Miroslav Miletić: Blagostanja nema bez duhovnosti

Razgovarao Aleksandar Dunđerin

Trebalo bi da težimo materijalnom blagostanju gde svaki pojedinac ima dovoljno sredstava za ispunjenje normalnih ljudskih potreba, ali i duhovnom blagostanju, zdravlju, sreći, na poslu, ali i u okrilju porodice

 

„Oni koji budu čitali razne knjige s numerama, smatraće se da najviše znaju. Ti ljudski mudraci će sve prepustiti ovijem nizovima, te nako kako im numere reče, tako će živjeti i raditi… Oni dobri i mudri vidjeće da sav njegov trud i argatluk ne vrijedi ni po lule duvana i da vodi propasti svijeta, te će umjesto numeracije potražiti svoju pamet u zamišljajima. Kad se stanu više baviti zamišljajima, biće bliži Božjoj mudrosti…“
Ovim odlomkom iz zapisa prote Zaharića („Kremansko proročanstvo“) Miroslav Miletić, generalni direktor Koncerna „Bambi-Banat“, zaključio je svoje izlaganje na „Vivaldi forumu“. Iako na prvi pogled nekarakteristične za ovakvu vrstu skupova, ove reči dobar su pokazatelj da su i naši najuspešniji menadžeri shvatili da ekonomska kriza, kako u svetu, tako i kod nas, ima dublje korene i da ju je, u cilju prevazilaženja, potrebno sagledati i iz ugla krize morala i duhovnosti.

Da li se slažete sa ocenom da su odsustvo ideja, nedostatak duhovnosti i gubitak etičnosti uticali na pojavu ekonomske krize?
Potpuno se slažem sa takvom ocenom. Da bi shvatili današnju krizu, pročitajte „Pismo popu Karanu“ Nikolaja Velimirovića, u kojem je ovaj svetac, koji je ostavio neizbrisiv trag, ne samo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, nego i u duhovnosti našeg naroda, objasnio suštinu krize iz 1929. godine. Pročitajte to pismo i shvatićete da se aktuelna kriza, po svojim osnovnim elementima, ne razlikuje od krize tridesetih godina prošlog veka. Osim, po jednom elementu. Na skupu koji je 2009. godine organizovala „Poslovna škola“ na Bledu, postavio sam pitanje: da li je aktuelna svetska ekonomska kriza nastala namerno ili slučajno? Nisam kvalifikovan da odgovorim na to pitanje, ali na tom forumu doživeo sam da jedan od uglednih učesnika zaključi kako je čudno to što niko nije učinio ništa da spreči krizu. I zato ne znamo koliko će ona dugo trajati. Moja profesionalna karijera započeta je pre trideset godina, kada je Milka Planinc objavila prvi antiinflacioni program. Slogan tog programa glasio je: „Stežite kaiševe, naredne godine će biti teže“. Mi to slušamo već trideset godina.
Sa druge strane, najbogatiji su postali još bogatiji, pojavili su se i novi svetski bogataši u najmnogoljudnijim zemljama sveta (Kina, Indija), ali, istovremeno, srednja klasa se izgubila, a siromašni su još više osiromašili.

Da li to znači da globalnoj ekonomiji nedostaje etička komponenta?
Čitav sam svoj radni vek proveo u surovom ekonomskom svetu. I mogu slobodno reći da je moral u ovom segmentu rada izuzetno važan. Etika je, baš u godinama koje su prethodile svetskoj ekonomskoj krizi, počela intenzivno da se izučava na mnogim svetskim univerzitetima. Budući da je „Bambi-Banat“ prva srpska kompanija koja je uvela standarde kvaliteta po merilima Austrijske asocijacije za kvalitet, te ima međunarodni sertifikat kvaliteta, imao sam priliku da učestvujem na Kongresu kvaliteta u Beču. Taj kongres je održan pod sloganom „Kvalitet se vraća. Povratak u kvalitet“. Bio sam impresioniran predavanjem Barbare Lohan, u kojem je ova profesorka sa Univerziteta „Kolorado“ govorila o emocionalnoj inteligenciji, citirala Talmud i Nelsona Mendelu. Zato i nije neobično, kao što se vama možda učinilo, ni to što sam na ovom ekonomskom forumu citirao svetog Nikolaja Velimirovića ili Arčibalda Rajsa. Kao i u svakodnevnom životu, i u životu jedne velike korporacije, opstanak u velikoj meri zavisi od toga da li sledite veoma visoke etičke standarde, da li poštujete potrošača. „Bambi-Banat“ je u poslednjih pet godina stvorio takvu interakciju sa potrošačima, da smo svoje razvojne projekte realizovali u skladu sa njihovim zahtevima. Uostalom, zato što poštujemo potrošače i opstajemo na tržištu već 40 godina.

Kada sam vas pitao o etici i poslovanju, imao sam u vidu i neke globalne tendencije u prehrambenoj industriji, poput, recimo, korišćenja GMO-a u proizvodnji.
Proizvodi koje mi nudimo kvaliteta su kao da je u pitanju proizvod koji pravimo za sopstvenu porodicu. Mi, osim toga, ne pravimo proizvode različitih kvaliteta za različite ciljne grupe. I nikada ne proizvodimo proizvod ukoliko nemamo najkvalitetnije sastojke koji ga čine. Sa druge strane, vodimo strogo računa o genetskim modifikacijama nekih od osnovnih sirovina.

Ali koristite i soju.
Da, mi koristimo i soju, ali apsolutno proverenu, dokazanu i stalno kontrolisanu. Ona ne sme biti genetski modifikovana. A budući da smo proizvođači keksa, koristimo i druge žitarice o čijem poreklu i kvalitetu takođe vodimo računa. Ipak, ne bih ovom prilikom lamentirao o toj temi, jer nije genetska modifikacija jedini problem. Kada govorimo o etici vrlo je bitno i sledeće pitanje: da li neko ko na svojim proizvodima mora da ima određene deklaracije koje upozoravaju na štetnost tog proizvoda po zdravlje, može da se uporedi sa proizvođačem zdrave hrane? Gde su tu granice etike?

„Bambi-Banat“ je veliki ktitor i zadužbinar. Vaša kompanija do sada je uložila velika sredstva u kulturu i sport. Budući da je država sve siromašnija, a državni budžet iz godine u godinu sve manji, da li budućnost ovog segmenta neprofitabilnih delatnosti zavisi upravo od spremnosti velikih korporacija da u njega ulažu novac?
To o čemu vi govorite zove se korporativna društvena odgovornost. Kompanije koje imaju razvijeni etički kodeks, kao što je „Bambi-Banat“, imaju i odgovornost da višak stvorene vrednosti vraćaju društvenoj zajednici. Međutim, to ne znači da naša kompanija može i želi da preuzme ulogu države, jer bi i država trebalo da se ponaša upravo kao korporacija. Svaka kompanija je u vremenu tranzicije morala da se restruktuira, pa to mora da učini i država.
Sa druge strane, obrazovanje, kultura i sport nisu neprofitabilne društvene delatnosti, kao što vi tvrdite. Nekada je na „Marakani“ bilo i sto hiljada ljudi po utakmici, i tada je Crvena zvezda od prodaje ulaznica po jednoj utakmici više zarađivala nego što sada zarađuje tokom čitave sezone. Ako postoji kvalitet koji, recimo, Zvezda pruža potrošačima (gledaocima, odnosno navijačima), onda će na svaku sledeću utakmicu doći veći broj njih. Cilj svake ekonomije je povratak potrošača. Ako imate veliki broj vernih potrošača, onda vi ekonomski uspešno poslujete, bez obzira na to da li ste proizvođač keksa, fudbalski klub ili pozorište.
„Bambi-Banat“ ima mogućnost da ulaže i u kulturu, obrazovanje i sport, i to i čini jer znamo da je pored zdrave hrane čoveku potrebna i duševna i duhovna hrana. Ali, mi isto tako moramo prvenstveno da brinemo o više od hiljadu zaposlenih radnika, da obezbedimo njihovim porodicama pristojnu egzistenciju. A takođe vodimo računa i o nekoliko hiljada partnera, kao i o nekoliko miliona potrošača u Srbiji, i u inostranstvu.

Vi čvrsto verujete u nemogućnost promene koncepta neoliberalnog kapitalizma?
Liberalni kapitalizam najsrećnije je rešenje za kapitalizam zato što je insistirao na liberalnom tržištu, tržištu koje ukida nelojalnu konkurenciju, koje ukida granice, koje poštuje dostignuća i malih proizvodnih sistema.
Ipak, moje mišljenje je da od svih ekonomskih sistema koji su nastali posle Drugog svetskog rata, trebalo bi iskoristiti ono najbolje. Inače, lično sam pristalica socijalnog kapitalizma, jer jedino u takvom obliku društvenog uređenja može da postoji jaka srednja klasa, kao osnovna pokretačka poluga u svakoj državi. Ako slušamo reči svetog Nikolaja Velimirovića, trebalo bi da težimo materijalnom blagostanju gde svaki pojedinac ima dovoljno sredstava za ispunjenje normalnih ljudskih potreba, ali i duhovnom blagostanju, zdravlju, sreći, na poslu, ali i u okrilju porodice. Važno je i to da se ostvareni profit vraća kroz stabilnost i socijalnu sigurnost radnika koji su deo kompanije, da se vraća prema potrošaču i najširoj društvenoj zajednici, kroz ktitorstvo i zadužbinarstvo.

Koliko je danas srpska ekonomija usmerena ka Evropskoj uniji i u kojoj meri ona danas može da se razvija nezavisno od političkih odluka stranaka na vlasti?
Ekonomija traži svoje puteve, kao i politika. Državi bi trebalo da odgovara razvijena ekonomija, kao što ekonomiji odgovara uređena država. Nesporna je činjenica da je našoj državi potrebna kodifikacija evropskog prava. Evropska unija ima najrazvijenije zakonodavstvo koje se odnosi upravo na ekonomske oblasti. U tom smislu približavanje Evropskoj uniji je veoma korisno. Osim toga, bez obzira na to što imamo potpisane sporazume o povlašćenom položaju za trgovinu, od Rusije do Sjedinjenih Država, još uvek se 60 procenata naše ukupne trgovinske razmene obavlja sa zemljama EU (pre svega sa Italijom i Nemačkom).
Ogroman deo našeg izvoza usmeren je i ka zemljama nekadašnje SFRJ. „Bambi-Banat“, na primer, čak 60 procenata proizvoda koje izvozi plasira na tržište BiH, Crne Gore i Makedonije.
Naravno, Srbija ima neslućene mogućnosti izvoza na tržišta nekada nesvrstanih zemalja – u zemlje Bliskog istoka i severne Afrika, a pre svega u Rusiju, Indiju i Kinu.

Zašto onda nismo prisutni na tim tržištima?
Kao prvo, mi na tako velikim tržištima nemamo šta da tražimo ako ne nastupamo objedinjeno. Cela naša konditorska industrija (čini je 50 registrovanih preduzeća), čak i kada bi nastupala zajedno sa konditorskim industrijama iz regiona, teško bi mogla da napravi volumen koji bi otišao za Rusiju, Indiju i Kinu, i da se tamo pozicionira, te ostvari profit. Ono što odlikuje konditorsku industriju u Srbiji, a pogotovo Koncern „Bambi-Banat“, a što je veliki potencijal, jeste to što postoji ponuda za izvoz tehnologija za proizvodnju. „Bambi-Banat“ ima takvu tehnologiju.
Kada bi svaki Kinez pojeo po jedan keks, „Bambi-Banat“ bi imao obezbeđenu proizvodnju za narednih dvadeset godina. Ali, samo ukoliko postoji kooperacija. Jer, ako mi ne bi uspeli da proizvedemo dovoljnu količinu keksa za Kinu, možda bi dodatnu količinu mogao da proizvede neki drugi konditor u Srbiji. Takva vrsta zajedništva Srbiji je neophodna i na tom planu uloga države mogla bi da bude odlučujuća.

Jedan komentar

  1. Lose Mileticu….!! Od kada je bivsi komunista postao takav vernik, a Bambi bi bio uspesan i sa Petrovicem ili nekim drugim direktorom. Stavovi su utopisticki i nerealni.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *