Izbori 2012: Usta puna salate

Piše Nikola Vrzić

Ako predsednik države u kampanji za đurđevdanske izbore više govori o gerberima, zelenoj salati i čarapama nego o Kosovu i ostalim ključnim državnim i nacionalnim pitanjima, znači li to da je njegova osnovna poruka da bi nam državu trebalo ukinuti i od nje napraviti pijacu? Upravo zato su izbori 6. maja, za Srbiju, biti ili ne biti

 

Izgleda da Demokratska stranka radi protiv svog i našeg predsednika. Jer, da nam nije DS-a, da nam nije njihovog iscrpnog internet sajta (www.ds.org.rs), možda i ne bismo uočili koliko nam je predsednik, zapravo, ozbiljan državnik. Nadasve ozbiljan čovek kome bi u ruke trebalo poveriti budućnost ove države. Ozbiljan čovek koji se hvali što je menjao brzine u ugašenom automobilu („Ja sam imao prilike da ga vidim izbliza, promenim neku brzinu u tom novom automobilu…“, podelio je u Kragujevcu svoje oduševljenje novim „fijatom 500 L“ i onim što je uspeo da uradi. Nije nam predsednik to rekao, ali slutimo da je tom prilikom primetio da brzine, zbilja, idu u ha…); koji nas hvali što ga nosimo na grbači („Građani ove zemlje su nosili i nas koji smo obavljali važne društvene uloge…“, objasnio nam je zbog čega bi i svi mi trebalo da budemo ponosni zbog EU kandidature); ozbiljan čovek koji je fasciniran gerberima („potpuno fasciniran“, da budemo precizni u opisu predsednikovog duševnog stanja, izveštava nas sajt DS-a posle predsednikove posete plasteniku porodice Radošević u Cvetojevcu), a kako i da ne bude kad gerberi rastu „uz pomoć najviše tehnologije“, budući da ne rastu iz zemlje već u saksijama (nažalost, ne karikiramo. Evo i citata: „Predsednik Srbije je podvukao da je to gazdinstvo podignuto uz pomoć najviše tehnologije, jer se cveće ne uzgaja na zemlji već u saksijama uz kontrolisano zagrevanje i prihranu“)… Tako iznikli gerberi su multifunkcionalni, jer se tako (nekako), izgleda, prave i bebe: „Tadić se našalio sa Radoševićima da pospešuju i natalitet, jer se od njihovog cveća prave buketi koje mlade bacaju na svadbama drugim devojkama koje se, kako je primetio, o njih otimaju“. Pa je taj ozbiljni čovek, državnik, i zelenoj salati u Vinarcu kod Leskovca – vidite fotografiju – pokazao dokle bi trebalo da poraste, a onda u Arilju objasnio – opet, slika govori više od hiljadu reči – kako tačno radi mašina za šivenje. Jer, podsetio se setno, i sam je bio preduzetnik; no, odmah je istakao skromno, jer se veličina ponajbolje ogleda u tihoj skromnosti, ne toliko uspešan preduzetnik… Ali je zato graditelj; izgradiće za dve – dve i po godine autoput do Arilja (i to kakav. Predsednik se i u to razume, pa nam objašnjava: „To će biti autoput tipa motor-vej, sa po dve trake“), ali ne zadržava se predsednik samo na zemlji. Vinuo se, naime, u vazduh. Tako reći u nebo: „Ako menjamo sebe, vršimo intervencije u prostoru, pa čak i u vazduhu. Šta mislite kada podižemo mostove, a podigli smo u Srbiji tri ogromna mosta kojima se čitava Evropa diči, šta mislite, da li vršimo intervenciju samo na zemlji ili preko reka u vazduhu vršimo intervenciju?“ A u vazduh ćemo, u nebo, i svi mi, samo ako poslušamo predsednika. Čak i ako trenutno puzimo. Predsednik je, izgleda, pročitao neki od udžbenika za samopomoć (ili je ipak sam ovo smislio?): „Ako letite, pa doživite pad, morate da nastavite da trčite. Ako trčite, pa doživite pad, nastavite da hodate. Ako hodate, pa doživite pad, nastavite da se krećete, jer kad-tad ćete ponovo uzleteti…“
I tako je u Srbiji otpočela kampanja za parlamentarne i lokalne izbore, zakazane za 6. maj, na Đurđevdan. Hoće li, zaista, biti luđa nego ikad? Na to nas upozorava sve ovo što smo pronašli na sajtu DS-a, a što su mediji propustili da uoče. Ili se ludost ove kampanje zapravo sastoji u tome što s kampanjom prednjači onaj koji se nije ni kandidovao, koji čak ne nalazi za shodno ni da nas obavesti hoće li 6. maja biti predsedničkih izbora? A pri tom za svoju promociju koristi državne resurse (i radostan među gerberima, i zamišljen nad zelenom salatom, i ponosan nad „Falkeovim“ čarapama – i finim hulahopkama – u Leskovcu, bio je kao predsednik Srbije, a ne kao predsednik DS-a); i, dodajmo, uporno krši Ustav Srbije, Ustav koji, svojim članom 115, navodi da „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost“…

[restrictedarea]

KOSOVO, ZABRANJENA REČ
Iako su predizborne kampanje tek počele, već sada je uočljivo šta će biti njihova osnovna tema. Ali je, isto tako, i više nego primetno ono o čemu se neće (ili ne sme) raspravljati. Najskuplja srpska reč kao da je postala reč koja se ne da izgovoriti. Krenimo, zato, najpre od toga, jer smo čvrsto uvereni da ipak ima nečeg što je važnije i od zelene salate, i finih nemačkih hulahopki i „Fijatovih“ menjača zajedno.
Tražili smo, dakle, tražili, i nismo pronašli. Ni u jednom od svojih govora, ni u jednom javnom nastupu, predsednik države Srbije Boris Tadić nije spomenuo Kosovo. Ni jednom jedinom rečju. Poređenja radi, pred poslednje parlamentarne izbore, održane 11. maja 2008, govorio je i da samo njegova lista, „za razliku od profesionalnih patriota, jedina ima i plan za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije“, zbog čega je „11. maj takođe i referendum o tome da li stvarno branimo Kosovo ili samo pričamo o odbrani Kosova“. Sada, o Kosovu, bukvalno ništa. Kosovo ne spominje ni Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije koji je svojevremeno najavljivao i oružanu borbu za povratak suvereniteta Srbije nad svojom južnom pokrajinom. Upitan kakvu će kampanju sada da vodi, Dačić govori o svemu osim o borbi za Kosovo: „Naš program je jasan: socijalna pravda za sve, Evropska unija, i to ne po svaku cenu nego u onoj meri koja nam odgovara, zaštita nacionalnih interesa, kao i borba protiv kriminala i korupcije“. I najveća opoziciona stranka, Srpska napredna stranka, o kosovskom se pitanju upadljivo ne izjašnjava. Kosovo skoro da nikome nije tema.
I to, rekli bismo, nije nimalo slučajno. Podsećamo na Vikiliks i provaljene američke diplomatske depeše. Među njima su otkrivene i depeše koje otkrivaju postojanje američke strategije K1 („Kosovo – sporazum i posledice“), osmišljene da Srbe ubedi da se pomire sa gubitkom Kosova. Jedna od ključnih komponenti strategije je upravo medijski, javni deo. Cilj: da se o Kosovu više i ne raspravlja, već da se prihvati njegov gubitak i krene dalje u evroatlantske integracije. Da li su taj cilj, konačno, ostvarili ove, 2012. godine?
Uostalom, da se na takve sitnice – kao što je izbor predizbornih tema – u američkoj ambasadi i te kako obraća pažnja, svedoči nam, opet, Vikiliks, i depeša u kojoj su Amerikanci sa zadovoljstvom konstatovali da Boris Tadić, otvarajući kampanju za parlamentarne izbore 2007. godine, nije izgovorio „ni reč o Kosovu“. Smatrali su da je to signal koji ohrabruje, znak da će predsednik Srbije ubuduće oko Kosova biti konstruktivniji nego što je dotad bio…
Treba li, onda, da nas čudi što u strogo kontrolisanim srpskim medijima jedva da ima prostora za one koji se usuđuju da o Kosovu (i dalje) govore, a da pri tom ne kažu da bi Srbija trebalo da prizna nezavisno Kosovo? Za Demokratsku stranku Srbije koja je, uz svoj ekonomski program, Srbiji ponudila i državni program političke i vojne neutralnosti naše zemlje, i za Srpsku radikalnu stranku, jedinu koja, uz DSS, na srpskoj političkoj sceni Evropskoj uniji kaže „Ne“. S tim što gospodarima srpskih medija radikali ipak dođu kao zgodno sredstvo da SNS-u otkinu poneki glas.
Tako da smo sve zabrinutiji da će im u medijskoj tišini proći i ona, koliko nečasna, toliko i protivustavna namera da ne održe lokalne srpske izbore na Kosovu i Metohiji, namera na koju „Pečat“ upozorava već nedeljama. Već smo ukazali i na otvorene pritiske iz Vašingtona i Brisela na zvanični Beograd, a postojanje takvih pritisaka potvrdio je ovih dana Ivica Dačić, pokušavši čak da se predstavi kao patriota i zaštitnik srpskih nacionalnih interesa, iako je, praktično, najavio da glasanja za srpske organe vlasti na Kosmetu neće biti. Uostalom, evo šta je rekao: „Iz EU su mi tražili da kao lider SPS-a naredim Slavici Đukić-Dejanović da ne raspiše izbore na Kosovu i Metohiji. To bi značilo da se odričem Kosova. Nema tog zahteva koji bi me naterao da to uradim. Izbori su raspisani, a da li će biti održani i kako, to je druga priča. Ali Kosova se nismo odrekli“. (da, nije vam se učinilo. Isto je ovo već rekao Jelko Kacin, takođe jedan provereni srpski patriota: „Za Brisel neće biti problem što je Srbija 13. marta raspisala lokalne izbore na Kosovu, ali će biti problem ako oni budu održani (…) Ova odluka (o raspisivanju izbora na Kosmetu) je, po mom mišljenju, doneta u predizbornoj groznici i ja je kao takvu i shvatam. Videćemo dokle će u tom pravcu i dogurati, ako smem tako reći“).
O Kosovu će se, doduše, tek govoriti. Kada nam „B92“ bude pokazao na koji način to smemo da učinimo. Za početak aprila, naime, najavljen je serijal „Insajdera“, nazvan „Patriotska pljačka Kosova“, u kojem će nam ova televizija, i njena medijska podrška u štampanim stvarima poput „Blica“, objasniti da je svaki patriota, u stvari, hulja, a da se za Kosovo bore samo oni koji bi da kradu naš novac. Ali ko je tu prava hulja, pitamo se, imajući u vidu da su „B92“ i njeni čelnici nedavno raskrinkani kao plaćeni saradnici američkih obaveštajaca (Vikiliksov serijal „Stratforovih“ imejlova), a američki je interes da se Srbi ubede da ne bi trebalo da se bore za Kosovo, Kosovo koje nam baš Amerikanci otimaju…

KAMPANJA PRAZNIH DŽEPOVA
Tek, da ne bi rekli ono za šta ih i nije briga, da je Kosovo Srbija, politički trgovci našim dušama napunili su svoja usta salatom i krenuli u predizbornu kampanju kakva im je po meri. Kampanju koja će od srpske države napraviti običnu pijacu, jer se oni baš tu, na pijaci, jedino i snalaze. A ekonomija, o kojoj nam se čini da pričaju, dođe im kao nešto što bi moglo da nas privuče. Zato što su im ankete pokazale da nas zanima od čega ćemo da preživimo, a toga je, nekako, iz godine u godinu, od 2008. godine sve manje…
SNS je čitavu dosadašnju kampanju svoje koalicije – poletno nazvanu „Pokrenimo Srbiju“ – bazirala na našim praznim džepovima i logičnom pitanju koje iz tih džepova iskače: ko je za to kriv? Ne izjašnjavajući se, ako baš ne moraju, o neugodnim pitanjima Kosova i EU, lideri naprednjaka obećavaju ono što su nam 2008. godine obećavali lideri vladajuće, proevropske koalicije – nove investicije, suzbijanje korupcije, smanjivanje birokratije… sve ono što nam prija da čujemo – i jedina se, premda značajna razlika među njima nalazi u tome što su proevropljani pokazali u ove četiri godine da su nas lagali kada su nam sve to obećavali, dok se naprednjacima u ovom trenutku može verovati (ko je sklon verovanju) da će biti bolji u sprovođenju istih lepih obećanja. I kako sada stvari stoje, da bi stigli do najboljeg rezultata na đurđevdanskim izborima, dovoljno će im biti da nastave da ponavljaju ono što svi znamo – da smo pod demokratama žestoko osiromašili – i da uspeju da izdrže da do 6. maja ne naprave neki baš žestok gaf…
Tadićeve su demokrate, samim tim, u žestokom problemu, uprkos svim analitičarima koji (ih? nas?) ubeđuju da imaju najveći koalicioni potencijal i najbolje šanse za formiranje naredne vlade. Dubine svog problema, izgleda, sasvim su svesni, i otuda svi oni, gotovo histerični napadi na SNS.
S jedne strane, DS pokušava da vodi pozitivnu kampanju u kojoj nam obećava, baš kao i SNS, nova radna mesta, nove investicije, borbu protiv korupcije, rast standarda, ulazak u EU, poresku reformu, pomoć malim i srednjim preduzećima… Ako vam sve ovo zvuči kao da ste već čuli, to je zato što sve to već jeste čuli. Pre četiri godine. I zato je DS-ova pozitivna, optimistička kampanja – u kojoj predsednik Tadić u dve nedelje tri puta obigrava oko „Fijata“, i očekujmo to još koji put do izbora – zapravo kampanja protiv našeg zdravog razuma. A njihova lista „Izbor za bolji život“, uz slogan „Posao. Investicije. Sigurnost“, u državi koja je pod njihovom vlašću ostala bez četvrt miliona zaposlenih, zvuči kao psovka.
I taj se sudar njihove ulickane stvarnosti sa stvarnošću u kojoj, zahvaljujući njima ulickanima, mi ostali živimo, ne može sakriti čak ni na internet sajtu DS-a. Opisana je tu, već smo je spomenuli, Tadićeva poseta salati u plasteniku „Zelena zvezda“, u Vinarcu kod Leskovca; u razgovoru s trojicom vlasnika plastenika, stoji na sajtu, Tadić im objašnjava da je „ovo projekat koji zaslužuje podršku države, jer je važan sa stanovišta socijalne politike“. A na to mu vlasnici kažu da nemaju ni „podršku države, ni Ministarstva poljoprivrede“. Kako je taj sudar izgledao zaista, kad je ovako predstavljen u pi-ar tekstu Demokratske stranke, a i šta su ona trojica iz Vinarca u sebi tada pomislila, možemo samo da pretpostavimo…

OSTAVLJENI DINKIĆ
Elem, baš zato što pozitivnu kampanju DS može da vodi samo ako  svi poblesavimo, krenuli su u ono što im preostaje. U, rekosmo, bezmalo histerične, ad hominem napade na čelnike SNS-a. I toga će, kako vreme bude odmicalo, biti sve više; u svom programskom, državničkom govoru u Kragujevcu, na otvaranju kampanje, Tadić je otvoreno rekao da je njegov osnovni kvalitet to što su njegovi protivnici, kako sam misli, još gori od njega; zato što su „menjali svoje mišljenje kako vetar duva“, „govorili da bi trebalo pobiti stotine muslimana“, „da će Evropa u Srbiji imati crnu rupu na svilenom tepihu“, „pozivali na ubistva, na zločine“, „pretili Zoranu pred onaj kobni dan“… Pa su na primedbe naprednjaka o katastrofalnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji demokrate odgovorile argumentovanim, uličarskim pozivom Tomislavu Nikoliću „da, sad kad je diplomirao ekonomiju, radi na tome da savlada i osnovne ekonomske pokazatelje“; onda su se dosetili, te su za opštinske izbore na Zvezdari prijavili Trojanskog konja, izmišljenu „Grupu građana Tomislav Nikolić“, a usput su pronašli i nekakvu studentsku organizaciju koja naprednjake optužuje da im je ukrala ime, a ime „Pokreni Srbiju“ stali su da registruju taman kad su im se, iznenada, otvorile stranice režimskih listova…
No mnogo ozbiljniji su, i slutimo da će biti delotvorniji, napadi DS-a na URS Mlađana Dinkića. Dinkić se na to i javno požalio, rekavši u Nišu „da ih DS direktno minira, jer ih smatra konkurentima“. Stvar je tu, zapravo, poprilično jasna; DS i URS imaju, praktično, isto biračko telo, a pošto samozvanom lideru srpskih regiona već nije uspelo da u svoju koaliciju dovede Rasima Ljajića (u američkoj ambasadi verovatno jako dobro znaju kako je Ljajić prišao Tadiću, a ne Dinkiću koji ga je prvi pozvao), shvaćeno je to kao odobrenje za politički odstrel doskorašnjeg saveznika. Interesantno, DS na sličan način ne napada „Preokret“ i Čedomira Jovanovića, iako se i njihovi birači (sve više, što je DS dalji od Kosova) preklapaju…
Nepoznanica je, zasad, SPS, koji u kampanju još nije ni krenuo. Tek je njihova pozicija nezahvalna; svoje tradicionalne birače, koji su Dačiću verovali da veruje u Slobodana Miloševića, izdali su još 2008, kada su ušli u koaliciju sa onima koji su Slobodana Miloševića poslali u Hag da umre; one koji su im poverovali da su socijalno odgovorni, uspešno su razuverili makar kada su nam plate postale manje od albanskih; onima koji su mislili da su Dačićevi socijalisti nacionalni odgovorni, Dačić je pokazao koliko je odgovoran kada je poslao svoju Žandarmeriju da poruši srpske barikade pred carinicima Hašima Tačija. Tako da mu, kao izborni adut, osim gej aktiviste Borisa Milićevića ne preostaje baš mnogo toga…
Tako da se izborne nade vladajućih stranaka svode, uglavnom, na dve – da do 6. maja svi kolektivno poblesavimo i poželimo još četiri godine njihove vladavine ili da im, kao 2008, vladu ne sastave građani Srbije nego zapadni ambasadori. Ali, reče Tomislav Nikolić, „sudbinu Srbije krojiće njeni građani, a ne strani ambasadori“, i hajde da mu poverujemo. Uostalom, to je obećanje koje se mnogo lakše da ispuniti od obećanja hiljada novih radnih mesta i milijardi evra stranih investicija…

[/restrictedarea]

8 komentara

  1. Svetlost i toplina

    Blago nama za njega.Samo je on u prvom planu,jadan on umislio
    da je , u najmanju ruku,BOG.Pa bi da malo pomogne salati da
    raste.Čovek je MULTIPRAKTIK – bogomdan za SVE.Nabrajao je
    čime se sve bavio u toku života.Za samovolju,kao deo karaktera,
    znamo.ON ODLUČUJE O SVEMU – SAM.

  2. listajuci novine po internetu i citajuci komenare ljudi koji pisu izmedju ostalog i o ds-u,prosto nemogu da shvatim da ce ovi zuti da osvoje i 10 procenata na buducim izborima.prosto niko ziv ne napisa nesto lepo o njima ili i ako je to je veoma zanemarljiv broj.iskerno se radujem da ce tako i biti 6.og maja,a ovo oko kosova sada(mislim na izbore)pokusavace oni da na bilo koji nacin izbegnu izbore,jer je kosovo za njih led,zato ukoliko se izbori ne budu odrzavali na kosovu,treba ih najuriti motkama i bojkotovati izbore,iskreno verujem u pobedu kostunice i sva cetiri glasa iz moje kuce idu njemu,nadam se da ce narod konacno prepoznati negovu politiku i pruziti mu podrsku da spasi srbiju.

  3. E “gospodine” tadicu–mozda jos neko vreme ima i salate i mesa, za vas, na vlasti, ali nama sirotinji izgleda da osta samo trava iz parkova, Ako, i trava je dobra u EU-samo za koga.????????

  4. Ma samo neka ga što više puštaju. Što ih više prikazuju, to su narodu odvratniji.

  5. Jao, a gle ovih poltrončića što su i oni čučnuli. Ono, baš ih živo zanima salata. ;)))

  6. Kad bi ovi znali sta je stid?!
    Mozda im to treba prevesti na amerikanski!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *