Претовар терета или претовар наркотика?

Дмитриј Седов

Планови Министарства одбране РФ о потписивању уговора са САД о стварању у Уљановску “претоварног пункта” за повратни транзит из Авганистана, привукао је пажњу јавности. Развила се дискусија у којој се разматрају и финансијски и политички и војни аспекти проблема. Дотакнута је и тема трговине наркотицима. Развој хероинске индустрије у Авганистану и пласман њених производа у спољни свет, представља више него озбиљан проблем. Тај проблем захтева да му се посвети пуна пажња, чак и код тако посебног случаја, као што је претовар америчког војног терета у Уљановску.

Постоје неке ствари о којима се бесмислено спорити. Ту спадају на пример, моћне нарко мреже у САД, које снабдевају највећу на свету армију наркомана (36%), која троши око 86% свих у свету произведених наркотика. То је свакако велики бизнис. Злочини које почине наркомани, представљају око половину од укупног броја злочина. По количини ХИВ – инфицираних наркомана САД заузимају друго место у свету – 22% (на првом месту је Русија, овде 74% званично регистрованих наркомана има позитиван ХИВ – статус). Међутим, то је непотпуна статистика, нико не зна колико се заиста наркомана скрива у прљавим “чиканос” квартовима, међу аристократијом Калифорније или у местима са концентрацијом сексуалних мањина у Сан Франциску. По мишљењу експерата, постојећи нарко бизнис у САД у стварности сервисира око 24 милиона наркомана.

По званичној статистици, 40% наркомана САД користи кокаин, 28% – хероин и око трећина отпада на амфетамине и марихуану. На тржишту САД посебно брзо расте удео авганистанског хероина, који доноси највећу зараду: произвођач га продаје по изузетно ниској цени – 150 долара по килограму, а у САД се тај хероин потражује по сто пута већој цени. Специфичност те “робе” такође представља и постојање система његове допреме из Авганистана у Америку и Европу, преко тајних структура у армији и специјалних служби САД.

Тај систем појавио се много пре почетка рата против “Ал-каиде” 2001. године. Прве туре хероина из Азије, доспеле су у САД још за време рата у Индокини, крајем осамдесетих година. Тада је у Јужном Вијетнаму, Камбоџи, Лаосу и Тајланду, концентрисана војна групација од око пола милиона људи, међу њима и хиљаде припадника специјалних служби. Реална контрола над њиховом делатношћу, објективно није постојала. То је омогућило најпредузимљивијим међу њима да остваре криминалне контакте са етничким Кинезима, који су чинили значајан удео становништва тог региона и који су имали вишевековно искуство функционисања у такозваним тријадама. Као резултат тога, створен је нови, веома широк канал за кријумчарење хероина у Америку. Он је настао у планинском региону “Златног троугла”, који разграничава Бурму, Тајланд и Лаос и где државна власт практично одсуствује а делују сепаратисти из народности Мео и Шан и просто бандити из бивших војних јединица армије Куомитанга. Из “Златног троугла”, наркотици су каналима ЦИА и армије САД стизале на места где је распоређена америчка војска, у првом реду у Сајгон и Бангкок, као и у Хонг Конг, одакле су га тријаде транспортовале у Сан Франциско са његовом вишемилионском кинеском дијаспором. Као резултат тога, хероинска наркоманија је постала масовна појава у САД а Шан провинција у Бурми је све до краја 80-их година држала палицу светског лидерства у области производње наркотика. У данашње време “Златни троугао” се налази под контролом НРК и треба истаћи да се нарко поток из тога рејона не прекида.

Од 2001. године, амерички дилери дроге открили су за себе могућност освајања авганистанског нарко тржишта, који су раније контролисали Талибани. О томе, колико су утицајне силе заинтересоване за освајање авганистанског нарко тржишта, подробно се говори у књизи британског обавештајца Џона Колемана “Комитет 300”. У финансирању нарко трговине учествују богати кланови САД и Велике Британије, а прање вишемилијардских свота прљавог новца, добијеног од нарко трговине, спроводе највеће банке Енглеске, САД и Швајцарске. У САД постоји до петнаестак породица, које су се чудовишно обогатиле на наркотрговини. То су Дилони, Форбси, Еплтони, Бејкони, Бојлестоуни, Перкинси… И у данашње време, већина од 300 најутицајнијих и најбогатијих кланова у САД и 100 најбогатијих породица Велике Британије, реално управљају државама, са иметком чији су корени увучени у трговину наркотицима.

Зато се изузетно профитабилно тржиште авганистанског хероина опслужује веома темељно. Познат је случај са експлозијом блиндираног џипа ЦИА коју су извели Талибани, на улазу у Кабулски аеродром 2006. године. Из аутомобила распаднутог на делове, излетали су пакети са хероином, укупне тежине отприлике 200 килограма. Сви сарадници резиденције оних који су се налазили у џипу, били су убијени, а представници полиције који су се ту затекли, одсекли су репортере од места догађаја. Кабулске новине које су издале саопштење о томе, сутрадан су “угашене”. Никаквог публицитета и никакве истраге о овом случају није било.

Авганистан се претворио у гигантско постројење за производњу хероина, коме су подређени транспортни канали војне авијације, војног сувоземног транспорта, специјалних служби и дипломатских представништва. За време окупације те земље, то јест од 2001. године, производња хероина се у тој земљи увећала 40 пута и достигла је скоро 6 000 тона годишње.

Међу руским и америчким органима нарко контроле постоји споразум о сарадњи, међутим, радећи приватне уступке на другим нарко каналима, американци не дозвољавају руским властима приступ послу са авганистанском нарко трговином.

Аргументација окупационе власти да, као бајаги, не могу сељацима да забране гајење мака, јер ће они у том случају почети да гладују и претвориће се у Талибане, намењена је, у најмању руку простацима. Својевремено су Талибани свели производњу хероина на минимум и сељаци нису помрли од глади. Питање смањења хероинске куге у Авганистану, може бити решено само уз помоћ племенитих вођа, путем политичких договора, али таква решења нико не предузима. Ако имамо у виду да су блиски рођаци председника Хамида Карзаија умешани у хероински бизнис, онда је све постављено на своје место. У Авганистану је створен највећи на свету производни хероински синдикат, који обједињује утицајне представнике локалне и окупационе власти. Земља је претворена у гигантску фабрику наркотика, а сви ваздушни и земаљски путеви из ње – претворени су у канале нелегалног транспорта наркотика.

Отуда не чуди, да при гигантском обиму извоза хероина из те земље, није било ни једног случаја откривања од стране цариника Авганистана и војника НАТО, макар једне пошиљке. А нема ништа простије, него преконтролисати војно-транспортне авионе и војне камионе.

За светску јавност остаје тајна, колико хероина, од скоро 6 000 тона произведених 2011. године у Авганистану, одлази у Европу и САД. Познато је само да се око 75% за Европу потребног хероина, производи од авганистанског опијума.

А муњевито растући број руских наркомана, углавном се навуче на авганистанским травама.“Ми морамо констатовати, да је производња тешких наркотика у Авганистану, попут хероина, опијума, хашиша, очувана на високом нивоу. И више од тога, по резултатима минуле године, производња опијума у Авганистану је порасла за 61% – каже директор Федералне службе РФ за контролу наркотика Виктор Иванов. По подацима Федералне службе за контролу наркотика, у Русији око 5 милиона људи редовно користи наркотике и сваке године од наркотика умире више од 100 000 руских грађана. Висока смртност повезана је са употребом хероина, који у Руску Федерацију из Авганистана улази преко земаља Централне Азије.

Да ли је из те перспективе опасна појава нове транзитне маршруте војске САД, са претоварном базом у Уљановску? Неки сматрају да, уз “одговарајућу контролу”, не може ништа страшно да се деси. Но, сама “одговарајућа контрола” је могућа само уз одсуство корупције међу цариницима и у пограничној војсци. Зар она већ сад не постоји? Уопште, Уљановск је погодно место – на аеродрому се може вршити претовар на аутомобилски и жељезнички транспорт и даљи транспорт “робе” у неколико праваца. Потребно је само изнети наркотике из авиона, а после тога – јури ветар по пољу.

Да ли је уопште основана увереност губернатора Уљановске области Сергеја Морозова, да област није угрожена од опасности ширења тржишта дроге? Видимо да њега наведени проблем превише не узбуђује. Јер како показује статистика, Уљановска област је лидер у Руској Федерацији по расту наркозависника, стопа наркозависника у тој области премашује за 21% средњеруски ниво. Тешко је рећи, да ли је то на неки начин повезано са тим, што је господин С. Морозов менаџерско искуство управљања стицао под патронатом америчких специјалиста, у Московској школи за политичка истраживања. Такође је тешко поверовати, да појава америчке претоварне базе никако неће утицати на стање наркоманије у руском Поволожју. Јер, ако пођемо од тога, да ће претоварна база дејствовати на основама споразума “О статусу снага” између РФ и САД из 2007. године, онда амерички терети уопште неће подлегати никаквој царинској и пограничној контроли.

Овде је умесно присетити се одбијања владе Узбекистана да омогући САД отварање претоварног пункта на својој територији. Ако имамо у виду како та република (заједно са својим суседима) страда од ширења утицаја наркобизниса на владајуће ешалоне и специјалне службе, постаје јасно какав је невидљив сукоб интереса морало преодолети њено руководство, приликом доношења такве одлуке.Али, упркос свему, та одлука је била донета.

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)