Планета панике

Пише Биљана  Ђоровић

Да ли је у случају недавног масакра у Тулузу реч о наставку програма „Гладио“, серије терористичких операција срачунатих на подизање тензија, ширење страха и мржње у западним „демократијама“?

 

Мохамед Мерах, двадесет трогодишњак, рођен у Француској, у Тулузу, пореклом алжирски муслиман, убијен је 22. марта, снајперским хицем у главу од стране припадника француске војске, када је преговарачима из редова полиције наводно рекао да је убио три француска војника, троје јеврејске деце и рабина како би се осветио за страдања палестинске деце и због учешћа француске војске у операцијама у Авганистану.
Анализирајући ове догађаје у свом радијском програму „Радио светска криза“, др. Вебстер Тарпли, специјалиста за тајне – „false flag“ операције је изложио  опсежну анализу овог догађаја полазећи од питања какав је био однос Мераха са француском полицијом, будући да је тај однос најважнији за откривање истине, сакривене иза фарсе званичних објашњења. Тарпли је између осталог показао нешто од сличних операција и анализом масакра на острву Утоја у Норвешкој. Доказао је тада да се радило о „false flag“ операцији у којој је осумњичени Андрес Беринг Брејвик, „Норвешки монструм“, био у ствари жртвено јагње, док су техничари и извршиоци били део комплексне „мреже зла“ – модуса операнди у процесу дестабилизације сигурности у Европи и САД-у која има за циљ суспензију права и слобода, и увођење непрекидног ванредног стања у којем се градови широм планете „реконструишу“ у складу са непрекидном кампањом панике, при чему нестаје слобода личне комуникације, полиција добија овлашћења да контролише сваки облик комуникације, шири се бескрајна мрежа надзора, а медији константно фабрикују свет страха. Крајњи циљ је стварање глобалне тоталитарне државе.

[restrictedarea]

ИМУЋНО „ЖРТВЕНО ЈАГЊЕ“
Одговор на питање да ли је Мохамед Мерах био познат француској полицији гласи „да“, будући да је Мерах 15 пута био кажњаван за малолетничку деликвенцију и управо је требало да одслужи казну затвора у трајању од месец дана због вожње без возачке дозволе.  Он је 2010. године боравио у Авганистану и Пакистану, где се обучавао у кампу за обуку терориста, налик на Ал каидине кампове за тренинг. У Авганистану је по неким изворима био ухваћен и враћен у Француску од стране војске САД-а. Мерах се налазио на бројним листама потенцијалних терориста, а између осталог, 15. марта, непосредно пре серије убијања, налазио се на листи потенцијалних терориста која је садржала двадесет имена. Листу је начинила „The Direction Centrale du Renseignement Intérieur“ DCRI (Француска обавештајна служба – тајна полиција, служба за координацију информација). Чињенице да је поседовао криминални досије и пре свега оне које откривају акцију пребацивања Мераха из Авганистана у Француску од стране војске САД-а, нису онемогућиле будућег убицу да се снабде читавим арсеналом оружја,  што у Француској није нимало једноставно урадити. Мерах не само да је био на листи сумњивих у Француској већ и на „No Fly List“ – америчкој „црној листи“ – списку потенцијалних терориста којима су забрањени летови авионом ка Америци или унутар ње. На овој листи се налази око 4.000 људи које је ФБИ означио као потенцијалне терористе.
Реконструкција читавог догађаја изгледа овако: 11. марта један француски падобранац је убијен у подручју Тулуза у јужној Француској; 15. марта у подручју Монтобана (Montauban), четрдесетак километара од Тулуза убијена су два француска војника (сви војници су били северно-афричког, алжирског порекла и борили су се у Авганистану као активни војници француске војске), а потом, 19. марта, испред јеврејске школе „Благо Торе“ Мерах је убио 31-годишњег Џонатана Сандлера, његова два сина – четворогодишњег Габријела и годину дана старијег Аријела, као и седмогодишњу Мирјам Монсонего, ћерку директора јеврејске школе. То значи да од 11. марта до 21. марта Мерах није био ухапшен, нити саслушан, иако се од 15. марта налазио на листи осумњичених. Десет дана је прошло док полиција  није опколила зграду у којој је становао. Мерах је имао неколико аутомобила и неколико станова, поседовао је оружје и поставља се питање одакле му новац за све то. То, сматра др Вебстер Тарпли отвара питање да ли се ради о „жртвеном јагњету“, употребљеном да изврши ову операцију: човеку ограничених менталних способности, фанатичном психопати, двоструком агенту који је искоришћен од стране обавештајних служби?

ФРАНЦУСКИ ШПИЈУН?
Министар спољних послова Француске Ален Жипе, заговорник рата у Либији, рекао је: „Разумно је поставити питање да ли су наше мере сигурности затајиле“. „Да“, каже Тарпли, „то је разумно питање и ја ћу га поставити. Хвала вам господине Жупе…“ Да ли су ваше мере сигурности затајиле? Очито да јесу. Шта је са министром унутрашњих послова Француске Клодом Геаном и шта је са Бернаром Скварчинијем који се налази на челу DCRI, који су допустили да човек који се налази на листи потенцијалних терориста (на којој се налази и његов брат) купи арсенал оружја и поседује неколико станова и аутомобила. Ово питање се може проширити и на међународни ниво, будући да се Мерах налазио на листи потенцијалних терориста САД-а, што значи да је његово име било познато у свету. Ту се појављује још један занимљив аспект: постојање тајне организације, тајног друштва „Форсан алица“ („Forsanе Alizza“ – витезови славе или витезови поноса). Ради се о тајној организацији која има за циљ регрутовање „жртвене јагњади“ који би се борили против НАТО-а у Авганистану. Ова група је међутим званично распуштена по  одлуци француске владе 22. јануара 2012. године. Председник Француске Саркози искористио је насталу ситуацију да на ТВ станици „Франс 24“ саопшти да ће они који посећују интернет сајтове који подржавају тероризам бити кривично гоњени. Занимљиво је како ће се одвијати истраживања антитерористичких експерата и новинара у светлу ове најаве доношења још једног закона којим се ограничава слобода. Саркози се све више понаша у складу са традицијом генерала Буланжеа  и појављује се у друштву Мари Лепена, ксенофобичног реакционарног кандидата и то су два човека која су добила политичке поене на основу овог случаја.  Занимљива изјава, с обзиром на околности у којима је изречена, и заправо, једини ко је унео скепсу и сумњу у добар рад француских власти је Франсоа Ребсамен, портпарол за безбедност социјалистичке партије који је поставио најједноставније логично питање:  „Ако је DCRI  пратила Мераха годину дана, како то да јој је требало тако много времена да га ухапси?“  По мишљењу Вебстера Тарплија нема сумње да се ради о типичном „жртвеном јагњету“. Мерах је, сматра он, био обучаван у камповима за терористе, одакле је допремљен назад у Француску, где изјављује да је оперативац Ал каиде и представља се као неко ко заступа Палестинце.
Италијански лист „Ил Фољо“, од  27. марта, такође тврди да је Мухамед Мерах био шпијун Француске обавештајне службе, позивајући се на „Џерусалем пост“, чији поверљив извор тврди да је француска Генерална дирекција за спољну безбедност (ДГЕС) помогла Мераху да 2010. године приступи Израелу на мосту  Аленби, на јорданској граници.  „Био је овде три дана у септембру 2010“, изјавио је извор.

„ОПЕРАЦИЈА ГЛАДИО“
Да ли се ради о наставку програма „Гладио“, серије терористичких операција срачунатих на подизање тензија, ширење страха и мржње у западним  „демократијама“. У условима у којима  је све дозвољено и у којима се по мери моћи интерпретира историја, и конкретним догађајима придаје значење и смисао, сасвим је логично очекивати да ће моћна елита жртвовати онолико људи колико је потребно у циљу успостављања глобалне полицијске државе. Недужна деца не представљају никакав проблем за савест оних који је држе у кеси владара из сенке. У документарном филму „Операција Гладио“, како каже Винћенцо Винћигуера, италијански неофашиста, један од плаћеника тајне државне мреже терора која је укључила владине фашисте из Европе, Америке и НАТО-а, значи и ово: „Морали сте да нападате цивиле, људе, жене, децу, недужне људе, непознате људе који су били изван било које политичке игре. Разлог је био веома једноставан: да наведете људе да траже од државе већу сигурност“.
Професор историје  Данијел Гансер, аутор студије „Тајне армије НАТО-а: Операција ГЛАДИО и тероризам у западној Европи“, указао је на чињеницу да је ЦИА  операцијом „Гладио“ елиминисала опасност од комунизма у европским земљама, у којима је комунизам идентификован са политичком снагом која је довела до слома нацизма и фашизма и унела наду у потлачене масе, вековима репресиране од стране оних који су себи дали право да поседују све.
Још један аутор,  Курт Нимо, сматра да је операција „Мерах“ део арсенала предизборне сезоне Николе Саркозија: „Терористички напад у Француској обезбедио је Николи Саркозију прилику да одигра улогу снажног лидера током националне кризе“.
Последња „false flag“ операција у Француској свакако показује и  правац деловања глобалиста, повампирених крвопија који неће презати да планету прекрију жртвама оних које су одавно назвали „бескорисним ждерачима“.

[/restrictedarea]