Наднационална бирократија: шта нас чека

На домаћи гломазан бирократски апарат додаћемо и европски, тако да нам сваки сегмент живота буде контролисан.

Данас многи научници и аналитичари Запада отворено тврде да је започео незадржив процес нестанка националних држава у Европи, да је тај нестанак националних држава нужност и да се том процесу не треба опирати!? Тврде да је национална држава историјска категорија, да је настала на одређеном степену друштвеног развоја те да нужно мора нестати. Они тврде да Европска унија мора постати федерација која ће преузети, ако жели да опстане, већину функција националних држава, чланица Европске уније.

Западна цивилизација нам по систему „узми или остави“, будући да се сама нашла у структурној кризи, сопствену кризу намеће као глобалну из које свет нема тобоже излаза уколико не дође до битних структурних промена светског глобалног система. Ако до тога не дође, Запад предвиђа планети глобални хомоцид.

Спасавање сопствене коже представљају као спасавање планете Земље и човечанства. Зашто је онда нужан нови светски систем који нема алтернативу и који ће уважити чињеницу да је планета Земља дом свих људи, свих раса, вера и нација? Зар то и сада није случај!? Зато сви, али понајпре они, морају имати неометани приступ свим природним богатствима планете Земље, људи морају имати једнака права и бити у могућности да управљају планетом Земљом. Западу природна богатства а нама људска права. Још једна у низу подвала.

Светом би да влада мултинационални капитал

Али који су то људи који ће управљати планетом Земљом? Сви!? Неће бити. Зна се да је човек по рођењу најбеспомоћније биће на планети, рођено скоро без иједног инстинкта који је код животиња, за разлику од човека, невероватно јак, сложен и ефикасан. Али како одраста, човек се трансформише у најмоћније али нажалост и у најопасније и најбезобзирније живо биће на планети. Та трансформација од немоћног ка најмоћнијем је грандиозна, јасно програмирана и пажљиво надгледана. Ко, чиме и како надгледа и програмира људска бића? Бог? Не, Он нам је дао слободну вољу. Ко онда?

Кристално јасан одговор на ово питања даје бриљантни православни мислилац Предраг Драгић Кијук разоткривајући нову идеологију запада кроз тријаду „ТРИ-П“ за коју каже: „САД и ЕУ као њен протекторат прогласиле су ново тројство, као надначело живота и политичке истине нашег времена. То ново тројство представљају профит, престиж и прогрес.“

Уз помоћ профита, престижа и прогрса, мултинационални капитал пажљиво програмира новочовека а настоји да репрограмира или бар дезоријентише хомонационалиса.

За тај посао програмирања и репрограмирања, мултинационални капитал користи профит који му доносе мултинационалне корпорације и банке кроз безочну пљачку и експлоатацију људи и биоресурса планете.

За промоцију престижа ангажује невладине организације, глобалне медије, наднационалну и регрутовану и поткупљену националну бирократију. Њихову сервилност плаћа мрвицама опљачканих ресурса поробљених држава и обманутих народа који су се у слепоходу ка престижу саплели о сопствене лешеве.

Глобализација

Прогрес користи као мотор пројекта глобализације. Глобализација има за циљ слабљење суверености националних држава у целом свету па тако и у Европској унији. Идеологија прогреса каналише развој човека са циљем да развој буде заустављен онда када пројекат програмиране и надгледане личности буде коначно остварен. Овај програмирани прогрес формира људску заједницу налик жиру који никада неће почети да расте у храстово дрво. Сам човек личи на затвореника који убија свог ослободиоца или чак жртвује свој живот покушавајући да остане у тамници.

Прогрес програмира самозадовољног човека који више и не покушава да разуме шта Христово учење заправо значи. Човек не постаје ништа друго осим добро формирана личност. Прогрес убеђује човека да је то све што он може и треба да учини за себе и да осим хуманизма и што могуће интелигентнијег прилагођавања спољашњем свету нема других вредности. Значи ли то да идеологија профита, престижа и прогреса нема алтернативу?

Савремени облик западних демократија произлази из политичког монопола државе која одумире, што несумњиво говори да ће у будућности демократија бити суспендована или ће у најбоњем случају бити привремено суспендована сваки пут када се доведе у питање неки од интереса владајуће мањине и мултинационалног капитала. Редефинисање улоге националне државе на Западу је нужно за излазак из кризе у коју је запала западна цивилизација. У том правцу делује ЕУ бирократија стварањем наддржавне творевине у којој ће се смањивати сувереност националних држава чланица и кандидата за пријем у чланство. Њен крајњи циљ је брисање историје малих нација, њиховог језика, писма и културе, њихово регрутовање у робље и коначно федерализација са бриселским централним комитетом на челу.

Само национална држава ради на корист својих грађана

Садашњи неолиберални капитализам се самооживљава шок-терапијама и изазивањем криза. У Србији је на власти експериментална наднационална бирократска структура у облику инсталиране филијале бриселске бирократске наднационалне европске владе (комитета) у оснивању.

Српска наднационална бриселска бирократска филијала отворено креира буџет који радикално смањује животни стандард и социјална права. Она већ сада отворено најављује масовне отказе у привреди јер су „реалност“ због посрнућа привреде!? Шок-терапија нам је преписана и сва је прилика да ћемо морати да је „узимамо“ до нашег краја уместо до излечења.

Зашто би се велике и моћне државе попут Бразила, Русије, Индије и Кине (БРИК) одрекле свог суверенитета спашавајући себични Запад на челу са Америком и ЕУ. Као одговор Русија је на све већу претњу Запада отпочела са формирањрм Евроазијске уније.

„Идеологија Евроазијске уније је идеологија тријаде „ТРИ-Д“: духовност; државност; демократија (Игор Николајевич  Панарин).“ При томе овде се не мисли на тзв. Неофитску демократију како је дефинише и изобличава велики православни мислилац Предраг Драгић Кијук, већ на народну демократију која своје корене вуче још из античког доба.

Историјско и свако друго непријатно искуство са државама чланицама ЕУ говори нам да је Србији као држави место у Евроазијској унији где ће бити награђена и уважена. Као награду за чланство нуди нам се да Београд постане једна од четири престонице Евроазијске уније. Какву понуду имамо од ЕУ?

Уместо понуда добијамо већ деценијама ултиматуме и суочавамо се са „реалношћу на терену“, отимањем територије и понижењима. Зар да им верујемо!? Један народ може да прими помоћ само кроз оно у шта верује. Срби верујмо у Бога, поштујмо Русију јер само поштовањем стичемо поверење које ће једном прерасти у сверуску подршку.

 Зоран Тасић

Извор: http://www.dverisrpske.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *