Др Ненад Поповић: „Европа нема алтернативу“ – то је пут у изолацију

Разговарала Наташа Јовановић

Фотографије Милан Тимотић

Та политика искључивости у опредељењу за евроинтеграције значи сарадњу само са једним партнером, док се свим осталим партнерима који не долазе из ЕУ затварају врата. Европа има алтернативу, и ту алтернативу представљају све земље које данас имају највећи економски раст на свету, а које нису чланице ЕУ попут Русије или Кине

 

„Демократска странка Србије једина је странка на политичкој сцени Србије која је јавности представила конкретан и целовит економски програм под називом ‘Програм развоја Србије од 2012. до 2015. године – Нова индустријализација’.Основни циљеви програма су запошљавање и развој домаће привреде“, каже у разговору за „Печат“ др Ненад Поповић, потпредседник ДСС-а, чија иступања у јавности готово увек карактерише оштра, сасвим одређена и јасна аргументација којом образлаже политичке ставове и економске поставке, врло често  принципијелно супротстављене актуелном „мејнстриму“ домаће друштвено-политичке сцене и владајућег режима. Поводом чињенице да је управо ДСС у овој кампањи препознатљива по свом економском програму, на питање – Шта је окосница тог програма – наш саговорник појашњава:
„Посебан акценат у програму стављен је на развој великих привредних система, јер су они носиоци привредног развоја једне земље. Чули смо да све странке у овој кампањи говоре о малим и средњим предузећима. То је у реду, али за кога да производе та мала и средња предузећа? За претходне четири године угашено је десетине хиљада малих и средњих предузећа, управо зато што нису постојали велики привредни системи за које би ова предузећа могла да производе или да им пружају услуге. Просто, не можемо да очекујемо развој малих и средњих предузећа без развоја великих привредних система. Свако ко се бави привредом зна да на једно радно место у великом привредном систему долази од пет до 10 радних места у малој и средњој привреди. Зато је развој великих привредних система, а са њима и развој малих и средњих предузећа, један од наших главних приоритета.“

Према свим истраживањима, тема која највише брине грађане је запошљавање. Како ваша странка намерава да реши питање запошљавања?

 

Нашим програмом је предвиђено оснивање три нове институције које би обезбедиле неопходну подршку домаћој привреди и запошљавању. Прве позитивне резултате могли бисмо да очекујемо већ после шест месеци. Те институције су – Интервентни фонд за помоћ великим привредним системима, Развојна банка и Извозна банка. Улога прве институције, Интервентног фонда за велике привредне системе, односила би се на очување запослености и унапређење производње у великим привредним системима, чиме се истовремено стварају предуслови за развој малих и средњих предузећа. Улога друге институције, Развојне банке, била би усмерена на давање дугорочних кредита привреди са роком отплате од 10 година и грејс периодом од најмање две године. Каматна стопа на ове кредите износила би највише три одсто годишње. Србија је једина земља у Европи која нема Развојну банку. Коначно, за здрави део српске привреде, извозно оријентисан, планирамо оснивање Извозне банке која би давала директне подстицаје и гаранције за извоз домаћим предузећима на тржиште Русије и ЕУ.

Све странке обећавају куле и градове за време предизборне кампање, али којим средствима Ваша странка намерава да финансира спровођење вашег економског програма?
ДСС гарантује да ће када дође на власт обезбедити 10 милијарди евра из Руске Федерације које ће бити уложене директно у домаћу привреду. Средства би била обезбеђена путем развојних кредита, заједничких улагања са руским државним и приватним компанијама, као и инвестиција у инфраструктуру путем модела јавног приватног партнерства. Ми смо странка која не даје лажна обећања и која је позната по томе да све што каже – то и испуни. Желим да напоменем да као странка која се залаже за политичку неутралност, ДСС нема ништа против да нека друга странка обезбеди ова средства из Европске уније, али познато је да је ЕУ у највећој кризи од свог постанка и да та средства данас има само Русија.

Критикујете власт због презадуживања, а сами најављујете нове кредите…
Ми верујемо да је сваки кредит који је уложен директно у домаћу привреду и запошљавање – оправдан. То је истовремено и једини начин да кредити буду враћени, јер привреда кроз плаћање пореза пуни државни буџет. Погрешно је стављати у исти кош развојне кредите које предлаже ДСС и кредите које је узимала садашња влада који су највећим делом били усмерени у потрошњу. Ова влада се за четири године мандата задужила преко шест милијарди евра, а конкретну корист од тога нису осетили ни привреда, ни грађани. Кредити су одлазили на финансирање јавне потрошње, а не на развојне пројекте. Наш принцип је потпуно другачији, сви кредити ће бити усмерени искључиво у домаћу привреду и запошљавање.

Како то да  сасвим супротно од власти  тврдите да је за наш економски развој важно да не будемо чланица ЕУ?
Политичка неутралност је услов за будући економски развој Србије. Навешћу вам само један пример, а то је Споразум о слободној трговини са Русијом. Европски званичници су нам саопштили да ће Србија морати да се одрекне Споразума о слободној трговини са Русијом, ако жели да настави дубље са европским интеграцијама. Овај споразум нашој земљи омогућава да практично све домаће производе извози у Русију – без царина. То је наша највећа конкурентска предност у односу на све земље ЕУ. Споразум је истовремено и наша велика шанса за привлачење страних инвестиција и запошљавање, јер велики број инвеститора из ЕУ жели да отвори производњу у Србији искључиво зато да би своју робу могли да извозе на велико руско тржиште без царина. Немачки произвођач чарапа „Фалке“ отворио је фабрику у Лесковцу да би могао да извози своје производе на велико руско тржиште без царина. Компанија „Горење“ је скоро комплетну производњу преселила у Србију, сада то чини и компанија „Фруктал“. Сви они долазе из Европске уније у Србију да би користили оно што нема ниједна друга земља осим наше, а то је бесцарински споразум са Русијом. Србија мора да остане политички неутрална како би сачувала споразум који нам гарантује већи извоз, веће инвестиције и више радних места.

Зашто мислите да Србија не би могла да има развијене економске односе са Русијом ако би постала чланица ЕУ?
Када би Србија постала чланица ЕУ тада Русија не би куповала шљиве из Србије, него би куповала шљиве из Француске, не би куповала јабуке из Србије, него би куповала јабуке из Пољске, јер наши пољопривредни произвођачи не би могли да се такмиче по цени са пољопривредницима из земаља ЕУ који имају чак 10 пута веће субвенције од сељака из Србије. Захваљујући бесцаринском споразуму са Русијом наши произвођачи су најмање 20 одсто конкурентнији по цени на руском тржишту од конкуренције из ЕУ. Споразум је наша највећа конкурентска предност, а да бисмо ту конкурентску предност сачували и на њој заснивали будући развој домаће привреде, Србија мора да остане политички неутрална.

Често критикујете власт да је применом Споразума о стабилизацији и придруживању нанета велика штета Србији.
Због примене споразума Србија је за претходне три године изгубила скоро 600 милиона евра директних прихода од нижих царина, али је индиректна штета за нашу привреду много већа – а то је губитак радних места и затварање домаћих предузећа која су изложена неравноправној тржишној утакмици са много јачим компанијама из ЕУ. Посебно ће бити тешко од јануара 2014. године, када се очекује скоро потпуна либерализација  тржишта Србије за увоз производа из ЕУ. Зато је неопходно да Србија буде политички неутрална, односно да не буде члан ЕУ, како бисмо сачували посао за домаће произвођаче.

Шта бесцарински споразум значи за нашег сељака? Како споразум може да учини његов живот бољим?
За нашу привреду је веома охрабрујући податак да извоз Србије у Русију сваке године расте за 50 одсто, док извоз пољопривредних и прехрамбених производа, који имају најбољи пролаз на руском тржишту, има тренд раста од чак 100 одсто годишње. Интересантан је податак да је прошле године више од 80 одсто укупно убраног свежег вођа у Србији извезено на тржиште Русије. Међутим, и поред овако велике потражње за производима из Србије, велики број малих и средњих пољопривредних произвођача не може да извезе своје производе у Русију, јер, једноставно, немају довољну количину производа, као ни потребну логистику за извоз робе на велико и захтевно руско тржиште. Зато ће један од приоритета ДСС-а бити да омогући и подстакне удруживање малих и средњих пољопривредних произвођача, како би могли заједнички да наступају на великом руском тржишту. Влада у којој ће бити ДСС пружиће активну подршку у организацији складиштења и дистрибуцији производа, као и у проналажењу партнера из великих трговинских ланаца у Русији који ће у континуитету куповати наше пољопривредне производе. Ово је начин да сви пољопривредници, без обзира на њихову величину, искористе потенцијал споразума како би пољопривреда постала исплатива за све пољопривредне произвођаче, а не само за привилеговане.

Говорите о политичкој неутралности, а као да чините све да се Србија потпуно окрене Русији?
Ми само предлажемо да Србија уради оно што су урадиле све земље Европске уније – да се окрене капиталу из Русије и руском тржишту. У последње четири године број компанија из Европске уније на руском тржишту се повећао неколико пута. Те компаније траже нова тржишта, јер се тржиште ЕУ налази у великој кризи. Последњи пример је италијански „Фијат“ који је затворио две фабрике у Италији и најавио отварање фабрике у Санкт Петерсбургу, вредне 1,5 милијарди евра. Европска унија се налази у највећој кризи од свог постанка и њена будућност у садашњем облику је неизвесна. У таквим околностима Србија мора да се окрене сарадњи са другим економским партнерима, а логично је да то у овом тренутку буде Русија која има економски потенцијал и економски интерес да помогне Србији. После потписивања нафтно-гасног споразума између Србије и Русије, односно уласка „Газпром“ нафте у НИС и постизања договора о изградњи гасовода Јужни ток на територији Србије, Руска Федерација је постала животно заинтересована за економску ситуацију у Србији. Србија данас више није само земља са којом Русија има традиционално добру политичку сарадњу, већ је Србија постала један од најзначајнијих економских партнера Русије на овом подручју. Помажући Србији да са што мање последица преброди економску кризу, да подигне домаћу привреду и повећа куповну моћ грађана – Русија штити своје инвестиције у Србији. Наша земља такође има највиши интерес да очува постојећу економску сарадњу са Русијом, јер бесцарински споразум са Русијом нашој земљи омогућава извоз робе без царина у Руску Федерацију, Казахстан и Белорусију, што чини тржиште од приближно 200 милиона људи.

Зашто мислите да средства за подршку привреди можемо да обезбедимо само из Русије, а не из ЕУ?
Када је Кипар пре четири месеца запао у највећу економску кризу он није могао да обезбеди средства у ЕУ, иако је њен члан, већ се за помоћ обратио Русији која је овој држави дала кредит од 2,5 милијарде евра. Поред тога, Русија је од почетка економске кризе обезбедила подршку од више милијарди евра Белорусији, Украјини, Киргизији, чак и Исланду. Русија је најавила да ће одобрити позајмицу од 10 милијарди евра Европској унији, као једном од својих најзначајнијих економских партнера. Русија је такође обезбедила антикризни фонд од 7,5 милијарди евра за помоћ својим партнерима у евроазијској регији. Ови примери указују на то да Русија, вероватно једина данас у Европи, има потенцијал да обезбеди средства за опоравак српске привреде.

Вашу идеју политичке неутралности ривали називају путем у изолацију?
Идеја политичке неутралности не значи конфронтацију са било ким, напротив, она значи развијање најбољих економских односа са свим нашим партнерима и на Истоку и на Западу. Мислим да је управо инсистирање на политици „Европа нема алтернативу“ пут у изолацију Србије. То значи сарадњу само са једним партнером, док се свим осталим партнерима који не долазе из ЕУ затварају врата. Европа има алтернативу, и ту алтернативу представљају све земље које данас имају највећи економски раст на свету, а које нису чланице ЕУ попут Русије или Кине. Политичка неутралност је пут који нам омогућава сарадњу како са овим земљама, тако и са земљама ЕУ.

Борис Тадић је прошле недеље поручио да су се 23 од 24 неуспеле приватизације у Србији догодиле у време владе Војислава Коштунице и да ће наредна влада то преиспитати. Како на то одговарате?
Ми нисмо легалисти само на папиру, ми смо легалисти у суштини. Ми се залажемо да све спорне приватизације буду истражене и да свако за кога се утврди да је кршио закон – одговара. Ова влада је имала четири године да истражи све незаконите радње, ако је постојала сумња да су извршене, али није то урадила. И онда то раде баш десет дана пред изборе. Сложићете се да је то мало чудно. Иза ДСС-а и Војислава Коштунице стоје народ и наши резултати. Стопа незапослености на крају 2008. године износила је 14,4 одсто, док је на крају 2011. године износила 24,4 одсто. Просечна плата 2008. године износила је 409 евра, док је данас просечна плата 333 евра. Уље је 2008. године коштало  79 динара, а данас кошта 115 динара. Хлеб је 2008. године коштао 26 динара, данас кошта 44 динара. Млеко је коштало 48 динара, а данас кошта 70 динара. Гориво је 2008. године коштало 87 динара, а данас кошта 151 динар. Јавни дуг је на крају 2008. године износио 8,8 милијарди евра, док је на крају 2011. године износио 14,5 милијарди евра. Просечан раст бруто друштвеног производа за време владе Војислава Коштунице износио је 6,5 одсто, а за време садашње владе износи 1,6 одсто.

С ким ћете прво разговарати о сарадњи после избора?
Разговараћемо са странкама са којим можемо да се договоримо око основних принципа на којима ће бити заснована политика будуће владе. ДСС не жели да дође на власт ради власти, ми желимо да дођемо на власт како бисмо спроводили нашу политику и програме за које сматрамо да су у најбољем интересу Србије. Српска напредна странка је сигурно једна од странака са којом ћемо прво разговарати, јер је логично да прво разговарамо са опозицијом. За сада имамо исти циљ, а то је промена ове власти. Да ли ћемо успети да формирамо будућу владу зависи од тога како ће бити прихваћена три принципа на којима инсистира ДСС, а то су политичка и војна неутралност, очување Устава, који гарантује територијални интегритет и суверенитет Србије, као и прихватање економског програма који ће бити усмерен искључиво на развој домаће привреде.

Верујете ли да Коштуница и Николић могу да нађу заједнички језик око тих тема?
Верујем да ћемо успети да убедимо СНС да је пут политичке неутралности најбољи за будућност Србије. ДСС није против Европске уније, ми смо против чланства у Европској унији, јер сматрамо да улазак у ову организацију не може да нам донесе корист већ само штету. Србија је увек била Исток Западу и Запад Истоку, и тако би требало и да остане.

Медији су писали да су Американци поручили СНС- у  да не формира коалицију са ДСС-ом?
Постоје одређене земље на Западу којима не одговара да на власт дође странка која не дозвољава мешање било које стране земље у унутрашња питања Србије. То најбоље можете да видите из депеша америчке амбасаде у Београду које је открио Викиликс. Такође, не одговара им да на власт дође странка која се на све начине противи независности Косова. Али нама то није важно, јер ми не радимо за интересе тих земаља, него искључиво за интересе Србије и њених грађана. Иако постоје крупна политичка неслагања и суштинске разлике у односима две стране према питању Косова, ДСС ће се залагати за развој што бољих економских односа са Америком, који ће бити у обостраном интересу. Сигуран сам да Америка уважава отворене ставове ДСС-а и да поштује нашу политику безусловног залагања за одбрану територијалног интегритета и суверенитета Србије. Будите сигурни да би и Демократска и Републиканска странка у САД-у водиле исту политику као и ДСС када би неко покушао да прогласи Тексас независном државом на територији Америке.

Да ли бисте оформили поново власт са ДС-ом када би вам понудили после избора?
Не. ДСС и ДС данас имају потпуно супротстављене политике. Уверени смо да је будућност Србије у политичкој и војној неутралности, док ДС води погрешну политику „Европа нема алтернативу“, која више нема подршку ни у самим чланицама ЕУ. Највећи проблем је што ДС нема снаге да јавно каже да је Коштуница био у праву за све што је говорио од 2008. године.

Да ли сматрате да би требало одржати локалне изборе на Косову и поред упозорења власти у Београду и међународне заједнице да не могу да гарантују безбедност грађана на северу Косова уколико буду одржани?
Одговор на ваше питање је као да одговарам на питање да ли би требало поштовати Устав Србије или не. Наравно да је неопходно да се одрже локални избори на Косову, јер је Косово део Србије према нашем Уставу. Да вас подсетим да су 2008. године, када је ДСС била на власти, одржани локални избори на Косову. Дакле, ми смо показали да можемо и да имамо снаге да поштујемо Устав и да очувамо територијални интегритет и суверенитет Србије. И тада је Резолуција 1244 била на снази, па су избори одржани. И тада је постојало снажно противљење међународне заједнице, али на крају су ипак попустили. Знате ли зашто – јер смо као држава имали јасан став да ћемо одржати локалне изборе. Када наступите са јасним ставом и покажете спремност да до краја заступате своје интересе, тада вас сви много више уважавају. Да је ДСС данас на власти у Србији – локални избори на Косову били би одржани као 2008. године.

Све чешће у нашој земљи можемо да чујемо аргументе да је улазак у НАТО предуслов за долазак страних инвеститора и економски развој Србије?
То је нетачно. Страни инвеститори долазе у једну земљу ако оцене да у тој земљи постоји добар привредни амбијент и владавина закона, а не због тога што је чланица неког војног или политичког савеза. То показују бројне компаније из Америке, Немачке, Француске и других развијених земаља које су и до сада улагале у Србију иако она није члан ни НАТО-а, ни ЕУ. Чланство у НАТО-у ни на који начин не гарантује економску стабилност било које земље. Грчка која је један од оснивача НАТО-а данас се налази пред банкротом и то што је чланица НАТО-а не може ништа да јој помогне. Не постоји ниједан економски аргумент зашто би Србија требало да постане чланица НАТО-а, али постоји велики број и економских и моралних разлога зашто Србија никада не сме да постане чланица НАТО-а.

На шта конкретно мислите?
НАТО је извршио агресију на нашу земљу, у којој је страдало преко две и по хиљаде недужних људи. Србији је причињена економска штета од преко 30 милијарди евра, срушено је преко хиљаду објеката, а најмање 600.000 људи је изгубило посао. Уласком у НАТО Србија би дала легитимитет овом злочину на нашу земљу, извршеном без сагласности Савета безбедности УН. С друге стране, Србија би уласком у НАТО довела у питање своје традиционално добре односе са Руском Федерацијом, јер би Србија као чланица НАТО-а морала да учествује у свим интервенцијама НАТО алијансе, чак и оним које су уперене против нашег вековног савезника Русије. Српски младићи не би требало да воде туђе ратове и да остављају свој живот на ратиштима Афганистана, Ирака, а сутра можда Ирана и Сирије, зарад туђих интереса. Србија мора да остане верна својој традицији, по којој се никада није трајно везивала за било који политички или војни савез.