Македонска свакидашњица

Последњих дана је у Македонији дошло до сукоба између Македонаца и Албанаца. Млади су се тукли у друштвеном саобраћају и на улицама, каменовали аутобусе. У Тетову је шест или седам Албанаца напало два Македонца. У тучи је пострадао полицајац који се умешао у конфликт. У истом граду су хулигани прво увредили, а затим тукли ногама 16-годишњу Македонку. У Скопју 10 младих Албанаца је  истукло штаповима за бејзбол 66-годишњего Македонца.

У тим сукобима је рањено више од 10 људи, месна полиција је оптужила скоро 30 иницијатора нереда – и Албанаца, и Македонаца. Руководство земље обећа да ће казнити све кривце, те позива родитеље и педагоге да опамете младе. Опозиција, са своје стране, сматра да је за све крива данашња економска политика, која је довела до незапослености, а тиме и до радикализације младих. Према подацима македонског МУП, од почетка 2012. године у земљи је дошло до 25 инцидената, повезаних с међуетничким сукобима. У њима је пострадало 38 људи.

Неки експерти се боје да би ситуација у земљи могла постати неконтролисана, те сматрају да  све то треба сагледати у ширем – регионалном контексту. Признавши 2008. године независност Косова, званични Скопје је тиме подстакао сепаратистичка расположења у сопственој земљи, где  Албанци сачињавају више од трећине становништва, као и планове стварања Велике Албаније, у складу са којима би се најмање половина  данашње Македоније нашла у границама хипотетичне «уједињене албанске државе».

Руски научник-слависта Александар Сафонов помиње неколико узрока ескалације напетости у Македонији.

Свакако, успех националног албанског покрета  на Косову утиче на  расположење Албанаца у тој земљи. Није тајна, да између косовских и македонских Албанаца постоје тесне везе – и политичке, и криминалне. Друго, после рата 2001. године у Македонији је настао необичан за савремени свет систем друштвеног уређења: две главне националне  заједнице се налазе у стању добровољног апартхејда, односно, покушавају да се максимално одвоје једна од друге. Зато оно, што у Македонији називају етничким конфликтима, у мирнијој земљи сматрало би се испољавањем  обичног хулиганства и омладинских уличних конфронтација. Не бих третирао последње догађаје у Македонији као нови  талас конфликта – нажалост, то је нека  свакидашњица тог друштва.

Према мишлењу Александра Сафонова, главно је данас да се избегну политичке и информативне  шпекулације. Ако ће странке, које  међусобно конкуришу,  третирати то као знак повећања напетости, те  активно изјављивати  да обе заједнице  осећају да се њихова права крше, то би провоцирало нове сукобе у Македонији, – закључује експерт.

Извор: Глас Русије

Један коментар

  1. Da ima pameti i sloge sad bi trebali udariti i Srbi i Makedonci i pokazati siprarima gdje је Sicilija , otuda su ih i navukli rimljani da bo razbijali Ilirsko carstvo , a poslije su ih Turci poturcili pa ih danas ima i katolika a i muhamedanaca. Sad je vreme da ih pola pola za Tursku i za Italiju…!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *