социјалистичке партије Србије или из Њујорка. Али зато не ваља нико ко може угрозити наш останак на власти – па ма какву радну биографију имао.

Извор: http://www.nezavisne.com

3 коментара

  1. Ovo se zove sprdnja sa samim sobom. Sta sve ovaj narod moze da proguta a ne povraca, svaka cast!! Gdje je tu crkva i pravoslavni bog!!!

  2. Narod cine ljudi, a ljudi sve mere novcem. Oni koji su se utalili u nekakve poslice (navodno, jako vazne za interes i opstanak drzave), oni koji svima `dosoljavaju` so na ranu, pricajuci o crnilu ciji su deo, oni koji se ne bi dinara odrekli, ali znaju druge da podsecaju na milosrdje… U zemlji Srbiji zive gladni, zive salonski mudrijasi (prethodno su pronasli mecene), politicari koji kao da su izasli iz Nusiceve i Domanoviceve proze, zive zbunjeni i zgadjeni, ali zive i strpljivi. Cini se, na delu je orgijanje zlih duhova izmilelih iz pocepanih sinjela komunistickih generala.

  3. Praviti političke pojene na gostu suprotne političke stranke
    najmanje je fer to govori niskom nivou političke kulture.
    Gos, Guliani bio gost SNS i to je njihov problem ako postoji.
    DS obilazi sve moguće države i gradove da bi izvukli neku
    poličku korist.Potpisuju,memoramdune,protokole sve na štetu
    države Srbije.Klanjajuse gde nije mesto Srbinu da se klanja,
    podižu spomenik koji nema zasluge za srpski narod.Vreme ovoj
    politici je isteklo 6 Maj pravi rez na rabošu izdaje koju ste
    učinili VI DOSOVCI dolaze nove sveže pametne srpske glave.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *