20 ГОДИНА ОД РАТА У БИХ – НЕНАД КЕЦМАНОВИЋ: САРАЈЕВО ЈЕ ЖРТВОВАНО ДА БИ ОПСТАЛА РЕПУБЛИКА СРПСКА

БиХ би се реинтегрисала да је Сарајево после рата проглашено за екстратериторијалну зону

Политички аналитичар Ненад Кецмановић тврди да је Сарајево жртвовано да би Република Српска опстала, истичући да би се БиХ реинтегрисала да је Сарајево послије рата проглашено за екстратериторијалну зону.

Кецмановић подсјећа да су странци то и планирали и наводи да би то створило услове за повратак у Сарајево великог процента и Срба и Хрвата, послије чега би се тај модел проширио и на друге крајеве, те би се БиХ реинтегрисала.

“Алији (Изетбеговићу) је било више стало до Башчаршије и Бегове џамије него до цијеле БиХ, а (Слободан) Милошевић му је у Дејтону изашао у сусрет и изазвао гњев руководства Републике Српске и у почетку генерално негативан српски став према Дејтонском споразуму. Испоставило се да је то била, шаховски речено, жртва тешке фигуре за добитак партије – Сарајево је изгубљено да би опстала Република Српска”, истиче Кецмановић за сутрашњи “Прес”.

Он наводи да је послије рата из Сарајева изашло и оно мало Срба и Хрвата што је било остало, те је град постао готово потпуно етнички чист.

На питање која му је прва асоцијација на помен 6. априла 1992. године, политички аналитичар и доктор политичких наука наводи да је то био почетак краја и да општи утисак који му је остао јесте расуло.

“Отказивао је један по један подсистем, људи и односи су се преко ноћи мијењали”, рекао је Кецмановић.

Коментаришући “абдицирање” Фикрета Абдића из Предсједништва БиХ у корист Алије Изетбеговића, Кецмановић је рекао да је то вјероватно био први незаконити акт Изетбеговића и СДА у оквиру нове трипартитне власти.

“Нажалост, српски представници су подржали иницијативу да Алија ускочи умјесто Фикрета, који је на изборима добио највећи број гласова. Претпостављам да је овај то прихватио зато што су му у СДА обећали све што је тражио за ‘Агрокомерц’, који је за њега био и остао важнији него читав свијет”, истиче Кецмановић.

Говорећи о политици реформиста, коју је заговарао, Кецмановић је рекао да су се реформисти, као и СДС, борили за останак БиХ у Југославији, за разлику од СДП БиХ, која је са распадом СКЈ постала републичка партија, која се, као и СДА, борила за независну БиХ.

“Када је избио рат СДП је преживјела тако што су чланство напустили Срби и Хрвати, па и данас (Златко) Лагумџија неће да каже колики је проценат немуслимана у тој мултиетничкој партији. А реформисти су се разишли тако што је свако кренуо ка свом националном јату. Једноставно, била је то политичка опција која у том времену и у тим околностима није имала шансе”, рекао је Кецмановић.

Појашњавајући како је проглашен за британског шпијуна, Кецмановић је рекао да су водећи политичари Раиф Диздаревић, Бранко Микулић и Милан Узелац рефлектовали на функцију члана Предсједништва СФРЈ из БиХ, а на коју је он практично био изабран, те да су због међусобне конкуренције пропустили на вријеме да га зауставе.

“Прогласили су ме за шпијуна, а да то нису ничим аргументовали, нити предузели кривично гоњење, судски поступак или нешто слично, тако да јавност није у то повјеровала. Пошто су ме елиминисали из трке, повукли су тврдњу да сам шпијун и саопштили да ‘немам довољну безбједносну културу’ да бих био члан предсједништва СФРЈ”, рекао је Кецмановић.

Он је додао да су они који су ушли у то предсједништво “растурили” Југославију.

Извор: Независне, Нови стандард


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.